Кучевиште
Кучевиште је насеље у Северној Македонији, у Скопској Црној Гори, у северном делу државе. Кучевиште је седиште општине Чучер-Сандево. Кучевиште има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији, пошто Срби чине већину у овом насељу (без скопског насеља Кучевишка бара) исто као и у насељу Чучер-Сандево, а у околним насељима: Побожје, Бањани, Горњани, Љубанци вековима живе аутохтони Срби. ГеографијаКучевиште је смештено у северном делу Северне Македоније. Од најближег града, Скопља, село је удаљено 15 km северно. Село Кучевиште се налази у историјској области Црногорје, у јужној подгорини Скопске Црне Горе, на приближно 570 метара надморске висине. Северно од насеља издиже се планина, а јужно се пружа Скопско поље. Месна клима је континентална. Срби у КучевиштуСачувао се натпис из 1501. године у православној цркви Св. Спаса у Кучевишту. У њему се говори о обављеном попису цркве Св. Николе.[1] По попису српског народа у Скопској епархији из 1899. године, село Кучевиште има 190 кућа, ту су још две српске православне цркве Св. Спаса и Св. Атанасија (локално - Св. Танасија!), као и један манастир - Св. Аранђела.[2] Још око 1830. године учили су се ђаци у манастиру Св. Арханђела, код једног калуђера. Њен рад се одвијао између 1830-1851. године. Пошто су се ту могли учити само они који ће бити свештеници или калуђери, село Кучевиште је "донело" у своје село школу. Српска народна школа је почела званичан рад 1851. године и није прекидала рад.[3] Довели су првог учитеља неког Филипа из Босне. Овај је учио децу по старом методу (словенски буквар, псалтир, часловац и месецеслов). Провео је годину и по дана, па се посвађао са сељанима због плате и отишао. Затим ту дође Трајко Шаљевић из Скопља и остао годину дана. Онда је дошао за учитеља неки Коста из Босне. Овај је био чудак, лепо је свирао на виолини, али и свађао се са сељанима, затварао по два дана у кућу, никог није примао а на посетиоце викао. Предавао је две године по Филиповом методу. Неколико година школа није радила, док не дође калуђер Мисал из манастира из Дечана у манастир Св. Аранђела, иначе родом из Тетова. Овај је довео за учитеља неког Стојка из Беловишта. Стојко је као неспреман отеран после две године. Поставили су онда Исаију сина попа из Љешка, који је ту радио две године, па се вратио кући мада су били са њим сви задовољни. Долази затим нови учитељ Панко Цанковић из Скопља, а за овим Димитрије Крстић такође из Скопља. Мита се убрзо оженио и отишао из села, па су нашли новог Спиру званог Грк из Тетова. Грк је био пијаница па га сељани нису могли трпети. Године 1862. у месну школу дође Јаков Паламаровић из Гњилана. Овај учитељ је провео ту четири године, а добављао је разне српске књиге из Гњилана, попут: "Историја Срба", "Мала свештена историја", "Катихизис", "Рачуница", "Мала знања", "Мали земљопис" итд. За време 1868-1874. године постојала је званично та школа у Кучевишту. Када се одселио овај први прави учитељ, дошао је неки Атанас из Охрида; неморалан човек кога су најурили мештани. Опет су звали учитеља Паламаровића који је сада други пут провео пет година у месној школи. Због породичних прилика он је морао да напусти Кучевиште, па почеше радити као учитељи већ његови бивши ђаци. Павле Чековић из Кучевишта радио је годину дана, затим Аца Станковић - Даутовић - следеће три године. Учитеља Ацу заменио је Стевко Крстић - Шалман, који остане четири године, па се запопио. Њега је заменио опет Паламаровић, и остао све до деведесетих година када су га бугарски агенти оптужили код Турака. Због измишљене кривице узгубио је чак право да буде учитељ. После њега измењало се више учитеља.[4] Школске 1888/1889. године радила је школа у Кучевишту, "под црквеним кровом", са једним учитељем.[5] Српска краљевска влада у Београду, тајно је помагала опстанак српске школе у Кучевишту око 1890. године, дајући по 20 царских дуката годишње припомоћи.