BPA se koristi u proizvodnji pojedinih Plastika i epoksi smola. BPA plastika je providna i tvrda, i od nje se pravi čitav niz svakodnevnih proizvoda, uključujući tu i flašice za vodu, sportsku opremu, CD-ove i DVD-jeve. Epoksi smole koje sadrže BPA se koriste kao premazi cevi za vodu, mnogih konzervi hrane i pića i u proizvodnji termalnog papira koji se koristi za štampanje fiskalnih računa.
Pokazalo se da BPA ima svojstva hormona usled čega se javila zabrinutost oko bezbednosti njegove upotrebe u nekim proizvodima, posebno onima koji su u kontaktu sa hranom. Od 2008., neke vlade su ispitivale njegovu bezbednost, što je izazvalo da prodavci povuku proizvode koji sadrže polikarbonate. Američka organizacija za nadzor hrane i lekova, FDA je povukla autorizaciju upotrebe BPA u flašicama za bebe, pakovanjima bebi hrane, ali je ta odluka bazirana na činjenici da su ljudi prestali da kupuju ovakve proizvode umesto iz razloga bezbednosti.[5]Evropska unija i Kanada su zabranile upotrebu BPA u flašicama za bebe.[6][7] U srbiji ne postoji slična zabrana.[8][9]
Izveštaj američke FDA iz 2010. (FDA) identifikovao je moguće opasnosti BPA predstavlja za fetuse, bebe i malu decu.[10] Uprkos tome, ocena FDA iz Marta 2013 je da je BPA bezbedan u malim količinama u kojima se javlja u nekim hranama.[11] Jula 2014-e, FDA je preformulisala svoju ocenu o bezbednosti BPA u kontaktu sa namirnicama u: "BPA je bezbedan u količini u kojoj se javlja u namirnicama" na osnovu detaljnog istraživanja, uključujući dve dodatne studije koje je agencija objavila tokom 2014.[12] EFSA (Evropska organizacija za bezbednost hrane) preispitivala je nova istraživanja BPA 2008., 2009., 2010., 2011. i 2015. i zaključila da ih "ništa ne navodi da zaključe da su nivoi BPA u hrani kakvi su trenutno, opasni"; ipak, EFSA prepoznaje neke nedoslednosti, i namerava da nastavi da istražuje BPA.[13]
U svetu se 1980-ih proizvodio 1 milion tona BPA,[17] a već 2009 preko 2,2 miliona tona.[18] što je čini jednom od najproizvođenijih hemikalija. 2003-e, samo amerika je trošila 856,000 tona, od čega su 72% korišćene u proizvodnji polikarbonatne plastike, a 21% za proizvodnju epoksi smola.[19] U Americi se manje od 5% stavlja u kontakt sa hranom,[20] ali je i dalje u upotrebi kod konzervirane hrane i štampanja računa.[21][22]
Bisfenol A je prvi sintetizovao Ruskihemičar A.P. Dianin 1891-e.[23][24] Sintetizuje se kondenzacijomacetona (otuda sufiks A u imenu)[25] sa dva ekvivalenta Fenola. Reakcija je katalizovana jakom kiselinom, npr hlorovodoničnom (HCl) ili pak smolom sulfonovanog polistirena. U industriji, fenol se dodaje u velikom višku kako bi se osiguralo da se postigne potpuna kondenzacija; proizvodi kumenske reakcije (aceton i fenol) se takođe mogu koristiti kao polazne sirovine:[17]
Veliki broj ketona prati analognu reakciju. Komercijalna proizvodnja BPA zahteva prečišćavanje, bilo extrakcijom BPA od nus produkata pod Vakuumom ili extrakcijom pomoću dodatnog fenola kao rastvarača, i potom destilacijom.[17]
Upotreba
Bisfenol A se mahom koristi u proizvodnji plastike, poput ovog polikarbonatnog balona za vodu.
Bisfenol A se mahom koristi u proizvodnji plastike, i proizvodi od takve plastike su u komercijalnoj upotrebi od 1957.[26] Najmanje 3,6 miliona tona BPA se koristi u proizvodnji godišnje.[27] BPA predstavlja glavni monomer u proizvodnji epoksi smola.[28][29] i u najčešćim tipovima polikarbonatne plastike (Ova plastika nosi oznaku "7" i ne predstavlja jedan određeni polimer kao ostali brojevi, ovde spadaju sve "ostale" plastike).[17][30][31]
Bisfenol A i fozgen reaguju dajući polikarbonate u dvofaznom sistemu; hlorovodonična kiselina se izdvaja pomoću rastvora baze:
Difenil karbonat se može koristiti umesto fozgena. Tada se fenol se izdvaja umesto hlorovodonične kiseline. Ova Transesterifikacija je pogodna jer obilazu upotrebu toksičnog fozgena.[32]
Polikarbonatna plastika, koja je providna i skoro nesalomiva, se koristi za proizvodnju brojnih svakodnevnih proizvoda, uključujući tu i flašice za bebe ili vodu, sportsku opremu, medicinska i dentalna pomagala, plombe za zube, punioce, CD-ove i DVD-ijeve, kućnu elektroniku, stakla za naočari,[17] kao i za oblaganje cevi za vodu.[20]
BPA se takođe koristi i u sintezi polisulfona i polietara ketona, kao antioksidans u nekim sredstvima za plastificiranje, i kao inhibitor polimerizacije kod PVC-a. Epoksi smole sadrže bisfenol A i koriste se kao premaz u skoro svim konzervama hrane i pića;[33] međutim, s porastom zabrinutosti oko uticaja BPA na zdravlje, u Japanu su epoksi premazi skoro u potpunosti zamenjeni PET-filmovima.[34] Bisfenol A je takođe prekursor tetrabrombisfenola A koji služi kao suzbijač plamena, a ranije se koristio kao fungicid.[35]
Bisfenol A je popularan kao "razvijač boje" u indigo papiru bez ugljenika, kao i u POS terminal slipovima.[36][37]
U termalnom papiru, BPA je prisutan u slobodnom stanju (nije polimerizovan), što ga čini opasnijim jer se lakše resorbuje od polimerizovanog BPA iz ostalih izvora. Rukovanjem termalnim papirom, BPA se prenosi na kožu, i postoje strepnje da se tako može i progutati. Dalje, neke studije sugerišu da dolazi do apsorpcije kroz kožu u izvesnoj meri. Evropski podaci pokazuju da prisustvo BPA u termalnom papiu dovodi do toga da on ulazi kroz proces reciklaže i u druge papirne proizvode, pa čak i u zemljište oko đubrišta. Nema precizne procene o količini BPA koji se koristi u termalnom papiru u svetu danas, 2005/2006 je ta brojka bila 1890 tona godišnje (u Americi i zapadnoj Evropi), dok je ukupna proizvodnja bila procenjena na 1 150 000 tona godišnje. (Prema EPA izveštaju iz 2012-e.)[38][39] Epoksi smole mogu a ne moraju sadržati BPA, a koriste se kao vezivo u nekim procedurama "vađenja živca" u zubarstvu.[40]
Plastična pakovanja su grubo podeljene u 7 kategorija u svrhu lakše reciklaže. U srbiji ne postoji obaveza proizvođača da naglašavaju da plastika sadrži BPA. "U opštem slučaju, plastike označene brojevima 1, 2, 3, 4, 5, i 6 nisu mnogo verovatne da sadrže BPA. Neke, mada ne sve plastike označene brojem 7 mogu sadržati BPA."[41] Tip 7 je "ostalo" grupa, pa tu spadaju i polikarbonati (nekada označeni sa "PC" ispod simbola za reciklažu) i premazi za konzerve uglavnom koriste BPA kao monomer.[17][42] Tip 3 (PVC) može da sadrži BPA kao antioksidant u "savitljivom PVC-u" omekšanom plastifikatorima,[17] ali ne i tvrdi PVC kao što su cevi, prozori is sl.
