Ксеноестроген

Атразин показују естрогене ефекте

Ксеноестрогени су нове, индустријски изведене супстанце које показују естрогене ефекте и имају хемијску структуру архиестрогена (природних естрогена) произведених у живим организмима.[1] Утицаји ксеноестрогена на здравље људи и животну средину данас су предмет многих истраживања.[2][3] Ксеноестрогени представљају хемијске супстанције које ометају правилно функционисање ендокриног система,[4] а налазе се у готово свим модерним козметичким производима, прсканој неорганској храни, пластичним амбалажама и кућној хемији.[5] Посебна штетност ових супстанци је евидентна код органа осетљивих на дејство хормона, као што су груди, материца, јајници, простата, штитна жлезда.[6] Такође, ксеноестрогени повољно утичу на гојазност, неплодност, рани почетак пубертета, појаву шећерне болести, слабљење имунитета.[7][8][9]

Могући ефекти

Све чешће су у бројним изворима се за репродуктивне ефекте отпужују ксеноестрогени, хемијске материје које могу да доводу до хормонских поремећаја, јер многе хемијске материје и њихове мешавине могу да функционишу као непотпуни хормони са релативно ниским потенцијалом.[10][11]

Ове супстанце имитирају ефекте естрогена у телу и временом доводе до хромоналних поремећаја у организму.[12] Налазе се у великом броју производа, почев од воћа и поврћа, боја за косу, шампона, пасти за зубе, све до тупфера за скидање шминке. Такође нитрати, пестициди, стероиди и антибиотици спадају у неке од најопаснијих ксеноестрогена.[13]

Ксеноестрогени могу да узрокују смањење броја,, абнормалности или смањење покретљивости сперматозоида

Иако се поуздано не зна до којих све негативних здравствених ефеката доводе код изложених особа, ова једињења, позната и као „хемијске варалице“ могу да:[14][15]

  • Поремете фетални раст у моменту сексуалне диференцијације, праћене поремећајем природног хормоналног баланса.[16]
  • Изазову поремећаји у грађи и функционисању полних органа.[17]
  • Наруше функције имуног и нервног система.
  • Разоре хормоне или да утичу на њихов њихов рад, што је врло важно за функционисање организма.
  • Узрокују појаве смањеног броја сперматозоида,[18][19][20]
  • Повећана учесталост крипторхизма
  • Повећају број абнормалних сперматозоида,[21] што може да се повеже и са повећањем естрогена или антиандрогена за време феталног или постнаталног живота.[22][23][24]
  • Смањење покретљивости сперматозоида.[25][26]

Клиничка слика

С обзиром на то да ксеноестрогени могу изазвати хормонску дисбаланс, неки од симптома који могу да се јаве након њихове употребе су:[27][28][29]

  • менструалне неправилности,
  • опадања и губитка косе,
  • појаве синдрома дисфункције надбубрежних жлезда,
  • поремећаја рада јетре
  • поремећаја радабубрега,
  • стерилитет.[30][31]

Супстанце које показују естрогене ефекте

Токсични ефекти ДДТ на живи свет

У ову групу хемијских материја спада преко 50 једињења која се налазе у различитим деловима животне средине.[32] Најпознатији представници су: диоксини, органохлорни пестициди,[33] полихлоровани бифенили (PCB), фталати и неки тешки метали, од којих су најзаступљенији:[34][35]

Превенција

Заштитом животне средине обезбеђују се услови за заштиту и унапређење људског здравља.[43]

Референце

  1. ^ Aksglaede L, Juul A, Leffers H, Skakkebaek NE, Andersson AM (2006). „The sensitivity of the child to sex steroids: possible impact of exogenous estrogens”. Human Reproduction. Update. 12 (4): 341—9. PMID 16672247. doi:10.1093/humupd/dml018. .
  2. ^ Korach, Kenneth S. (1998). Reproductive and Developmental Toxicology. Marcel Dekker Ltd. стр. 278–279, 294–295. ISBN 978-0824798574. 
  3. ^ Sharpe, R. M. (март 1993). „Declining sperm counts in men--is there an endocrine cause?”. J Endocrinol. 136 (3): 357—360. PMID 8473825. doi:10.1677/joe.0.1360357. .
  4. ^ Johnson, L.; Petty, C. S.; Neaves, W. B. (јун 1980). „A comparative study of daily sperm production and testicular composition in humans and rats”. Biol Reprod. 22 (5): 1233—1243. PMID 7417656. doi:10.1093/biolreprod/22.5.1233. 
  5. ^ „Šta su ksenoestrogeni?”. Tatjana Popovic | Certified Health Coach (на језику: српски). 2018-08-23. Приступљено 2021-01-24. 
  6. ^ Korach, Kenneth S (1998). Reproductive and Developmental Toxicology. Taylor & Francis. стр. 278—279, 294—295. ISBN 978-0-8247-9857-4. . Marcel Dekker Ltd.. .
  7. ^ Herman-Giddens, Marcia E.; Slora, Eric J.; Wasserman, Richard C.; Bourdony, Carlos J.; Bhapkar, Manju V.; Koch, Gary G.; Hasemeier, Cynthia M. (1997). „Secondary Sexual Characteristics and Menses in Young Girls Seen in Office Practice: A Study from the Pediatric Research in Office Settings Network”. Pediatrics. 99 (4): 505—512. PMID 9093289. doi:10.1542/peds.99.4.505. 
  8. ^ Massart F, Parrino R, Seppia P, Federico G, Saggese G (јун 2006). „How do environmental estrogen disruptors induce precocious puberty?”. Minerva Pediatr. 58 (3): 247—54. PMID 16832329. 
  9. ^ Massart, Francesco; Seppia, Patrizia; Pardi, Daniela; Lucchesi, Sonia; Meossi, Cristiano; Gagliardi, Luigi; Liguori, Roberto; Fiore, Lisa; Federico, Giovanni (2005). „High incidence of central precocious puberty in a bounded geographic area of northwest Tuscany: An estrogen disrupter epidemic?”. Gynecological Endocrinology. 20 (2): 92—98. ISSN 0951-3590. PMID 15823828. doi:10.1080/09513590400021060. 
  10. ^ Van Leeuwen, C.J., Risk Assessment of Chemicals: An Introduction, Second Edition, Dordrecht: Springer, 2007.
  11. ^ Carlsen E, Giwercman A, Keiding N, Skakkebaek NE (септембар 1992). „Evidence for decreasing quality of semen during past 50 years”. BMJ. 305 (6854): 609—613. PMC 1883354 Слободан приступ. PMID 1393072. doi:10.1136/bmj.305.6854.609. 
  12. ^ Hughes, C L (1. 6. 1988). „Phytochemical mimicry of reproductive hormones and modulation of herbivore fertility by phytoestrogens.”. Environmental Health Perspectives. 78: 171—174. Bibcode:1988EnvHP..78..171H. ISSN 0091-6765. PMC 1474615 Слободан приступ. PMID 3203635. doi:10.1289/ehp.8878171. 
  13. ^ „Ксеноестрогени - опасните химикали около нас”. Приступљено 19. 1. 2021. 
  14. ^ Aksglaede L, Juul A, Leffers H, Skakkebaek NE, Andersson AM (2006). „The sensitivity of the child to sex steroids: possible impact of exogenous estrogens”. Human Reproduction. Update. 12 (4): 341—9. PMID 16672247. doi:10.1093/humupd/dml018. .
  15. ^ Aravindakshan J, Gregory M, Marcogliese DJ, Fournier M, Cyr DG (септембар 2004). „Consumption of xenoestrogen-contaminated fish during lactation alters adult male reproductive function”. Toxicological Sciences. 81 (1): 179—89. doi:10.1093/toxsci/kfh174. 
  16. ^ Sharpe, R. M.; Maddocks, S; Millar, M.; Kerr, J. B.; Saunders, P. T.; McKinnell, C. (1992). „Testosterone and spermatogenesis. Identification of stage-specific, androgen-regulated proteins secreted by adult rat seminiferous tubules”. Journal of Andrology. 13 (2): 172—184. PMID 1317835. doi:10.1002/j.1939-4640.1992.tb01653.x. 
  17. ^ Johnson, L.; Petty, C. S.; Neaves, W. B. (август 1981). „A new approach to quantification of spermatogenesis and its application to germinal cell attrition during human spermiogenesis”. Biol Reprod. 25 (1): 217—226. PMID 6793101. doi:10.1095/biolreprod25.1.217. 
  18. ^ Luconi M, Bonaccorsi L, Forti G, Baldi E (јун 2001). „Effects of estrogenic compounds on human spermatozoa: evidence for interaction with a nongenomic receptor for estrogen on human sperm membrane”. Molecular and Cellular Endocrinology. 178 (1–2): 39—45. PMID 11403892. doi:10.1016/S0303-7207(01)00416-6. .
  19. ^ Auger J, Kunstmann JM, Czyglik F, Jouannet P (фебруар 1995). „Decline in semen quality among fertile men in Paris during the past 20 years”. New England Journal of Medicine. 332 (5): 281—285. PMID 7816062. doi:10.1056/NEJM199502023320501. 
  20. ^ Orth, J. M.; Gunsalus, G. L.; Lamperti, A. A. (март 1988). „Evidence from Sertoli cell-depleted rats indicates that spermatid number in adults depends on numbers of Sertoli cells produced during perinatal development”. Endocrinology. 122 (3): 787—794. PMID 3125042. doi:10.1210/endo-122-3-787. 
  21. ^ Рrvine DS (август 1994). „Falling sperm quality”. BMJ. 309 (6952): 476. PMC 2540920 Слободан приступ. PMID 7920150. doi:10.1136/bmj.309.6952.476. .
  22. ^ Rozati, Roya; Reddy, P.P; Reddanna, P.; Mujtaba, Rubina (2002). „Role of environmental estrogens in the deterioration of male factor fertility”. Fertility and Sterility. 78 (6): 1187—1194. PMID 12477510. doi:10.1016/S0015-0282(02)04389-3. 
  23. ^ Dallinga, J. W.; Moonen, E. J.; Dumoulin, J. C.; Evers, J. L.; Geraedts, J. P.; Kleinjans JC (август 2002). „Decreased human semen quality and organochlorine compounds in blood”. Human Reproduction. 17 (8): 1973—9. PMID 12151423. doi:10.1093/humrep/17.8.1973. 
  24. ^ Bromwich P, Cohen J, Stewart I, Walker A (јул 1994). „Decline in sperm counts: an artefact of changed reference range of "normal"?”. BMJ. 309 (6946): 19—22. PMC 2542636 Слободан приступ. PMID 8044061. doi:10.1136/bmj.309.6946.19. .
  25. ^ Sharpe, R. M.; Skakkebaek, N. E. (мај 1993). „Are oestrogens involved in falling sperm counts and disorders of the male reproductive tract?”. Lancet. 341 (8857): 1392—1395. PMID 8098802. doi:10.1016/0140-6736(93)90953-E. 
  26. ^ Cooke, P. S.; Porcelli, J.; Hess, R. A. (јануар 1992). „Induction of increased testis growth and sperm production in adult rats by neonatal administration of the goitrogen propylthiouracil (PTU): the critical period”. Biol Reprod. 46 (1): 146—154. PMID 1547312. doi:10.1095/biolreprod46.1.146. 
  27. ^ Aravindakshan J, Paquet V, Gregory M, Dufresne J, Fournier M, Marcogliese DJ, Cyr DG (март 2004). „Consequences of xenoestrogen exposure on male reproductive function in spottail shiners (Notropis hudsonius)”. Toxicological Sciences. 78 (1): 156—65. PMID 14657511. doi:10.1093/toxsci/kfh042. .
  28. ^ Krishnan, A. V.; Stathis, P; Permuth, S. F.; Tokes, L; Feldman, D. (јун 1993). „Bisphenol-A: an estrogenic substance is released from polycarbonate flasks during autoclaving”. Endocrinology. 132 (6): 2279—2286. PMID 8504731. doi:10.1210/endo.132.6.8504731. 
  29. ^ Mayer, F. L.; Stalling, D. L.; Johnson, J. L. (август 1972). „Phthalate esters as environmental contaminants”. Nature. 238 (5364): 411—413. Bibcode:1972Natur.238..411M. PMID 4626399. doi:10.1038/238411a0. 
  30. ^ Infertility in the modern world: present and future prospects, Gillian R. Bentley, C. G. N. Mascie-Taylor, Cambridge University Press, pp. 99-100
