Манастир Раковац
Манастир Раковац припада Епархији сремској Српске православне цркве. Налази се на северној страни Фрушке горе у Раковцу, 10 km од Новог Сада. Манастирска црква посвећена је св. Козми и Дамјану. ИсторијаНа основу легенде сачуване у једном старом спису, Раковац је основао крајем 15. века Рака Милошевић, велики коморник деспота Јована Бранковића, који је на том месту убио јелена. Како се јелен у хришћанству сматра симболом самоће и чистоте монашког позива, Рака је обећао да ће свој грех искупити, тако што ће на том месту изградити манастир. Међутим први званични документ о манастиру Раковац датира из 1546. године када су Турци извршили попис Срема, ради убирања пореза.[1] Током свог постојања манастир је неколико пута био мање или више оштећен, међутим највећу штету претрпео је у Првом светском рату када је опљачкан, и у Другом светском рату. Рату када је минирана црква и звоник јер је у њему откривена партизанска штампарија. Јеромонах раковачки и "молер" Силвестар оставио је рукопис свог путописа у Свету Земљу и Јерусалим. Калуђер је боравио на том поклоничком путу између 15. јула 1745. године и 3. априла 1746. године.[2] Поред двојице сабраће калуђера раковичких у друштву се део пута (до Солуна) нашао и зограф Христифор Жефаровић. Барокни звоник подигнут је 1735, тространи конак 1771. Иконостас цркве осликао је Василије Остојић из Новог Сада.[1] Помињу се 1817. године претплатници забавне књиге Милована Видаковића, калуђери раковачки: игуман Прокопије Болић архимандрит, Синесије Косанић намесник, јеромонах Богомил Ковачевић.[3] У зиду капеле манастира Раковца, 1893. године, похрањене су кости митрополита београдско-карловачког Вићентија Јовановића, заслугом тадашњег митрополита карловачког и патријарха српског Георгија Бранковића.[4] Управа манастира је пред Други светски рат поклонила земљиште за дечије опоравилиште, чије је подизање планирало учитељско удружење старопазовачког среза.[5] Црква Манастира је током 90-их година већим делом обновљена, а 2003. године, захваљујући донацијама, започета је изградња и обнова конака. Старешине манастира
ГалеријаВиди јошРеференце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