[6] У месту је 1897. године свечано прослављена школска слава Св. Сава. Домаћин славе био је учитељ Јаков Паламаревић, а светосавску беседу (у школској згради) одржао је учитељ Серафим Маринковић. За време славког ручка свирале су - "забрујале" гајде.[7] Учитељи 1899. године били су у том месту: Аћим Паламаревић, Атанасије Петровић и Стеван Поповић. Основан је на предлог игумана оближњег манастира Германа тада сеоски "Фонд школе кућевишке" за помоћ сиромашним ученицима, у који су ушли прилози дародаваца о школској слави.[8] У Кучевишту је 1898. године постојала основна четвороразредна школа, са 43 ђака и два учитеља. Један је завршио Призренску богословију, а други се школовао у гимназији у Београду.[2] Кучевишка школа ради и 1911. године. За време Првог светског рата помиње се 1913. учитељ Спасоје Петковић, када је од привременог постао стални. А 1917. године помиње се учитељ Лазар Илић из Кучевишта. Мештанин дућанџија Сава Бојковић је био утамничен 1904. године због увреде султана. Између два светска рата у месној основној школи су предавали учитељи: Стојан Урдаревић (из Св. Никите, 1921-), Арсеније Ковачевић (из Св. Никите, 1921-), Љубица Јовановић (1924-), Недељко Поповић (1926-1929; па 1933-1940), Христина Божиновић (1926-), Миодраг Младеновић (1929-), Радмила Јовановић (1930-), Петар Крстић (1935-), Катарина Крстић (1935-), Милосав Војиновић (1935-), Достана Војиновић (1935-), Душан Атанасковић (1939-), Милева Поповић (1940-). Дана 9. новембра 1927. године током поподнева избио је пожар у сеоској школи, који је међутим угашен пре него што је зграда сасвим страдала. Новембра 1934. године помоћник бана Вардарске бановине је одлучио да се у основној школи у Кучевишту, поред два постојећа разреда, отворе још два разреда. Тако да ће основна школа у Кучевишту имати четири одељења: два одељења у Кучевишту и два одељења у Побужју.[9] Министар физичког васпитања народа КЈ, Душан Пантић је 15. октобра 1940. године током посете Кучевишту, извршио смотру соколских чета и омладине тог краја.[10] Становништво Становништво Кучевишта је, по подацима које даје Михаило П. Оцевића, учитељ из Бањана, 1896. године живело у 187 домова. [а] Нешто већи број домова, 187, забележен је 1905. године у извештају сеоског свештеника и учитеља Стевана Поповића управитељу српских основних школа у Скопљу. [б] Број од 193 домова даје Светозар Томић [в], наставник српске гимназије у Скопљу који је 1904-1905. вршио етнографска истраживања у Скопској Црној Гори. Број становника села Кучевишта Томић је добио тако што је број домова множио са 9, што је по његовој рачуници био просечан број становника по кући. По том прорачуну село је 1905. имало 1737 становника. Према подацима секретара бугарске егзархије Димитра Мишева у селу је 1903.[г] живело 1440 становника и то, по његовом исказу, Бугара патријаршиста-србомана. [д] Разлика у броју домова и броју кућа вероватно има корен у печалбарству становништва и дељењу кућних задруга, пошто досељавања у ово село у периоду 1896-1905. није било. На крају 19. и почетком 20. века у Кучевишту је по томе живело између 1.440 и 1.737 становника. Кучевиште је на попису из 1994. године имало 1.869 становника. Према последњем попису из 2021. године имало је 4.119 становника (са насељем Кучевишка бара). Порекло становништва по родовима
Родови непознатог порекла:
Исељеници: Из Кучевишта зна се за релативно мали број исељеника. Сви потичу из новијег доба: отишли су иза првог и Другог светског рата (већим делом). Највише исељеника има у два села Скопског поља - Бошњану (25 кућа) и Радишану (10 кућа), затим у Бардовцу (2 куће), Скопљу (око 10 кућа) и у Драчеву крај Скопља - Поповићи (2 куће). Нешто исељеника има и у Србији - Београду (3 куће), Црепаји (3 куће) и Качареву (3 куће) у Банату. - Род Вујови (1 кућа) у Горњану потиче од домазета досељеног из Кучевишта. Знаменитости насељаУ селу се налази један манастир и неколико цркава:
Познате личности
Види јошНапомене
Референце
ЛитератураСпољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