  31. ^ Dostal, L. A.; Chapin, R. E.; Stefanski, S. A.; Harris, M. W.; Schwetz, B. A. (август 1988). „Testicular toxicity and reduced Sertoli cell numbers in neonatal rats by di(2-ethylhexyl)phthalate and the recovery of fertility as adults”. Toxicol Appl Pharmacol. 95 (1): 104—121. Bibcode:1988ToxAP..95..104D. PMID 3413790. doi:10.1016/S0041-008X(88)80012-7. 
  32. ^ Partsch, C. J.; Sippell WG (2001). „Pathogenesis and epidemiology of precocious puberty. Effects of exogenous oestrogens”. Human Reproduction. Update. 7 (3): 292—302. PMID 11392376. doi:10.1093/humupd/7.3.292. 
  33. ^ Soto, A. M.; Chung, K. L.; Sonnenschein, C. (април 1994). „The pesticides endosulfan, toxaphene, and dieldrin have estrogenic effects on human estrogen-sensitive cells”. Environ Health Perspect. 102 (4): 380—383. Bibcode:1994EnvHP.102..380S. PMC 1566957 Слободан приступ. PMID 7925178. doi:10.1289/ehp.94102380. 
  34. ^ „Pair call for public discourse on treating wastewater contaminated with birth control pill chemicals”. phys.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-19. 
  35. ^ Soto AM, Justicia H, Wray JW, Sonnenschein C (мај 1991). „p-Nonyl-phenol: an estrogenic xenobiotic released from "modified" polystyrene”. Environ Health Perspect. 92: 167—173. Bibcode:1991EnvHP..92..167S. PMC 1519400 Слободан приступ. PMID 1935846. doi:10.1289/ehp.9192167. 
  36. ^ „Хемија БХА и БХТ конзерванси хране”. sr.eferrit.com. Приступљено 2021-01-19. 
  37. ^ vom Saal FS, Cooke PS, Buchanan DL, Palanza P, Thayer KA, Nagel SC, Parmigiani S, Welshons WV (1998). „A physiologically based approach to the study of bisphenol A and other estrogenic chemicals on the size of reproductive organs, daily sperm production, and behavior”. Toxicol Ind Health. 14 (1–2): 239—60. Bibcode:1998ToxIH..14..239V. doi:10.1177/074823379801400115. 
  38. ^ Fiege, Helmut; Heinz-Werner Voges, Toshikazu Hamamoto, Sumio Umemura, Tadao Iwata, Hisaya Miki, Yasuhiro Fujita, Hans-Josef Buysch, Dorothea Garbe, Wilfried Paulus (2002). Phenol Derivatives. . Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH
  39. ^ „DDT: The fallen angel” (PDF). 3. 9. 2006. Архивирано из оригинала 03. 09. 2006. г. Приступљено 19. 1. 2021. 
  40. ^ „Metaloestrogeni, Aluminij, kancerogeni metal koji jedemo, ubrizgavamo i nosimo na sebi – kako se zaštititi?”. Matrix World (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 27. 07. 2021. г. Приступљено 19. 1. 2021. 
  41. ^ „Ban of Endosulfan”. pib.gov.in. Приступљено 2021-01-19. 
  42. ^ Golden, Robert; Gandy, Jay; Vollmer, Guenter (2005). „A Review of the Endocrine Activity of Parabens and Implications for Potential Risks to Human Health”. Critical Reviews in Toxicology. 35 (5): 435—458. PMID 16097138. doi:10.1080/10408440490920104. .
  43. ^ Марковић, Д., Ђармати, Ш., Гржетић, И., Веселиновић, Д., Извори загађивања последице и заштита, Факултет за физичку хемију, Београд, 1996.

Спољашње везе


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Portal : Agama
Agama
Portal : Bahasa
Bahasa
Portal : Biografi
Biografi
Portal : Budaya
Budaya
Portal : Ekonomi
Ekonomi
Portal : Elektronika
Elektronika
Portal : Film
Film
Portal : Filsafat
Filsafat
Portal : Geografi
Geografi
Portal : Indonesia
Indonesia
Portal : Ilmu
Ilmu
Portal : Lingkungan
Lingkungan
Portal : Masyarakat
Masyarakat
Portal : Matematika
Matematika
Portal : Militer
Militer
Portal : Mitologi
Mitologi
Portal : Musik
Musik
Portal : Olahraga
Olahraga
Portal : Pendidikan
Pendidikan
Portal : Politik
Politik
Portal : Sastra
Sastra
Portal : Sejarah
Sejarah
Portal : Seni
Seni
Portal : Teknologi
Teknologi

Kembali kehalaman sebelumnya