Мала Крушевица је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2022. било је 189 становника (према попису из 1991. било је 356 становника).
Историја
До Другог српског устанка Мала Крушевица се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Мала Крушевица улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Порекло становништва
Подаци датирају из 1905. године)[2]
- Ово је село насељено у Првом Устанку. Први су досељеници Стојковићи који су се доселили из околине. Славе св. Ђорђа и Ђурђевдан, и иза којих су дошли Дробњаци из околине Београда, а тамо из Старе Херцеговине. Славе св. Ђорђа и Ђурђевдан, и потом Чабрићи који су досељени из околине, а старином су са Косова. Славе св. Илију.
Према пореклу ондашње становништво Мале Крушевице из 1905. године, може се овако распоредити:
- Из околине има 3 породице са 28 куће.
- Косовско-метохијских досељеника има 1 породица са 10 куће.
- Старо-херцеговачких досељеника има 1 породица са 10 куће.
- Из Топлице има 1 породица са 6 куће.
- Породица непознате старине има 4 куће.
Демографија
У насељу Мала Крушевица живи 273 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,0 година (46,1 код мушкараца и 48,1 код жена). У насељу има 84 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,77.
Ово насеље је готово потпуно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Мала Крушевица у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
|
Година пописа |
1818. |
1819. |
1820. |
1821. |
1822. |
1823. |
1824/25. |
1825. |
1826. |
1827. |
1828. |
1829.
|
Куће
|
10
|
10
|
11
|
11
|
10
|
10
|
10
|
10
|
10
|
11
|
11
|
11
|
Пореске главе*
|
-
|
12
|
13
|
12
|
12
|
15
|
14
|
12
|
14
|
12
|
12
|
12
|
Арачке главе**
|
31
|
33
|
34
|
34
|
36
|
37
|
38
|
39
|
40
|
38
|
38
|
39
|
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година
|
Становништво према полу и старости[5]
|
|
м |
| |
|
? |
1 |
|
|
2 |
80+ |
9 |
|
|
5 |
75—79 |
7 |
|
|
8 |
70—74 |
19 |
|
|
18 |
65—69 |
13 |
|
|
10 |
60—64 |
12 |
|
|
12 |
55—59 |
5 |
|
|
10 |
50—54 |
17 |
|
|
11 |
45—49 |
11 |
|
|
7 |
40—44 |
7 |
|
|
16 |
35—39 |
8 |
|
|
6 |
30—34 |
11 |
|
|
5 |
25—29 |
11 |
|
|
10 |
20—24 |
14 |
|
|
6 |
15—19 |
5 |
|
|
6 |
10—14 |
4 |
|
|
3 |
5—9 |
8 |
|
|
8 |
0—4 |
8 |
|
|
4 |
Просек : |
46,1 |
|
|
48,1 |
|
Референце
- ^ а б
Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (Станоје. M. Мијатовић: Насеља српских земаља
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
Спољашње везе