Према попису, 1931. у читавој Краљевини Југославији било је 13.934.038 становника, од тога: 6.785.501 православаца, 5.217.847 римокатолика, 231.169 евангелиста, 1.561.166 муслимана и 138.355 осталих.[1]
По вјерском опредјељењу у Херцеговини (простор некадашње Мостарске области) је пописано 305.335 становника:
98.192 православних (32%)
70.041 муслимана (22,80%)
137.140 римокатолика (44,80%)
Ћоровић о попису
„
По последњој статистици од 1931. године, у Босни и Херцеговини било је 2.323.555 становника. Од тога има 1.028.139 православних или 44,25%, муслимана 718.079 или 30,90% и римокатолика 547.949 или 23,58%. Од тога имала је Босна 2.018.220 душа, и то 929.947 православних (46,10%), 648.038 муслимана (32,10%) и 410.809 римокатолика (20,3%); а Херцеговина 98.192 православних (32%), 70.041 муслимана (22,80%) и 137.140 римокатолика (44,80%).
Од тога становништва православних је било по градовима свега 81.494, муслимана 181.254, а римокатолика 83.682. То ће рећи да је од целокупног православног становништва градског елемента свега 7,93%, док је муслиманског 25,30%, а римокатоличког 15,30%. Према томе је сасвим јасно чије интересе треба имати првенствено у виду кад је у питању општа политичка линија Босне и Херцеговине, а за Србе нарочито. Досадашња брига о селу била је веома оскудна, и то не само за време ранијих, туђинских режима, него у великој мери и у својој држави.[2]
”
— Политичке прилике у Босни и Херцеговини - Владимир Ћоровић
