Лазар Стојановић (редитељ)
Лазар Стојановић (Београд, 1. март 1944 — Београд, 4. март 2017) био је југословенски и српски режисер и глумац. БиографијаРођен је у Београду. Најпознатији је по свом филму Пластични Исус (његов дипломски рад), због кога је осуђен на три године затвора, а филм је забрањен.[1] Стојановић је једини режисер који је у СФРЈ осуђен и затворен због свог рада. Филм је у јавности приказан први пут тек 1990. године,[2] а следеће године (1991) је на Филмском фестивалу у Монтреалу добио награду међународног жирија критике.[3] Иако један од родоначелника црног таласа, због ове казне био је скрајнут и није много радио. Филму се вратио тек 1980, а касније је углавном радио документарце. Најпознатији његови документарни филмови су о Радовану Караџићу (Живот и прикљученије Радована Караџића), Ратку Младићу (Успон и пад генерала Младића) и Шкорпионима (Шкорпиони - споменар). Појавио се као глумац у четири филма, а као асистент редитеља Саше Петровића радио је на филмовима Скупљачи перја и Биће скоро пропаст света. Хапшен је и 1984. године због учешћа у Отвореном универзитету.[4] Био је противник национализма и заговорник чланства у НАТО.[5] Бавио се новинарством и био је један од оснивача недељника Време.[6] Супруга му је била Наташа Кандић. Режисер
Референце
|
||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
