Крстиња

Крстиња
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Карловачка
Општина	Војнић
Област	Кордун
Становништво
— 2011.	82
Географске карактеристике
Координате	45° 14′ 39″ С; 15° 43′ 48″ И / 45.244216° С; 15.729921° И / 45.244216; 15.729921
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	176 m
Крстиња Крстиња на карти Хрватске
Крстиња Крстиња на карти Карловачке жупаније
Остали подаци
Поштански број	47221 Крстиња
Позивни број	+385 47

Крстиња је насељено место на Кордуну, у саставу општине Војнић, Карловачка жупанија, Република Хрватска.

Налази се близу границе са БиХ.

Код села се налазе рушевине истоимене тврђаве, гдје је пребивало племе Ладиховића. Од 1572. у тврђави је боравила посада Војне крајине, а од 1585. до 1699. је под турском влашћу. У селу постоји храм Ваведења Пресвете Богородице, подигнут 1770, који је спаљен у Другом свјетском рату. Насеље је разорено током распада Југославије.^[1]

Црква у Великој Кладуши служила је једно време за затвор Срба. Тако су усташе једном дотерале у цркву око 40 Срба са женама и децом из села Крстиња, срез Војнић ту су их мучили 4 дана, па их одатле одвели у село Мехино Стијење и побили.^[2]

Крстиња се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини.

Према подацима из априла 2012. у насељу живи 17 људи.^[1]

Крстиња је према попису из 2011. године имала 82 становника.^[3]

• Берић, Срби
• Бунчић, Срби
• Вулетић, Срби
• Јузбаша, Срби
• Мартиновић, Срби
• Момчиловић, Срби
• Павић, Срби
• Рашић, Срби
• Хркман, Срби
• Шпановић, Срби^[1]

• Кордун
• Срби у Хрватској

• ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

• Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.