Марцел Комор

Марцел Комор
Марцел Комор
Лични подаци
Датум рођења	7. новембар 1868.
Место рођења	Пешта, Аустроугарска
Датум смрти	29. новембар 1944. (76 год.)
Место смрти	Шопронкрстур, Аустрија

Марцел Комор (мађ. Komor Marcell; Пешта, 7. новембар 1868 — 29. новембар 1944, Шопронкрстур) био је мађарски архитекта јеврејског порекла. Био је представник сецесије и следбеник Едена Лехнера, зачетника сецесије у мађарској архитектури.

Биографија

Дипломирао је 1891. године на Техничком факултету у Будимпешти. По дипломирању, почео је да ради за Алајоша Хаусмана. Убрзо је прешао у архитектонски биро Едена Лехнера и учествовао у дизјанирању зграда Музеја примењених уметности и Геолошког института у Будимпешти. Са Деже Јакабом отворио је 1897. године пројектантски биро у Будимпешти. Њих двојица пројектовали су грађевине широм Угарске све до краја рата 1918. године. Период сарадње са Јакабом најуспешнији је у каријери обојице архитеката. Функционисали су тако што су делили задужења. Марцел Комор био је обично носилац пројекта. Његова задужења била су концепција грађевине, организација простора, функција и конструкција. Деже Јакаб дизајнирао ентеријер и пројектовао све до најситнијих детаља.^[1]^[2]

Марцел Комор био је и новинар. Основао је часопис „Предузетник“, који је излазио два пута недељно почетком 20. века. Писао је углавном о модерној архитектури и о утицају Едена Лехнера на мађарску архитектуру.^[1]

Новембра 1944. године, ухапсила га је нацистичка патрола. Погубљен је у 76. години живота у месту Шопронкрстур (мађ. Sopronkeresztúr, нем. Deutschkreutz), на територији данашње Аустрије.^[1]^[3]

Најзначајнија дела

Велики број дела Марцела Комора проглашена су за споменике културе и налазе се под заштитом државе. Нека од њих суː

Градска кућа у месту Таргу Муреш (Румунија)
Концертна дворана у Братислави (Словачка)
Позориште Еркел у Будимпешти (Мађарска)
Дом омладине у Кечкемету (Мађарска)
Хотел у Великом Варадину (Румунија)

Зграде у Србији

Објекти које је Марцел Комор заједно са Деже Јакабом пројектовао у Суботици и Палићу постали су симболи овог града и споменици су културе.

Галерија

Палата, Велики Варадин
Дом културе, Таргу Муреш
Женски штранд, Палић
Синагога, Суботица

Види још

Деже Јакаб

Референце

^ ^а ^б ^в Marcell Komor. „Budapest Architect”. Приступљено 2. 5. 2015. (језик: енглески)
^ Брошура Сецесија у Суботици и Сегедину. „Palic.rs” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2015. г. Приступљено 2. 5. 2015.
^ Marcell Komor. „Jewish Virtual Library”. Приступљено 2. 5. 2015.