Prema istraživanjima naučnika iz Bajera i Dženeral elektrika, BPA se koristi još od 1950-ih radi stvrdnjavanja polikarbonata i proizvodnje epoxi smola, koje se koriste kao film u proizvodnji prehrambenih konzervi.[44][45]
Ranih 1930-ih, Britanskibiohemičar Edvard Čarls Dods je testirao BPA kao veštački estrogen, i našao da je ovaj 37 000 puta manje efikasan od estradiola.[46][47][48] Dods je kasnije razvio Dietilstilbestrol (DES), koji se koristio kao sintetički estrogen za žene i životinje dok nije zabranjen zbog povećanog rizika od raka; zabrana upotrebe DES na ljudima je uvedena 1971-e a na životinjama 1979-e.[46] BPA nikada nije bio korišćen kao lek.[46] Svojstvo BPA da oponaša efekte prirodnog estrogena potiče od sličnosti Fenol grupa prisutnih i na BPA i na estradiolu, koje omogućavaju ovom molekulu da pokrene estrogene funkcije u telu.[49]
1997-e, su prvi put uočeni negativni efekti BPA u malim količinama na laboratorijskim životinjama.[33] Moderna istraživanja su našla moguće veze između BPA i zdravstvenih problema tokom trudnoće i razvoja ploda. Od 2014-e, vodi se aktivna rasprava na temu da li BPA treba zabraniti ili ne.
ERR-γ je pronađen u visokim sadržajima u placentai, objašnjavajući izveštaje o drastičnoj akumulaciji BPA u ovom tkivu.[50]
Istraživanje iz 2007-e se bavila vezom između BPA i estrogen-vezanog receptora γ (ERR-γ). Ovaj orfan receptor (nepoznati endogeni ligand) se ponaša kao konstitutivni aktivator transkripcije. BPA se čvrsto vezuje za ERR-γ (konstanta disocijacije = 5.5 nM), ali ne za estrogenski receptor (ER).[51] BPA vezan za ERR-γ ne narušava njegovu osnovnu konstitutivnu aktivnost.[51] Takođe može da ga zaštiti od deaktivacije pomoću selektivnog modulatora estrogenskog receptor 4-hidroksitamoksifena.[51] Ovo je verovatno mehanizam po kom se BPA ponaša kao ksenoestrogen.[51] Različite ekspresije ERR-γ u različitim delovima tela su verovatan razlog različite manifestacije BPA. Npr, ERR-γ je u placenti prisutan u visokim količinama, objašnjavajući akumulaciju BPA u ovom tkivu.[50]
Farmakokinetika
Farmakokinetika BPA se znatno proširila od 2010. U Americi Nacionalni Institut za Ekološko Zdravlje (NIEHS) i FDA su sarađivali u cilju što boljeg razumevanja unutarnje izloženosti ljudi. Njihov editorijal iz 2013 u "Environmental Health Perspectives", autori Linda Birnbaum, Direktor NIEHS, Džejson Ongst iz FDA, Tadius Šug iz NIEHS i Džesi Gudman, tadašnji glavni naučnik u FDA su zaključili, "rezultati našeg zajedničkog istraživanja su se pokazala [..] značajnim u [..] razumevanju principa na koji je BPA [..] obrađen u telu. Ovo je [..] umanjilo ključne nepoznanice u vezi [..] nivoa tolerantne ljudske izloženosti. Na primer, otkrili smo da mladi i novorođeni glodari ispoljavaju značajnu razliku u metaboličkim sposobnostima koje su vezane za godine, što ima za posledicu da oni nisu u stanju da metabolizuju BPA jednako dobro kao i odrasli glodari te su izloženi većim unutrašnjim dozama; ovo nije slučaj kod primata (ne uključujući ljude). Višestruka farmakokinetička istraživanja na majmunima, što je podržano preliminarnim ispitivanjima na ljudima, su pokazala, da novorođeni i mladi primati, metabolizuju BPA BPA na nivou jednakom, ili vrlo bliskom onom kod odraslih jedinki. [..] potencijal fetalne izloženosti je značajno umanjen majčinom metaboličkom sposobnošću, i fetus može efikasno da metabolizuje BPA."[52]
Efekti na zdravlje
Glavnica ljudske izloženosti BPA je preko usta, kroz izvore kao što pakovanja hrane, epoksi film u metalnim konzervama, i plastične flaše.
Prvi dokazi o estrogeničnosti BPA potiču od eksperimenata na pacovima iz 1930-ih,[48][53] ali nalazi o negativnim efektima male količine BPA na laboratorijske životinje nisu izneti javno sve do 1997.[33]
Bisfenol A je endokrini disruptor koji oponaša estrogen i pokazalo se da ima negativne efekte na zdravlje u ogledima na životinjama. Preciznije, bisfenol A oponaša strukturu i funkciju estradiola sa sposobnošću da se veže za, i aktivira isti receptor kao i prirodni hormon..[54][55][56][57][58] Rane faze razvoja su se pokazale kao najosetljivije na BPA,[59] i neke studije su povezale prenatalnu izloženost sa kasnijim fizičkim i neurološkim smetnjama.[тражи се извор] Regulatorna tela su zadala bezbedne nivoe za ljude, ali su ti nivoi sada preispitivani usled novih naučnih studija.[60][61]
Experti iz oblasti endokrinih disruptora su 2010-e izneli oprečnu tvrdnju kako opšta populacija može da oseti štetne efekte od trenutnih nivoa BPA.[62] 2009-e, "enokrino društvo" je objavilo izveštaj navodeći nepovoljne efekte hemikalija koje vrše disrupciju žlezda, i kontroverze vezane za BPA.[63]
FDA je 2012-e zabranila u flašicama za bebe, mada je "Ekološka radna grupa (Environmental Working Group)" zabranu opisala kao "kozmetičku" i istakla da "ako agencija (FDA) zaista želi da zaštiti ljude od izloženosti ovoj toksičnoj hemikaliji povezanoj sa brojnim ozbiljnim, i hroničnim oboljenjima, ona bi zabranila BPA u konzervama dečije hrane i pića".[64] Savet za očuvanje prirodnih resursa je opisao potez kao neadekvatan, tvrdeći da FDA treba da zabrani BPA iz svih pakovanja hrane.[65] Predstavnik FDA je dao izjavu u kojoj tvrdi da odluka FDA nije bazirana na bezbednosti BPA i da agencija i dalje smatra da je BPA bezbedan u proizvodima koji sadrže hranu."[66]
Američka agencija za zaštitu životne sredine (Environmental Protection Agency, EPA) je takođe mišljenja da BPA ne predstavlja ozbiljan zdravstveni problem. 2011-e, Endrju Vejdž, glavni naučnik agencije za prehrambene standarde Ujedinjenog Kraljevstva, je prokomentarisao nalaze iz Američke studije iz 2011 o izloženosti odraslih ljudi BPA kroz hranu,[67] i zaključio, "ovo je u skladu sa nalazima ostalih hezavisnih studija i pridodaje dokazima da se BPA naglo apsorbuje, detoksikuje, i izbacuje iz ljudskog tela, dakle ne predstavlja povod za zabrinutost."[68] U istraživanju iz 2011 u Americi, 20 subjekata je bilo testirano na BPA svaki sat, 24 sata, konzumirajući 3 obroka koji su svi bili konzervirana hrana.[67] Ipak, ovo istraživanje je bilo kritikovano zbog nedovoljnih podataka, i krivih pretpostavki.[69]
Od 2014, 12 Američkih država je zabranilo upotrebu BPA u bočicama za bebi hranu i posudama u kojima se hrana prodaje.[70]
Zaključci Američkog ekspertskog panela
2006-e, Američka vlada je finansirala procenu naučne literature o BPA. 38 stručnjaka iz oblasti koje imaju vezu sa Bisfenolom A su se okupili na Čapel Hilu, u Severnoj Karolini da preispitaju nekoliko stotina studija na temu BPA, mnoge od kojih su obavili samo članovi grupe. Na kraju sastanka, grupa je iznela zajednički zaključak,[71] po kome "BPA u količinama u kojima se sreće u ljudskom telu je povezan sa organizacionim promenama na prostati, grudima, testisima, mlečnim žlezdama, telesnoj masi, strukturi i hemiji mozga, kao i ponašanjem laboratorijskih životinja."[72] Čapel Hil konsenzus je bio taj da su nivoi BPA u prosečnom ljudskom telu iznad onih koji izazivaju ozbiljne smetnje na mnogim laboratorijskim životinjama. Primećeno je još i to, da iako BPa ne postoju u prirodi, niti se prirodno javlja u ljudskom telu, biomonitoring ukazuje da je izloženost ljudi BPA je neprestana. Ovo predstavlja problem jer se akutna izloženost životinja koristi za procenu prosečne ljudske izloženosti BPA, i ni jedna studija nije pratila farmakokinetiku na životinjskim modelima sa kontinualnom niskom izloženošću. Autori su još dodali da merenja BPA nivoa u serumu i ostalim telesnim fluidima sugerišu mogućnost da je unos BPA mnogo viši nego što se očekuje, ili da se BPA akumulira u telu pod određenim okolnostima, kao npr pri trudnoći.[71]
Izveštaj iz 2008-e Centra za procenu rizika po ljudsku reprodukciju, u okviru Američkog Nacionalnog toksikološkog programa, koji je deo Nacionalnog instituta za ekološko zdravlje, je imao "neke zabrinjavajuće nalaze", da su bebe pod rizikom od izloženosti BPA.[73] Zaključili su da, "u odnosu na trenutne procene o izloženosti opšte populacije BPA u Americi" sledeće:
Za trudnice i fetuse, ekspertski panel je našao da su različiti nivoi problematični u različitim fazama razvoja, i to:
Za neurološke i efekte na ponašanje, postoji određena briga
Za efekte na prostatu, minimalna briga
Za efekte na moguć ubrzan pubertet, minimalna briga
Za bebe i decu, panel daje sledeće nivoe zabrinutosti za biološke procese na koje bi BPA mogao imati uticaja:
Izvesna zabrinutost u vezi neuronskog i efekata na ponašanje
minimalna zabrinutost u vezi uticaja na preuranjeni pubertet
Za odrasle, zanemarljiva briga za nepovoljne efekte na reproduktivno zdravlje pri standardnoj izloženosti BPA. Za grupe koje su izložene BPA u vrlo velikim količinama, npr ljudi koje posao dovodi u kontakt sa velikim količinama BPA, nivo zabrinutosti je podignut na "minimalan".[19]:382–3[73]
Bisfenol A može uvećati rizik od preterane gojaznosti.
Endokrini disruptori, poput bisfenola A (koji je monomer polikarbonatne plastike), može da optereti Neuronske mreže koje regulišu ishranu, što je predloženo kao mogući uzročnik povećanog rizika od gojaznosti.[74]
BPA deluje tako što oponaša funkciju prirodnog hormona 17 beta-estradiola. U prošlosti se smatralo da je sposobnost BPA da oponaša ovu funkciju slaba, ali nova istraživanja pokazuju da zapravo ima snažne efekte.[75] Kada se BPA veže za estrogen receptore izaziva alternativni estrogenski efekat koji počinje izvan nukleusa. Pokazalo se da ova izmenjena metabolička putanja koju izaziva BPA, menja metabolizam glukoze i lipida na laboratorijskim životinjama.[76]
Istraživanje iz 2013-e je otkrilo vezu između koncentracije BPA u urinu i BMI kod dece i odraslh između 6 i 19 godina.[77] Gojaznost nije bila povezana ni sa jednim drugim Fenolom iz okoline, kao npr oni koji se nalaze u sapunima i kremama za sunčanje. Ovi rezultati potvrđuju vezu između BPA i gojaznosti. Iako je otkriveno nekoliko veza, molekulski mehanizam ovog uticaja i dalje nije poznat.
Kod organizama koji se razvijaju, efekti se mogu javiti i pri koncentracijama koji su znatno niži od onih koji bi imali štetan efekat na odrasle. Istraživanja su pokazala da perinatalna izloženost laboratorijskih životinja niskim koncentracijama BPA, izaziva feminizaciju muških beba.[78]
BPA ispoljava različite efekte tokom različitih faza razvoja. Kod odraslih, BPA utiče na osetljivost na insulin i oslobađanje insulina bez uticaja na kilažu.[79] Izloženost tokom trudnoće utiče i na majku i na plod kasnije u životu. Tokom trudnoće i laktacije (perinatalno), BPA izaziva metaboličke izmene kao npr gojenje. Efekti u toku detinjstva i puberteta još nisu istraživani.
Efekti na beta ćelije pankreasa su značajni jer im je funkcija da čuvaju i oslobađaju insulin, hormon koji ima ključnu ulogu u regulaciji nivoa šećera u krvi. Istraživanje na životinjama iz 2006 je pokazalo vezu između estrogena iz okoline i rezistencije na insulin.[80] Miševima je bio ubrizgan BPA da bi oponašao koncentracije u plazmi tokom poodmakle trudnoće. Utvrđeno je da BPA imitira sex hormon 17B-estradiol, koji dovodi do porasta insulina i kasnije do rezistencije što opet može dovesti do tip 2 dijabetesa i povišenog krvnog pritiska.[81]
Neurološki efekti
Istraživanje iz 2008 pokazalo je da BPA može uticati na dugoročnu potencijaciju u hippocampusu, pa čak i nanomolekulske (10−9Mol) doze mogu izazvati bitne efekte na proces pamćenja.[82]
Panel koji je organizovao Američki Nacionalni Toksikološki Program (NTP) je utvrdio da postoje izvesne opasnosti od BPA uticaja na razvoj mozga fetusa i beba.[19][73] Na osnovu ovog izveštaja, Januara 2010, FDA je izrazila isti nivo zabrinutosti.[83][84]
2007-e je zaključeno da treba smatrati da BPA, kao i ostali ksenoestrogenie, može uticati na nervni sistem, i da može uticati na nj. funkciju kroz brojne putanje.[85] Studija na miševima iz 2008 je pokazala da izloženost majke niskim dozama BPA može izazvati dugoročne posledice na neurobehavioralni razvoj.[86] Istraživanje na životinjama iz 2008-e je pokazalo da neonatalna izloženost BPA može uticati na seksualno dimorfnu morfologiju mozga (razlika u morfologija mozga između polova) i na neuralne fenotipe kod odraslih miševa.[87]
Ispitivanje iz 2009-e je podiglo zabrinuost oko uticaja koji BPA ima na anteroventralni periventrikularni nukleus.[88]
Ispitivanje iz 2008-e je pokazalo da se nepoželjni neurološki efekti javljaju i kod primata (isključujući ljude) koji su redovno izloženi bisffenolu A u nivoima koji su ekvivalentni maximalnoj bezbednoj dozi prema EPA-i od 50 µg/kg/day.[89][90] Ovo istraživanje je pokazalo na uticajnost BPA na ćelije mozga koje su vitalne za memoriju, učenje i raspoloženje.
Funkcija dopamina je povezana sa pokretljivošću i zadovoljstva kad se ostvari postavljeni cilj. BPA može da omete ove funkcije rezultirajući u hiperaktivnosti
Ispitivanje iz 2008-e na ljudima je dovelo do zaključka da BPA oponaša estrogensku aktivnost i utiče na brojne dopaminske procese tako da pojačava aktivnost mezolimbičnog dopamina što rezultira u hiperaktivnosti, (ADHD).[91]
BPA ometa funkcije štitne žlezde,[92] što može posebno pogoditi trudnice, novorođenčad i malu decu.[93]
A 2007 review concluded that bisphenol-A has been shown to bind to thyroid hormone receptor and perhaps has selective effects on its functions.[92]
Ispitivanje hemikalija koje se javljaju u životnoj sredini i tiroidne funkcije iz iz 2009-e izazvalo je zabrinutost zbog uticaja koji BPA ima na Trijodotironin i i zaključilo da "dostupni dokazi sugerišu da vladine agencije treba da regulišu hemikalije koje ometaju rad štitne žlezde, posebno gde se upotreba odnosi na trudnice, novorođenčad i malu decu".[93]
Još jedno istraživanje iz 2009 takođe pokazuje da BPA ometa rad štitne žlezde.[94]
Prema INFOSAN-u WHO-a, ispitivanja kancerogenosti su pokazale porast u slučajevima leukemije i testikularnih intersticijalnih tumora kod mužjaka pacova. Ipak, dodali su "ova ispitivanja se ne smatraju dovoljnim dokazom rizika od kancera zbog malih statističkih razlika incidentnosti u odnosu na kontrolnu grupu."[95]
Ispitivanje 2010-e je dovelo do zaključka da bisfenol A može povećati rizik od raka.[96]
Bar jedno istraživanje je pokazalo da BPA može da suzbije proces metilacije,[97] koji je ključan u epigenetskim promenama.[98]
^Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^Дианин (1891). „О продуктах конденсация кетонов с фенолами” [On condensation products of ketones with phenols]. Журнал Русского Физико-химических Общества (Journal of the Russian Physical-Chemical Society). 23: 488—517,523—546,601—611. See especially pp. 492.
^Marciano MA, Ordinola-Zapata R, Cunha TV, Duarte MA, Cavenago BC, Garcia RB, Bramante CM, Bernardineli N, Moraes IG (2011). „Analysis of four gutta-percha techniques used to fill mesial root canals of mandibular molars”. International Endodontic Journal. 44 (4): 321—329. PMID21219361. doi:10.1111/j.1365-2591.2010.01832.x.
А. Дианина (1891) "О продуктахъ конденсацiи кетоновъ съ фенолами" (On condensation products of ketones with phenols), Журнал Русского физико-химического общества (Journal of the Russian Physical Chemistry Society), 23 488-517, 523–546, 601–611 ; see especially pages 491-493 ("Диметилдифеиолметаиь" (dimethyldiphenolmethane)).
Reprinted in condensed form in: A. Dianin (1892) "Condensationsproducte aus Ketonen und Phenolen" (Condensation products of ketones and phenols), Berichte der Deutschen chemischen Gesellschaft zu Berlin, 25, part 3 : 334-337.
^ абE. C. Dodds and W. Lawson, Proceedings of the Royal Society of London, Series B, Biological Sciences, 125, No. 839 (27-IV-1938). стр. 222–232.
^Kwon JH, Katz LE, Liljestrand HM (2007). „Modeling binding equilibrium in a competitive estrogen receptor binding assay”. Chemosphere. 69 (7): 1025—1031. PMID17559906. doi:10.1016/j.chemosphere.2007.04.047.
^ абTakeda Y, Liu X, Sumiyoshi M, Matsushima A, Shimohigashi M, Shimohigashi Y (2009). „Placenta expressing the greatest quantity of bisphenol A receptor ERR{gamma} among the human reproductive tissues: Predominant expression of type-1 ERRgamma isoform”. J. Biochem. 146 (1): 113—22. PMID19304792. doi:10.1093/jb/mvp049.
^ абвгMatsushima A, Kakuta Y, Teramoto T, Koshiba T, Liu X, Okada H, Tokunaga T, Kawabata S, Kimura M, Shimohigashi Y (2007). „Structural evidence for endocrine disruptor bisphenol A binding to human nuclear receptor ERR gamma”. J. Biochem. 142 (4): 517—24. PMID17761695. doi:10.1093/jb/mvm158.
^Beronius A, Rudén C, Håkansson H, Hanberg A (2010). „Risk to all or none? A comparative analysis of controversies in the health risk assessment of Bisphenol A”. Reproductive toxicology (Elmsford, N.Y.). 29 (2): 132—46. PMID19931376. doi:10.1016/j.reprotox.2009.11.007.
^Beronius A, Rudén C, Håkansson H, Hanberg A (2010). „Risk to all or none? A comparative analysis of controversies in the health risk assessment of Bisphenol A”. Reproductive Toxicology. 29 (2): 132—46. PMID19931376. doi:10.1016/j.reprotox.2009.11.007.
^Vom Saal FS, Prins GS, Welshons WV (2012). „Report of very low real-world exposure to bisphenol A is unwarranted based on a lack of data and flawed assumptions”. Toxicol. Sci. 125 (1): 318—20; author reply 321—5. PMID22020768. doi:10.1093/toxsci/kfr273.
^Rezg R, El-Fazaa S, Gharbi N, Mornagui B (2014). „Bisphenol A and human chronic diseases: Current evidences, possible mechanisms, and future perspectives”. Environment International. 64: 83—90. PMID24382480. doi:10.1016/j.envint.2013.12.007.
^Alonso-Magdalena, P; Ropero, AB; Soriano, S; García-Arévalo, M; Ripoll, C; Fuentes, E; Quesada, I; Nadal, Á (22. 5. 2012). „Bisphenol-A acts as a potent estrogen via non-classical estrogen triggered pathways.”. Molecular and cellular endocrinology. 355 (2): 201—7. PMID22227557. doi:10.1016/j.mce.2011.12.012.
^Alonso-Magdalena, P; Ropero, AB; Soriano, S; Quesada, I; Nadal, A (2010). „Bisphenol-A: a new diabetogenic factor?”. Hormones (Athens, Greece). 9 (2): 118—26. PMID20687395.
^Alonso-Magdalena P, Quesada I, Nadal A (2011). „Endocrine disruptors in the etiology of type 2 diabetes mellitus”. Nat Rev Endocrinol. 7 (6): 346—53. PMID21467970. doi:10.1038/nrendo.2011.56.
^Panzica GC, Viglietti-Panzica C, Mura E, Quinn MJ, Lavoie E, Palanza P, Ottinger MA (2007). „Effects of xenoestrogens on the differentiation of behaviorally-relevant neural circuits”. Frontiers in neuroendocrinology. 28 (4): 179—200. PMID17868795. doi:10.1016/j.yfrne.2007.07.001.
^Palanza P, Gioiosa L, vom Saal FS, Parmigiani S (2008). „Effects of developmental exposure to bisphenol a on brain and behavior in mice”. Environmental research. 108 (2): 150—7. PMID18949834. doi:10.1016/j.envres.2008.07.023.
^Jones, DC; Miller, GW (2008). „The effects of environmental neurotoxicants on the dopaminergic system: A possible role in drug addiction”. Biochemical pharmacology. 76 (5): 569—81. PMID18555207. doi:10.1016/j.bcp.2008.05.010.
^ абZoeller, RT (2007). „Environmental chemicals impacting the thyroid: Targets and consequences”. Thyroid : official journal of the American Thyroid Association. 17 (9): 811—7. PMID17956155. doi:10.1089/thy.2007.0107.
^ абBoas M, Main KM, Feldt-Rasmussen U (2009). „Environmental chemicals and thyroid function: An update”. Current opinion in endocrinology, diabetes, and obesity. 16 (5): 385—91. PMID19625957. doi:10.1097/MED.0b013e3283305af7.
^Kashiwagi, Keiko; Furuno, Nobuaki; Kitamura, Shigeyuki; Ohta, Shigeru; Sugihara, Kazumi; Utsumi, Kozo; Hanada, Hideki; Taniguchi, Kikuyo; Suzuki, Ken-Ichi; Kashiwagi, Akihiko (2009). „Disruption of Thyroid Hormone Function by Environmental Pollutants”. Journal of Health Science. 55 (2): 147—160. doi:10.1248/jhs.55.147.
