За другa значења, погледајте страницу
Обреж.
Обреж је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2022. било је 2297 становника (према попису из 1991. било је 3978 становника).
Овде се налази ОШ „Мирко Томић” Обреж.
Историја
До Другог српског устанка Обреж се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Обреж улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства. У том периоду у Обрежу је постојала скела која је уједно и била гранични прелаз са Османским царством. Власник скеле је био Милета Радојковић, и ова скела је била најпрометнија у Јагодинској нахији[1].
Порекло становништва
Према пореклу ондашње становништво Обрежа из 1905. године може се овако распоредити:
- Староседеоца има 3 породице са 85 куће.
- Косовско-метохијских досељеника има 5 породице са 117 куће.
- Из околине има 4 породице са 63 куће.
- Из Старе Србије има 3 породице са 52 куће.
- Породице непознатог порекла има 3 породице са 50 куће.
- Из околине Ниша има 3 породице са 26 куће.
- Црногорских досељеника има 1 породица са 20 куће.
- Из околине Врања има 2 породице са 17 куће.
- Из Топлице има 2 породице са 13 куће.
- Из околине Лесковца има 2 породице са 12 куће.
- Из околине Зајечара има 1 породица са 6 куће. (подаци датирају из 1905. године)[2]
Демографија
У насељу Обреж живи 2635 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,8 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 1041 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Обреж у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
|
Година пописа |
1818. |
1819. |
1820. |
1821. |
1822. |
1823. |
1824/25. |
1825. |
1826. |
1827. |
1828. |
1829.
|
Куће
|
98
|
103
|
104
|
107
|
109
|
111
|
112
|
113
|
115
|
118
|
127
|
131
|
Пореске главе*
|
-
|
118
|
116
|
125
|
130
|
132
|
137
|
140
|
134
|
140
|
145
|
144
|
Арачке главе**
|
228
|
256
|
258
|
253
|
157
|
262
|
287
|
296
|
298
|
316
|
332
|
342
|
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година
|
Становништво према полу и старости[5]
|
|
м |
| |
|
? |
4 |
|
|
5 |
80+ |
33 |
|
|
59 |
75—79 |
69 |
|
|
103 |
70—74 |
112 |
|
|
141 |
65—69 |
105 |
|
|
152 |
60—64 |
93 |
|
|
122 |
55—59 |
85 |
|
|
68 |
50—54 |
90 |
|
|
90 |
45—49 |
146 |
|
|
90 |
40—44 |
115 |
|
|
92 |
35—39 |
83 |
|
|
97 |
30—34 |
101 |
|
|
98 |
25—29 |
119 |
|
|
111 |
20—24 |
94 |
|
|
94 |
15—19 |
65 |
|
|
75 |
10—14 |
92 |
|
|
83 |
5—9 |
92 |
|
|
86 |
0—4 |
74 |
|
|
83 |
Просек : |
41,8 |
|
|
44,4 |
|
Референце
- ^ а б в
Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
Спољашње везе