Церница (Гњилане)

Церница
Црква Светог Илије[1]
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскопоморавски
Општина	Гњилане
Становништво
— 2011.	1.963
Географске карактеристике
Координате	42° 25′ 26″ С; 21° 25′ 12″ И / 42.42377° С; 21.41996° И / 42.42377; 21.41996
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	545 m
Церница Церница на карти Србије
Остали подаци
Регистарска ознака	GL

Церница (алб. Cërnicë Cërnica) или Црница је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија. Након 1999. село је познато и као Ћаришт (алб. Qarrisht). Налази се на око 8 километара југозападно од Гњилана.

У општем делу код постанка насеља је изнето, да се Церница као село помиње у доба деспота Стефана. Не зна се кад је опустела, али је на ново основана око 1780. године. Село су основали српски родови Петровићи и Крамовићи.

Подаци из 1929. године^[2]:

Српски родови:

• Петровићи (20 кућа, Св. Никола), досељени око 1780. године из Петрова код Штимља да избегну освету (ваљда од Арбанаша).
• Крамовићи (10 кућа, Св. Ђорђе Алимпије и Ђурђевдан), досељени из околине Косовске Митровице кад и Петровићи.
• Криворечани (8 кућа, Св. Арханђео), избегли око 1850. године из Криве реке испред арбанашке освете.

Родови албанизованих Срба:

• Смакићи (19 кућа), припадају фису Тсач; старином су из Могиле код Витине, заједничког су порекла са стариначким српским родом Трлаковића у Могили; у ислам су прешли крајем XVIII века приликом досељавања у Церницу.

У Церници је до 1999. живело око 150 српских породица, од чега је после бројних напада и жртава, до 2006. остало да живио око 200, а до 2012. живи око 30 породица, односно око стотинак Срба^[3][4] и око 3.000 Албанаца.^[5]

Од доласка КФОР-а и УНМИК-а (1999) у Церници је убијено седморо Срба, рањено је двадесет двоје, а порушене су 44 српске куће, углавном гранатирањем. За почињене злочине нису пронађени починиоци и нико није одговарао.^[6][7]

До 1999. у Церници је радила нова и модерно опремљена Основна школа „Бранко Радичевић“, после чега је настава на српском почела да се даје по старим кућама, без основне школске опреме, а ђаци су довођени уз пратњу КФОР-а.^[8] Школа сада има укупно око 8 ђака од 1. до 8. разреда.^[9]

Тодор Станковић у својим „Путним белешкама по Старој Србији (1871—1898)“, записао је да се у атару села Церница налазило 13 цркава у рушевинама.^[10]

У селу се сада налазе остаци два православна храма из средњег века:^[8] црква Светог Спаса^[9] и црква Свете Петке. На брду изнад села налази се црква Светог Илије, подигнута 1926. Дана 15. јануара 2000. у раним јутарњим сатима, пред јединицама америчког КФОР-а, експлозивом је уништена унутрашњост, оштећени су зидови цркве, као и три суседне српске куће.^[1] Уз помоћ анонимног дародавца из Канаде и добровољним радом мештана, црква је обновљена исте године. Традиционално, на сеоску славу Светог Илију у овој цркви се служи литургија.^[11]

У оквиру пројекта Шведске фондације културне баштине без граница и уз подршку Британске амбасаде у Приштини, из Цернице, су у базу података културне баштине на територији општине Гњилане регистровани следећи привремено (од 2012) заштићени споменици:

• Минарет џамије, која према подацима исламске заједнице на Косову и Метохији датира из 1775. Године 2006. на месту старе џамије изграђена је нова, а минарет је сачуван и обновљен 2012.^[12]
• Соба (тур. Oda) Мула Вехбије из 1928. (према изјави њеног актуелног власника), просторија у којој су се окупљали мушки чланови једне породице или села, а користила се и као соба за госте. Изграђена је од прерађеног камена, блата и дрвета. Приземље је једно време служило као верска мухамеданска школа (мејтеп). У дворишту се налазе кућа, амбар и кош, који заједно чине комплекс стамбене архитектуре у руралним подручјима.^[13]

Остаци средњовековних православних храмова у Церници ниси регистровани ни у бази података споменика културе Републике Србије.

Споменик жртвама од 1999. до 2003. године освештан је 19. јула 2015.^[6]

Према попису становништва из 2011. године, село је имало 1963 становника, већину становништва чинили су Албанци.^[а]

Еволуција становништва

• Срна (30. 1. 2012). „Опљачкане и запаљене две српске куће код Гњилана”. Блиц онлајн. Ringier Axel Springer d.o.o. Приступљено 13. 12. 2015. 
• Атанасије Јевтић (2011). Љубо Милошевић, ур. Од Косова до Јадовна (путни записи). Svetosavlje.org. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 13. 12. 2015. 
• „Литургија на други дан Васкрса у Церници код Гњилана”. СПЦ — Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска. 25. 4. 2011. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 13. 12. 2015. 
• Бојан Антић (2. 8. 2013). „Сеоска слава Свети Илија обележена у Церници”. РТВ Пулс. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 13. 12. 2015. 
• Информативна служба СПЦ (7. 5. 2003). „Срби на Косову и Метохији”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 13. 12. 2015. 
• „Џамија Цернице (Минарет) (Гњилане)”. Министарство културе омладине и спорта, владе на Косову. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 13. 12. 2015. 
• „Ода Февзи хоџе (Гњилане)”. Министарство културе омладине и спорта, владе на Косову. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 13. 12. 2015. 
• „Запаљена кућа Трајана Савића у селу Церница код Гњилана”. Запаљена кућа Трајана Савића у селу Церница код Гњилана. 6. 2. 2006. Приступљено 13. 12. 2015. 
• Тодор П. Станковић (1910). Путне белешке по Старој Србији 1871—1898. Београд. Приступљено 13. 12. 2015. 
• „Помоћ за пројекте по вољи мештана”. Шилово: РТВ Пулс. 27. 11. 2015. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 13. 12. 2015. 
• „Церница: Парастос и освештење споменика жртвама од 1999 — 2003 године”. Шилово: РТВ Пулс. 19. 7. 2015. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 13. 12. 2015. 

Церница на Викимедијиној остави.