Манастир Мала Ремета
Манастир Мала Ремета или Реметица[1] припада Епархији сремској Српске православне цркве који се налази на Фрушкој гори, поред истоименог села. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Положај и прошлостНалази се на јужном средишњем делу Фрушке горе, уз манастирски прњавор село Мала Ремета. Име манастира значи Мала пустиња.[2] Манастирска црква је посвећена Богородичином покрову. Традиција оснивање манастира везује за српског краља Драгутина. У протоколу манастира Беочина, наводи се 1844. године да је манастир Мала Ремета „стар 601 годину”, а што би могло да значи — 1243. године.[2] Кратку историју манастира Мала Ремета, написао је 23. новембра 1738. године хоповски игуман Иринеј Радић,[3] у манастиру Беочину. Поуздане податке пружају једино турски документи, у којима је манастир први пут забележен 1546, али је врло брзо после тога спаљен.[4] Крајем 17. века манастир су обновили избегли монаси Манастира Рача на Дрини. Из тога времена потиче и манастирски печат и од тада[4], па до 1920. године манастир се води као метох Манастира Беочин. На месту старе цркве, саграђена је нова, трећа[2] по реду грађевина 1739. године. Манастирску цркву су сазидали (по контракту из 1738) на "грунту беочинском" мајстори Тодор и Никола, а ктитор је био Станко Милинковић[1] из Шуљма[4]. Из исте године потиче заштитна повеља издата од генерала Валиса Манастиру Беочин у којој се помиње и штити Мала Ремета.[1] Јован Јовановић оберлајтант Петроварадинске регименте је манастирску цркву изнутра репарирао[2], као и са северне стране испод ћелија од камена, подрум саградио 1754. године. Поручникова удова Ружица је подигла по вољи покојниковој још три монашке ћелије са малом кухињом у средини. На челу манастира је од 1749. године игуман Атанасије. Престоне иконе за ову цркву радио је иконописац Јанко Халкозовић 1759. године. Године 1845. јеромонах и надзиратељ манастира био је Венимијан Бороцки.[5] У Другом светском рату страдао је конак као и манастирска библиотека. Данас манастир чине црква, једнокрилни конак, нови дрвени звоник и капела.[6] У манастиру су написане и чувају се две вредне рукописне књиге из XVII века.[7] Старешине манастира
Галерија
Види јошРеференце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia