Марш на Дрину (филм)
Марш на Дрину је југословенски ратни филм из 1964. године, режисера и косценаристе Жике Митровића. Радња филма заснована је на историјском догађају, Церској бици, али филм није хроника битке већ прати дејства једне артиљеријске батерије Комбиноване дивизије и духовна стања њених војника који потичу из различитих слојева српског друштва на почетку 20. века. Као предтекст за филм, коришћена је и приповетка Пробој Радоја Јанковића из 1926. године.[1] РадњаФилм почиње објављивањем опште мобилизације у Србији. Артиљеријски поручник Веселин „Веца”, који потиче из богате банкарске породице, распоређен је у артиљеријску батерију. У прошлом рату, био је члан једне комисије која је набављала топове. Његова породица и сада жели да га постави у ту комисију, али он жели да се прикључи батерији, и крене у рат. Батерија у којој је Веца распоређен се спремила за покрет. Налазе се у Аранђеловцу, док њихови команданти имају састанак, на коме пешадијски мајор Курсула износи своје мишљење да ће главни напад Аустроугарска извршити преко реке Дрине, а не преко реке Саве, како је било очекивано.
Улоге
ЗанимљивостиЛик пуковника Здравка Лукића, команданта Комбиноване дивизије из састава Друге армије у стварности представља генерала Михаила Рашића.[2] Сценариста и редитељ су највероватније хтели да избегну дуализам на сету да два генерала командују у армији па су увели овај измишљени лик и деградирали га за чин ниже што представља историјску нетачност. Еполете Здравка Лукића одступају од прописа у дужини док остали официри имају величину еполета по пропису, што такође представља нетачност. Лик артиљеријског поручника Веселина Хаџи-Вуковића званог Веца, сценариста Арсен Диклић засновао је делимично на биографским подацима о артиљеријском поручнику Кости Илићу Турчину, иначе, једном од главних ликова романа Српска трилогија писца Стевана Јаковљевића. Лик артиљеријског капетана прве класе Косте Хаџи-Вуковића, званог Бата Коле, сценариста Арсен Диклић засновао је делимично на биографским подацима о артиљеријском капетану (будућем бригадном генералу) Драгомиру Раденковићу, који је током рата командовао артиљеријском батеријом при Комбинованој дивизији која је и учинила тај подвиг који се нашао у филму.[3][4] Сцена у којој један од војника, кога тумачи Зоран Радмиловић, хвата неексплодирану аустријску гранату, да би по темпирању открио где се налази скривена аустријска хаубица је преузето као детаљ за филм из књиге „Деветсточетрнаеста” из серијала Српска триологија од Стевана Јаковљевића.[тражи се извор] Културно доброЈугословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911—1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм Марш на Дрину.[5] Референце
Литература
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia