Ксеноестрогени су нове, индустријски изведене супстанце које показују естрогене ефекте и имају хемијску структуру архиестрогена (природних естрогена) произведених у живим организмима.[1] Утицаји ксеноестрогена на здравље људи и животну средину данас су предмет многих истраживања.[2][3] Ксеноестрогени представљају хемијске супстанције које ометају правилно функционисање ендокриног система,[4] а налазе се у готово свим модерним козметичким производима, прсканој неорганској храни, пластичним амбалажама и кућној хемији.[5] Посебна штетност ових супстанци је евидентна код органа осетљивих на дејство хормона, као што су груди, материца, јајници, простата, штитна жлезда.[6] Такође, ксеноестрогени повољно утичу на гојазност, неплодност, рани почетак пубертета, појаву шећерне болести, слабљење имунитета.[7][8][9]
Могући ефекти
Све чешће су у бројним изворима се за репродуктивне ефекте отпужују ксеноестрогени, хемијске материје које могу да доводу до хормонских поремећаја, јер многе хемијске материје и њихове мешавине могу да функционишу као непотпуни хормони са релативно ниским потенцијалом.[10][11]
Ове супстанце имитирају ефекте естрогена у телу и временом доводе до хромоналних поремећаја у организму.[12] Налазе се у великом броју производа, почев од воћа и поврћа, боја за косу, шампона, пасти за зубе, све до тупфера за скидање шминке. Такође нитрати, пестициди, стероиди и антибиотици спадају у неке од најопаснијих ксеноестрогена.[13]
Ксеноестрогени могу да узрокују смањење броја,, абнормалности или смањење покретљивости сперматозоида
Иако се поуздано не зна до којих све негативних здравствених ефеката доводе код изложених особа, ова једињења, позната и као „хемијске варалице“ могу да:[14][15]
Поремете фетални раст у моменту сексуалне диференцијације, праћене поремећајем природног хормоналног баланса.[16]
Изазову поремећаји у грађи и функционисању полних органа.[17]
Наруше функције имуног и нервног система.
Разоре хормоне или да утичу на њихов њихов рад, што је врло важно за функционисање организма.
Узрокују појаве смањеног броја сперматозоида,[18][19][20]
Повећана учесталост крипторхизма
Повећају број абнормалних сперматозоида,[21] што може да се повеже и са повећањем естрогена или антиандрогена за време феталног или постнаталног живота.[22][23][24]
У ову групу хемијских материја спада преко 50 једињења која се налазе у различитим деловима животне средине.[32] Најпознатији представници су: диоксини, органохлорни пестициди,[33] полихлоровани бифенили (PCB), фталати и неки тешки метали, од којих су најзаступљенији:[34][35]
Заштитом животне средине обезбеђују се услови за заштиту и унапређење људског здравља.[43]
Референце
^Aksglaede L, Juul A, Leffers H, Skakkebaek NE, Andersson AM (2006). „The sensitivity of the child to sex steroids: possible impact of exogenous estrogens”. Human Reproduction. Update. 12 (4): 341—9. PMID16672247. doi:10.1093/humupd/dml018.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
^Sharpe, R. M. (март 1993). „Declining sperm counts in men--is there an endocrine cause?”. J Endocrinol. 136 (3): 357—360. PMID8473825. doi:10.1677/joe.0.1360357.CS1 одржавање: Формат датума (веза).
^Johnson, L.; Petty, C. S.; Neaves, W. B. (јун 1980). „A comparative study of daily sperm production and testicular composition in humans and rats”. Biol Reprod. 22 (5): 1233—1243. PMID7417656. doi:10.1093/biolreprod/22.5.1233.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Šta su ksenoestrogeni?”. Tatjana Popovic | Certified Health Coach (на језику: српски). 2018-08-23. Приступљено 2021-01-24.
^Aksglaede L, Juul A, Leffers H, Skakkebaek NE, Andersson AM (2006). „The sensitivity of the child to sex steroids: possible impact of exogenous estrogens”. Human Reproduction. Update. 12 (4): 341—9. PMID16672247. doi:10.1093/humupd/dml018.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
^Aravindakshan J, Gregory M, Marcogliese DJ, Fournier M, Cyr DG (септембар 2004). „Consumption of xenoestrogen-contaminated fish during lactation alters adult male reproductive function”. Toxicological Sciences. 81 (1): 179—89. doi:10.1093/toxsci/kfh174.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Johnson, L.; Petty, C. S.; Neaves, W. B. (август 1981). „A new approach to quantification of spermatogenesis and its application to germinal cell attrition during human spermiogenesis”. Biol Reprod. 25 (1): 217—226. PMID6793101. doi:10.1095/biolreprod25.1.217.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Luconi M, Bonaccorsi L, Forti G, Baldi E (јун 2001). „Effects of estrogenic compounds on human spermatozoa: evidence for interaction with a nongenomic receptor for estrogen on human sperm membrane”. Molecular and Cellular Endocrinology. 178 (1–2): 39—45. PMID11403892. doi:10.1016/S0303-7207(01)00416-6.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза).
^Auger J, Kunstmann JM, Czyglik F, Jouannet P (фебруар 1995). „Decline in semen quality among fertile men in Paris during the past 20 years”. New England Journal of Medicine. 332 (5): 281—285. PMID7816062. doi:10.1056/NEJM199502023320501.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Orth, J. M.; Gunsalus, G. L.; Lamperti, A. A. (март 1988). „Evidence from Sertoli cell-depleted rats indicates that spermatid number in adults depends on numbers of Sertoli cells produced during perinatal development”. Endocrinology. 122 (3): 787—794. PMID3125042. doi:10.1210/endo-122-3-787.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Rozati, Roya; Reddy, P.P; Reddanna, P.; Mujtaba, Rubina (2002). „Role of environmental estrogens in the deterioration of male factor fertility”. Fertility and Sterility. 78 (6): 1187—1194. PMID12477510. doi:10.1016/S0015-0282(02)04389-3.
^Sharpe, R. M.; Skakkebaek, N. E. (мај 1993). „Are oestrogens involved in falling sperm counts and disorders of the male reproductive tract?”. Lancet. 341 (8857): 1392—1395. PMID8098802. doi:10.1016/0140-6736(93)90953-E.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Cooke, P. S.; Porcelli, J.; Hess, R. A. (јануар 1992). „Induction of increased testis growth and sperm production in adult rats by neonatal administration of the goitrogen propylthiouracil (PTU): the critical period”. Biol Reprod. 46 (1): 146—154. PMID1547312. doi:10.1095/biolreprod46.1.146.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Aravindakshan J, Paquet V, Gregory M, Dufresne J, Fournier M, Marcogliese DJ, Cyr DG (март 2004). „Consequences of xenoestrogen exposure on male reproductive function in spottail shiners (Notropis hudsonius)”. Toxicological Sciences. 78 (1): 156—65. PMID14657511. doi:10.1093/toxsci/kfh042.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза).
^Krishnan, A. V.; Stathis, P; Permuth, S. F.; Tokes, L; Feldman, D. (јун 1993). „Bisphenol-A: an estrogenic substance is released from polycarbonate flasks during autoclaving”. Endocrinology. 132 (6): 2279—2286. PMID8504731. doi:10.1210/endo.132.6.8504731.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Infertility in the modern world: present and future prospects, Gillian R. Bentley, C. G. N. Mascie-Taylor, Cambridge University Press, pp. 99-100
^Dostal, L. A.; Chapin, R. E.; Stefanski, S. A.; Harris, M. W.; Schwetz, B. A. (август 1988). „Testicular toxicity and reduced Sertoli cell numbers in neonatal rats by di(2-ethylhexyl)phthalate and the recovery of fertility as adults”. Toxicol Appl Pharmacol. 95 (1): 104—121. Bibcode:1988ToxAP..95..104D. PMID3413790. doi:10.1016/S0041-008X(88)80012-7.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Partsch, C. J.; Sippell WG (2001). „Pathogenesis and epidemiology of precocious puberty. Effects of exogenous oestrogens”. Human Reproduction. Update. 7 (3): 292—302. PMID11392376. doi:10.1093/humupd/7.3.292.
^vom Saal FS, Cooke PS, Buchanan DL, Palanza P, Thayer KA, Nagel SC, Parmigiani S, Welshons WV (1998). „A physiologically based approach to the study of bisphenol A and other estrogenic chemicals on the size of reproductive organs, daily sperm production, and behavior”. Toxicol Ind Health. 14 (1–2): 239—60. Bibcode:1998ToxIH..14..239V. doi:10.1177/074823379801400115.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
^Golden, Robert; Gandy, Jay; Vollmer, Guenter (2005). „A Review of the Endocrine Activity of Parabens and Implications for Potential Risks to Human Health”. Critical Reviews in Toxicology. 35 (5): 435—458. PMID16097138. doi:10.1080/10408440490920104.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
^Марковић, Д., Ђармати, Ш., Гржетић, И., Веселиновић, Д., Извори загађивања последице и заштита, Факултет за физичку хемију, Београд, 1996.