Луис Антонио Тагле

Луис Антонио Тагле
Тагле (2016)
Лични подаци
Световно имеЛуис Антонио Гоким Тагле
Датум рођења(1957-06-21)21. јун 1957.(68 год.)
Место рођењаИмус, Филипини
УниверзитетКатолички универзитет у Америци
Универзитет Атенео де Манила
Кардинал Цркве Светог Феликса од Канталице
Године24. октобар 2012 — тренутно
ПретходникСтивен Ким-су-ван

Потпис

Луис Антонио Гоким Тагле (Имус, 21. јун 1957) је филипински прелат Католичке цркве који тренутно служи као пропрефект Одељења за прву евангелизацију Дикастерија за евангелизацију (бивша Конгрегација за евангелизацију народа) од 5. јуна 2022.[1] и као председник Ревијалне комисије за интердије од 8 децембра 2019. Био је 32. бискуп Маниле од 2011. до 2020. године. Тагле је кардинал-бискуп Сан Фелице да Цанталице а Центоцелле (pro hac vice) и такође служи као председник Католичке библијске федерације, велики канцелар Папског универзитета Урбанијана и као члан различитих одељења и дикастерија у Римској курији +.

Тагле, који генерално више воли да га зову својим надимком „Чито“, а не својом свештеничком титулом,[2] је био укључен у многа друштвена питања на Филипинима, са нагласком на помагању сиромашнима док је бранио противљење Католичке цркве абортусу,[3] контрацепцију,[4] и оно што је назвао „Практични атеизам''.[5] Назван као „азијски Фрања “,[2][6] често је виђен као представник прогресивног крила Католичке цркве.[7][8][9] Тагле је критиковао Католичку цркву због употребе „оштрих речи“ да опише ЛГБТ+ особе, као и разведене и поново венчане католике,[10] за које верује да би требало да буде дозвољено да се причешћују од случаја до случаја.[11] Од Фрањине смрти, Тагле је истакнут као могући кандидат за избор за папу.[12][13]

Кардинал

Тагле на Маршу милиона људи у парку Ризал
Тагле поводом доласка папе Фрање на Филипине са филипинским председником Бенињом Акином III, јануар 2015.
Тагле са филипинским председником Родригом Дутертеом у Палати Малакањанг у Манили, 19. јула 2016.

Папа Бенедикт XVI је објавио да подиже надбискупа Тагла у Колегијум кардинала 24. октобра 2012.[14] Сам Тагле је био обавештен претходне ноћи.[15] На тој конзисторији му је додељена титуларна црква Сан Фелице да Цанталице а Центоцелле . Тагле је био седми Филипинац који је проглашен за кардинала Католичке цркве.[16] Када је постао кардинал, био је други најмлађи.[17] 1. децембра 2012, по повратку на Филипине, председавао је мисом захвалности у цркви Сан Фернандо де Дилао у Паку, Манила, којој су присуствовали председник Бенигно Акино III, потпредседник Јејомар Бинај и градоначелник Маниле Алфредо Лим.

Папа Бенедикт XVI је 31. јануара 2013. именовао Тагла за члана председничког комитета Папског савета за породицу и Папског савета за пастирску бригу о мигрантима и путницима.[18]

Тагле су неке новинске организације помињале као могућег кандидата за избор за папу током папске конклаве која је изабрала папу Фрању 2013.[19][20][21]

Тагле је предводио национално посвећење Пречистом Срцу Маријином у цркви Сан Фернандо де Дилао 8. јуна 2013.

Након објављивања енциклике папе Фрање Laudato si', Тагле је покренуо кампању на Филипинима за прикупљање потписа за петицију против антропогеног глобалног загревања изазваног емисијом угљен-диоксида.[22]

Пошто је Синод о породици отворио јавну расправу о томе да се разведени и поново венчани католици причешћују, Тагле је рекао да је отворен за саслушање аргумената о том питању. Рекао је: „Имамо принцип у који морамо да верујемо. Али отвореност долази на основу пастирских судова које морате да донесете у конкретним ситуацијама, јер нема два иста случаја.“[2] Како се ближила седница Синода 2014. године, он је рекао да се нада да се „о пастирству разведених и поново венчаних парова расправља отворено и са добром вољом“, али је нагласио и друге изазове из његовог филипинског искуства, посебно одвајање брачних парова један од другог и њихове деце изазване сиромаштвом и мигом.[23] После синода рекао је:

Говорим у име својих Филипина. У припремној фази, доста сам говорио о сиромаштву и феномену емиграције: два питања која нису искључива за породични контекст утицала су на саму срж породичног живота. У нашој земљи не постоји закон о разводу брака. Али људи се разводе из љубави. Очеви и мајке се растају из љубави према деци и једна од њих одлази на други крај света да ради. Ова одвајања су изазвана љубављу. На Филипинима и земљама погођеним миграцијама, морамо, као Црква, пратити ове људе, помоћи им да буду верни својим женама и мужевима.[24]

Тагле је члан Конгрегације за католичко образовање, Конгрегације за евангелизацију народа, Папског савета за породицу, Папског савета за душобрижништво миграната и путујућих људи, Конгрегације за институте посвећеног живота и друштава апостолског живота, Папског савета за лаике, и Бискупског генералног тајног савета Бискупског саборног савета. 11. јула 2015. године постао је члан Папског савета „Cor Unum“. Папа Фрања га је такође потврдио за председника Католичке библијске федерације 5. марта 2015. године. 14. маја 2015. изабран је за председника Caritas International заменивши кардинала Оскара Родригеза Марадијагу.[25] Рос Даут је критиковао Таглово именовање у публикацији First Things.[26]

У новембру 2022, Тагле и цео одбор Каритаса су смењени због екстерне истраге.[27]

Тагле је био председавајући Епископске комисије за доктрину вере Филипина од 2003.[28] Тагле је професор догматске синтезе на Високој теолошкој школи у Богословији Сан Карлос, надбискупијској великој богословији у Манили, и ванредни професор систематске теологије на Теолошкој школи Лојола Универзитета Атенео де Манила.[29] Такође је предавао у богословској школи Богословије речи у Тагајтају.

Признања

Ордени

Академска звања

  • Далекоисточни универзитет: доктор хуманистичких наука honoris causa (април 2002)[31]
  • Колеџ Сан Беда: доктор хуманистичких писама honoris causa (30. март 2012)[32]
  • Универзитет Де Ла Сал – Дасмаринас: доктор хуманистичких писама honoris causa (19. јун 2013)[33]
  • Универзитет Ксавије – Атенео де Кагајан: доктор хуманих слова honoris causa (1. август 2013)[34]
  • Универзитет Санто Томас: доктор хуманистичких писама honoris causa (13. август 2013)[35]
  • Универзитет Свети анђео: доктор хуманих слова honoris causa (16. август 2013)[36]
  • Универзитет Фордам: доктор хуманистичких писама honoris causa (28. март 2014)[31]
  • Аустралијски католички универзитет: доктор хуманистичких писама honoris causa (17. мај 2014.)[37][38]
  • Католички универзитет Америке: доктор теологије honoris causa (17. мај 2014) [39]
  • Католичка теолошка унија : доктор теологије хонорис цауса (14. мај 2015)[40]
  • Универзитет Ла Сал : доктор хуманистичких писама honoris causa (18. септембар 2015)[41]
  • Универзитет Атенео де Манила: доктор филозофије хонорис цауса (21. јун 2024)[42]

Награде

  • Изванредан Манилан 2013.[43]
  • Фидес награда 2015.[44]
  • Брат Телиов Факелдеј, награда FSCПредседничка медаља за изузетан интегритет, заслуге и јавну службу 2015.[45]
  • Фордова награда Нотр Дам за људски развој и солидарност 2017.[46]
  • Ротари награда за мир 2018.[47]
  • Награда оца Хекера за изврсност у евангелизацији 2020. [48]
  • Награда за верског вођу католичке верске мреже 2024.[49]

Референце

  1. ^ „The Roman Curia”. www.gcatholic.org. Архивирано из оригинала 23. 6. 2022. г. Приступљено 2022-06-22. 
  2. ^ а б в Allen, John L. Jr. (15. 1. 2015). „Manila Cardinal Luis Antonio Tagle: The Asian Pope Francis”. Crux. Архивирано из оригинала 24. 11. 2015. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  3. ^ „New Manila archbishop bares pro-life stance”. Manila Times. 15. 12. 2011. Архивирано из оригинала 4. 6. 2012. г. Приступљено 18. 2. 2012. 
  4. ^ „Philippine church and military change guard”. Reuters. 12. 12. 2011. Архивирано из оригинала 6. 3. 2016. г. Приступљено 18. 2. 2012. 
  5. ^ „Cardinal-designate Tagle laments 'practical atheism' among some Pinoys”. GMA News Online. 3. 11. 2012. Архивирано из оригинала 24. 11. 2015. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  6. ^ „Tagle a force in Catholicism for a long time”. The Manila Times. 16. 5. 2015. Архивирано из оригинала 30. 8. 2018. г. Приступљено 30. 8. 2018. 
  7. ^ Douthat, Ross (јануар 2016). „A Crisis of Conservative Catholicism”. First Things. Архивирано из оригинала 8. 3. 2016. г. Приступљено 14. 3. 2016. 
  8. ^ Olivares-Cunanan, Belinda (25. 10. 2012). „Vatican's appointment of Cardinal Tagle...”. Political Tidbits. Архивирано из оригинала 19. 11. 2015. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  9. ^ Allen, John L. Jr. (17. 11. 2015). „Who's going to replace Francis? Maybe one of these guys”. Crux. Архивирано из оригинала 9. 12. 2015. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  10. ^ Bingham, John (9. 3. 2015). „Cardinal: Church's 'severe' stance towards gay or divorced Catholics left people 'branded'. The Telegraph. Приступљено 14. 12. 2015. 
  11. ^ „Cardinal Tagle: There is no 'formula for all' on Communion for the divorced and re-married”. The Catholic Herald. 17. 3. 2015. Архивирано из оригинала 18. 1. 2018. г. Приступљено 13. 4. 2016. 
  12. ^ Maqbool, Aleem; Seales, Rebecca; Kirby, Paul (23. 4. 2025). „Who will be the next pope? Key candidates in an unpredictable process”. BBC News. Архивирано из оригинала 23. 4. 2025. г. Приступљено 23. 4. 2025. 
  13. ^ Riedel, Samantha (22. 4. 2025). „Who is Luis Antonio Tagle, the Gay Internet’s Favorite Papal Candidate?”. Them. 
  14. ^ „Pope Benedict names 6 new cardinals in surprise announcement”. Catholic World News. 24. 10. 2012. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  15. ^ „Four new cardinals had to keep news secret from synod”. National Catholic Reporter. 24. 10. 2012. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  16. ^ State of the Nation: TV News show with GMA Network senior correspondent: Jessica Soho – https://www.youtube.com/watch?v=FEthidBfn88
  17. ^ „Evangelization more than strategy, cardinal-designate says”. Catholic News Agency. 29. 10. 2012. Приступљено 14. 12. 2015. 
  18. ^ Glancy, Ashton (31. 1. 2013). „Pope gives new cardinals their Curia positions”. Catholic News Agency. Архивирано из оригинала 19. 4. 2021. г. Приступљено 19. 12. 2015. 
  19. ^ „Papal conclave: Runners and riders”. BBC News. 13. 3. 2013. Архивирано из оригинала 31. 1. 2016. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  20. ^ Allen, John L. Jr. (22. 2. 2013). „Papabile of the Day: The Men Who Could Be Pope”. National Catholic Reporter. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  21. ^ Obordo, Rachel (9. 3. 2013). „The men who could be pope: Cardinal Luis Antonio Tagle”. Catholic Herald. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  22. ^ Gertz, Emily J. (7. 7. 2015). „One of the World's Most Catholic Nations Answers the Pope's Call on Climate Change”. Yahoo News. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  23. ^ Wooden, Cindy (6. 10. 2014). „Philippine cardinal hopes synod debate goes beyond Communion question”. National Catholic Reporter. Catholic News Service. Архивирано из оригинала 11. 4. 2015. г. Приступљено 15. 12. 2015. 
  24. ^ „Tagle: 'The question of remarried divorcees remains open'. Vatican Insider. 20. 10. 2014. Архивирано из оригинала 29. 12. 2014. г. Приступљено 15. 12. 2015. 
  25. ^ „Cardinal Tagle elected head of intl church social action arm”. GMA News. 15. 5. 2015. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 21. 12. 2015. 
  26. ^ Douthat, Ross (14. 5. 2015). „A Crisis of Conservative Catholicism”. First Things. Архивирано из оригинала 8. 3. 2016. г. Приступљено 14. 3. 2016. 
  27. ^ „As Tagle’s star wanes, new Caritas president has tall order to fill”. Архивирано из оригинала 16. 5. 2023. г. Приступљено 16. 5. 2023. 
  28. ^ „Bio-Data of Archbishop Luis Antonio G. Cardinal Tagle, DD”. Roman Catholic Archdiocese of Manila. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  29. ^ „HIS EXCELLENCY MOST REV. LUIS ANTONIO G. TAGLE, D.D., S.T.D.”. Loyola School of Theology. Архивирано из оригинала 5. 10. 2015. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  30. ^ „The weight of Cardinal Tagle's new award, the highest honor from France”. Rappler. 18. 2. 2024. Архивирано из оригинала 18. 2. 2024. г. Приступљено 18. 2. 2024. 
  31. ^ а б „Tagle to receive honorary doctorate degree from Fordham University”. CBCP News (Manila). Архивирано из оригинала 13. 7. 2015. г. 
  32. ^ „Archbishop challenges graduates to imitate Christ in face of unemployment”. National Catholic Register. 3. 4. 2012. Архивирано из оригинала 13. 9. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2016. 
  33. ^ „CARDINAL TAGLE RECEIVES HONORIS CAUSA”. Manila Times. 24. 6. 2013. Архивирано из оригинала 16. 9. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2016. 
  34. ^ „XU Confers Honorary Degree on Cardinal Tagle”. The Mindanao Current. 4. 8. 2013. Архивирано из оригинала 13. 10. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2016. 
  35. ^ „The Cardinal wept”. BusinessWorld. 19. 8. 2013. Архивирано из оригинала 25. 1. 2018. г. Приступљено 31. 8. 2016. 
  36. ^ „HAU to confer honorary doctorate on Cardinal Tagle”. Holy Angel University. 6. 7. 2013. Архивирано из оригинала 10. 10. 2017. г. Приступљено 31. 8. 2016. 
  37. ^ „Honorary Doctorates Conferred”. Australian Catholic University. Приступљено 31. 8. 2016. 
  38. ^ „Cardinal Tagle & Cardinal Dolan To Receive ACU's Highest Honour”. Roman Catholic Archdiocese of Sydney. 29. 7. 2014. Архивирано из оригинала 24. 1. 2018. г. Приступљено 31. 8. 2016. 
  39. ^ „After NYC, a second honorary degree for Cardinal Luis Tagle”. TheFilAm. 16. 5. 2014. Архивирано из оригинала 11. 9. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2016. 
  40. ^ „Cardinal Tagle gets Catholic Theological Union honorary doctorate”. Philippine Daily Inquirer. 28. 5. 2015. Архивирано из оригинала 11. 9. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2016. 
  41. ^ „Cardinal Tagle of Manila Receives Honorary Degree from La Salle University at Honors Convocation”. PR Newswire. 22. 9. 2015. Приступљено 31. 8. 2016. 
  42. ^ „Philippines: Ateneo de Manila University to confer honoris causa Doctor of Philosophy degree on Cardinal Tagle”. Radio Veritas Asia. 20. 5. 2024. Архивирано из оригинала 24. 6. 2024. г. Приступљено 25. 6. 2024. 
  43. ^ „Outstanding Manilan 2013”. GMA News. 28. 6. 2013. Архивирано из оригинала 24. 9. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2016. 
  44. ^ „His Eminence Luis Antonio Cardinal Tagle receives Fides award”. La Salle Bacolod. 27. 1. 2015. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2016. 
  45. ^ „Awards: Brother Teliow Fackeldey, FSC Presidential Medal Award for Outstanding Integrity, Merit and Public Service”. La Salle University. 2015. Архивирано из оригинала 3. 6. 2023. г. Приступљено 3. 6. 2023. 
  46. ^ „Philippine Cardinal Tagle to receive Ford Family Notre Dame Award for Human Development and Solidarity”. Notre Dame News. 27. 2. 2017. Архивирано из оригинала 9. 3. 2017. г. Приступљено 24. 3. 2017. 
  47. ^ „Cardinal Tagle Conferred 2018 Rotary Peace Award”. Epistoliorum. 23. 2. 2018. Архивирано из оригинала 19. 9. 2020. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  48. ^ „CARDINAL LUIS ANTONIO TAGLE: FATHER HECKER AWARDEE FOR EXCELLENCE IN EVANGELIZATION”. Paulist Fathers. 17. 10. 2020. Архивирано из оригинала 18. 5. 2023. г. Приступљено 18. 5. 2023. 
  49. ^ Serquiña, Mariel Celine (1. 12. 2024). „Cardinal Tagle honored for his leadership by NY-based media network”. GMA Network. Архивирано из оригинала 7. 12. 2024. г. Приступљено 7. 12. 2024. 

Спољашне везе

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya