Математичка константаМатематичка константа је величина, најчешће реални број или комплексни број, која се појављује у математичким формулама као сразмера међу величинама.[1] Уобичајено је да се цели бројеви не разматрају као посебне математичке константе већ су то скоро увек трансцендентни бројеви који се не могу представити у неком затвореном облику, као полиноми рационалних бројева. Основне математичке константеАрхимедова константа π![]() Константа π (пи) има природну дефиницију у Еуклидовој геометрији (као однос између обима и пречника круга), али се може наћи на многим местима у математици: на пример, Гаусов интеграл у комплексној анализи, корени јединице у теорији бројева, и Кошијеве расподеле у вероватноћи. Међутим, њена свеприсутност није ограничена на чисту математику. Она се појављује у многим формулама у физици, а неколико физичких константи је најприродније дефинисано са π или његовом реципрочном фактору. Дискутабилно је, међутим, да су ова појављивања фундаментална у било којем смислу. На пример, у уџбеничко нерелативистичко основно стање таласне функције атома водоника је где је Боров радијус. Ова формула садржи π, али није јасно да ли је та константа фундаментална у физичком смислу, или је то само одраз присуства π у изразу за површину сфере са радијусом . Даље, ова формула даје само приближан опис физичке стварности, јер изоставља спин, релативност и квантну природу самог електромагнетног поља. Исто тако, присуство π у формули Кулоновог закона у СИ јединицама зависи од избора јединица, и историјска је случајност везана за то како је Ђовани Ђорђи у праксу електромагнетизма увео такозвану пермитивност слободног простора 1901. године. Тачно је да када су изабране различите константе у једном односу, појава π у другим односима је неизбежна, али та појава је увек из математичког разлога као у примеру горње таласне функције атома водоника, а не а физичког. Нумеричка вредсност π је приближно 3,1415926536 (секвенца A000796 у OEIS). Ојлеров број e![]() Ојлеров број e, такође познат и као константа експоненцијалног раста, појављује се у многим областима математике, а једна могућа дефиниција њене вредности је следећи израз: На пример, швајцарски математичар Јакоб Бернули је открио да се e јавља у сложеној камати: рачун који почиње од $1 и доноси камату по годишњој стопи R са континуираним сједињавањем, на крају ће се акумулирати у eR долара. Константа e такође има прмене у теорији вероватноће, где настаје на начин који није очигледно повезан са експоненцијалним растом. Ако се претпостави да се слот машина са вероватноћом победе игра n пута. Тада је за велико n (као што је милион) вероватноћа да се ништа неће добити приближно 1/e и тежи овој вредности кад n тежи бесконачности. Друга примена e, коју је делом открио Јакоб Бернули, заједно са француским математичарем Пјером Ремоном де Монмором, налази се у проблему растројства, познатом и као проблем провере шешира.[2] Овде је n гостију позвано на забаву, а на вратима сваки гост преда свој шешир батлеру који их затим смешта у обележене кутије. Батлер не зна имена гостију, па их мора ставити у насумично одабране кутије. Де Монморов проблем је: колика је вероватноћа да ниједан шешир не буде стављен у коректну кутију. Одговор је и како n тежи бесконачности, pn се приближава 1/e. Нумеричка вредности од e је приближно 2,7182818284 (секвенца A001113 у OEIS). Табела математичких константиКоришћене ознаке:
Референце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia