Малишево (Гњилане)

Малишево
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскопоморавски
Општина	Гњилане
Географске карактеристике
Координате	42° 27′ 10″ С; 21° 30′ 26″ И / 42.4528° С; 21.5072° И / 42.4528; 21.5072
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	568 m
Малишево Малишево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	60000
Позивни број	+383 (0)28
Регистарска ознака	GL

Малишево (алб. Malishevë или Malisheva) је село у општини Гњилане, у Косовскопоморавском округу, Косово и Метохија, Србија. Село је након 1999. године познато и као Малишт (алб. Malisht). Према попису становништва из 2011. године, село је имало 3.165 становника, већину становништва чинили су Албанци.^[а]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Малишево површине ? ha.

Приликом досељавања Албанаца пре 1780-е године у овом су селу живели Срби, који су се потом раселили. У Малешеву поред Албанаца живе и Срби који су се почели досељивати 1923. године.^[1]

Село је на ивици Сапарског брда и долине реке Станишорке. Неки делови су на планини, изван средњег дела села, а махала Ашани је на Станишорској реци. Вода за пиће се добија из извора, чесама и бунара.

Осим главног груписаног дела села, махала Ашани са 24 куће, затим Горња са 15 кућа и Мухаџирска махала са 13 кућа, куће су удаљене по 15 минута хода од главног дела села. А главни се део села дели на четири махале, које су одвојене улицама. Махале се зову по родовима у њима. То су:

1. Спајић
2. Дурак
3. Доч
4. Ређовић махала

Топографски називи за њиве су: Беги Дол, Ловоништа, Радиновц, Жеден, Плоча, Ограде, Бачовина, Леска и Глишик, Доа.

Топографски за шуму: Руне, Језеро, Прони (Поток), Шулања и Трске.

Село је бомбардовано током НАТО бомбардовања Југославије марта 1999. године. Рањена су три лица, од којих једна жена теже.^[2][3][4][5]

Подаци из 1929. године^[6][7]:

У главном делу села живе:

• Спахиловић (23. куће) и Дурак (40 кућа), од фиса Бериша; постали од једне куће, која се доселила из околине Скадра 1779. године.
• Реџовић (15 кућа), од фиса Бериша; досељени по позиву нешто доцније од првих.
• Доч (16 кућа), од фиса Гаш; предак им био досељен из призренског краја за Реџовићима.

Српски родови су:

• Радосав (1 кућа, слава Св. Никола); досељен на купљено имање 1923. године из Трнићевца (Крива река). Старо презиме му је Шопрић. Даља старина као код Шопрића у Коретишту.
• Савићи (1 кућа, слава Св. Никола); досељени на купљено имање 1924. године из Прибоја (Владичин Хан)
• Тасићи (1 кућа, слава Св. Јован); досељени 1924. године из Себеврања (Владичин Хан)

У Горњој махали живи албански род Рагуш (16 кућа), од фиса Бериша; предак им досељен са Реџовићима као њихов сродник.

На Реци живи албански род Ашани (24 кућа.), од фиса Бериша; задржали се 1809. године бавећи се стоком на паши. Старином су из Малесије.

Мухаџири:

• Лазал (13 кућа.), од фиса Гаш; досељени 1878. године из Лазала (Лесковац). У Турску се после Балканског рата 1912. године иселиле две албанске куће.

Насеље има албанску етничку већину.

Еволуција становништва

• Насељена места у Србији