Медвеђа је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2022. било је 632 становника.
Овде се налазе Археолошко налазиште Идумум, Запис Јовановића храст (Медвеђа), Запис дуд код цркве (Медвеђа) и ОФК Братство Медвеђа.
Порекло становништва
Подаци датирају из 1930. године)[1]
По предању Медвеђа је први пут била преко Ресаве на месту "Гуштер", па се отуда поместила код Старог Гробља, а одатле на данашње место. Узрок помештања је непознат. Село се дели на Горњу и Доњу Малу.
У Горњој су Мали:
- Велисављевићи (90 к., Св. Јован); доселили се око 1730. године са Косова, са много оваца, дошла су четири брата: Велисав, Радојко, Радивоје и Миљко и по најстаријем брату је и цео род добио презиме, исти род је био и у Старој Медвеђи, те се рачуна као најстарији; од њих је био кнез Милисав Велисављевић.
- Крсјанићи (15 к., Св. Јован), дошли из Балајинца (старом Крсти, Крсјану, било се удавило дете у каци са сурутком, а Турчин га тражио да за то плати глобу и он побегне у Медвеђу; у Медвеђи после кажу Турчину, да ту не живи никакав Крста, већ Крсјан, те му тако сакрију траг).
- Новаци (30 к., Михољдан), дошли из Старог Аџибеговца.
- Радивојци (8 к., Св. Јован) и Станојловићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли из Брестова.
- Јованчевићи (10 к., Св. Никола), дошли из Вирина.
- Шајкићи (10 к., Св. Никола), доселили се из Дражмировца.
- Бакићи (6 к., Св. Никола), дошли из Грабовца, а тамо из Срема, те их зову Маџари.
- Предићи (5 к., Св. Петка), дошли из Породина, били су Власи, па се посрбили.
- Бркићи (6 к., Св. Никола), доселили се око 1890. године из Кованице, а тамо са Косова.
У Доњој су Мали:
- Васићи (9 к., Ђурђевдан), Цигани торбари који не знају одакле су.
- Бугарчићи (5 к., Св. Никола), доселили се из Великог Извора.
- Маленовићи (6 к., Св. Врачи), доселили се из Купиновца, (стари Мален дошао је на имање као домазет).
- Ђорићи (1 к., Св. Арханђел), доселили се ту из врањске околине.
- Мијатовићи (15 к., Св. Јован Златоуст), дошли из Старе Медвеђе.
- Радовановићи (1 к., Св. Трифун и Св. Арханђел), доселили се из Роанде од истоименог рода, старином су од Ђаковице.
Демографија
У насељу Медвеђа живи 731 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 47,7 година (46,9 код мушкараца и 48,5 код жена). У насељу има 299 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости[4]
|
|
м |
| |
|
? |
0 |
|
|
2 |
80+ |
19 |
|
|
23 |
75—79 |
27 |
|
|
41 |
70—74 |
49 |
|
|
51 |
65—69 |
42 |
|
|
45 |
60—64 |
26 |
|
|
35 |
55—59 |
23 |
|
|
24 |
50—54 |
23 |
|
|
27 |
45—49 |
22 |
|
|
22 |
40—44 |
22 |
|
|
11 |
35—39 |
23 |
|
|
29 |
30—34 |
28 |
|
|
27 |
25—29 |
18 |
|
|
24 |
20—24 |
20 |
|
|
18 |
15—19 |
15 |
|
|
17 |
10—14 |
26 |
|
|
24 |
5—9 |
25 |
|
|
22 |
0—4 |
12 |
|
|
18 |
Просек : |
46,9 |
|
|
48,5 |
|
Референце
- ^ "Насеља" књ.26 (др. Станоје Мијатовић: Ресава
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
|