Маади Буто култура је једина халколитска култура у Египту. Траје од 3800 - 3500/3400. п. н. е. Локалитет се налази 8 километара јужно од Каира са источне стране Нила, око 2 километранод обале и око 12 километара северно од ел Омариа. Откривен је у првој половини двадесетог века.
Ова култура се назива и Маади-Буто и Буто-Маади, а припада јој осам локалитета: Вади Дигла (Wadi Digla), некропола, Хелиополис, који се налази недалеко од Каира, (Tura Train-Station), такође некропола око 2 километра јужно од Маадија, Меримде Бери Саламе, око 60 километара од Маадија, Giza Tramway, El Saff (50km јужно), Buto/Tell el Farain који је у Делти (око 150 километара од Маадија).
тип станишта су овалне колибе које су констатоване на основу коља или њихових рупа. Дрво које су користили је скоро увек тамариск. Зидови између коља били су највероватније од плетера и лепа или грања, трске и асура. Дужа оса ових овалних колиба протеже се у правцу исток-запад, а улаз најчешће на југу што је било условљено ветром који дува са севера уз Нил. Овакав тип станишта био је најзаступљенији у Маадију.
тип станишта су правоугаони објекти који су уочени на основу плитких канала или удубљења. Мисли се да су неки од ових плитких ровова били ископани да се у њих ужљебе зидови направљени од трски и асура. Могуће је и да се ради о заклонима од ветра без крова за људе и стоку.
тип станишта су земунице, укопана станишта некада имају керамичке посуде укопане у под као и трагове коља, које је подупирало кров. Улазило се степеништем од камених-кречних блокова. Кров је био куполаст. Биле су укопане чак и до 3,5 метра у тло, а су обложене ћерпичем испод каменог темеља. Подземна станишта у Маади-у имају своју паралелу у Бершеби у Палестини.
тип станишта су заклони. Нађени су трагови коља распоређени у правој линији на растојању од 10 центиметара. Зидови ових ограда су од трске, сламе или папирусовихстабљика, при дну учвршћени парчићима керамике или каменом.
Покретни материјал
Кремена индустрија обухвата предмете од кресаног и глачаног камена. Најранији предмети су направљени од хомогених стена кристала, најчешће обрађених окресивањем. Други комади су од еруптивних, седиментних и метаморфних стена које су мекше и жилавије.
Употреба бакра је била веома ограничена. У Маадију је нађено педесетак предмета од бакра, док кремених налаза (од силекса) има десетак хиљада.
Користио се кремен од кремених облутака, сакупљених са површине и од нодула који представљају ископани камен добијен рударењем. Боја кремена су најчешће црвене браон и сиве нијансе.
Од кремених окресаних оруђа јављају се:
сечива за српове на којима је препознатљив траг лустрације (специфичан сјај ивице сечива који настаје трењем силекса са биљкама које садрже силицијум-диоксид).
Глачана камена артефаката су:
палете за дробљење пигмента – малахит, галенит, окер. Обично су од шкриљца и кречњака и ромбоидног, заобљеног, правоугаоног или неправилног облика.
У Маадију је нађено 50 целих камених посуда, од алабастера, кречњака, диорита, мермера, гранита и базалта. Претпоставља се да су се користиле у церемонијалне сврхе или за чување посебно вредних добара.
Облици посуда:
заобљене бачволике посуде на прстенастој нози са паром перфорираних ушица,
посуде купастог облика и широког обода развраћеног скоро под правим углом,
