Стењевац

Стењевац
Стењевац;
	Детаљ из Стењевца
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Општина	Деспотовац
Становништво
— 2022.	458
Географске карактеристике
Координате	44° 05′ 08″ С; 21° 32′ 06″ И / 44.0855° С; 21.535° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	368 m
	Стењевац Стењевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	35215
Позивни број	035
Регистарска ознака	DE

Стењевац је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Налази се у горњем току реке Ресаве,^[1] на падинама планине Бељанице^[2]. У селу се налази Основна школа „Стеван Немања“, раније „Иво Лола Рибар“, за ученике од првог до осмог разреда, поштанска јединица, сеоска амбуланта и Парк добрих комшија. У селу делује Културно-уметничко друштво „Милосав Миљковић“, основано је 70-их година прошлог века^[3] и Фудбалски клуб „Рудар“, основан 1958^[4].

Овде се налази Запис Јовановића храст (Стењевац). Црква је освећена 1940.^[5]

Порекло становништва

Подаци датирају из 1930. године)^[6]

Село се дели на Горњи и Доњи Крај. Скоро сви становници су Косовци и Тимочани.

У Горњем су Крају:

Ћосићи (30 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли са Косова. Од њих је био "Милован Ћосић", Синђелићев бимбаша, који је са њим погинуо на Чегру. Има их и у Стрмостену.
Митровићи (5 к., Св. Стеван), дошли из околине Врања.

У Доњем су Крају:

Вељићи (25 к., Св. Арханђел), дошли око 1730. године са Косова, са хиљаду брава оваца.
Лукићи (10 к., Св. Јован), дошли из Вражогрнца код Зајечара.
Чупићи (10 к., Св. Арханђел), дошли са Косова.
Бугарчићи (20 к., Св. Никола), дошли из видинске области у Бугарској.
Војиновићи (5 к., Св. Тодор), не зна се одакле су.
Нонићи (2 к., Ђурђевдан), Цигани, дошли из Дворишта.

Демографија

Према попису из 2022. било је 458 становника (према попису из 1991. било је 947 становника). У насељу Стењевац живи 596 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,3 година (42,5 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 200 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,69.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[7]
Година	Становника
1948.	906
1953.	1.012
1961.	1.023
1971.	1.197
1981.	1.020
1991.	947	858
2002.	737	861

Етнички састав према попису из 2002.‍^[8]

Срби	725	98,37%
Црногорци	9	1,22%
Македонци	2	0,27%
Румуни	1	0,13%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[9]


	м	ж
?	0	0
80+	12	11
75—79	13	14
70—74	29	33
65—69	24	32
60—64	25	31
55—59	16	19
50—54	24	21
45—49	36	26
40—44	20	25
35—39	29	24
30—34	22	17
25—29	21	21
20—24	15	25
15—19	19	19
10—14	22	23
5—9	24	16
0—4	15	14
Просек :	42,5	44,0

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	167	186	241	388	244	238	200

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	31	42	22	36	22	31	12	4	0	0	3,69

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	305	60	215	24	6
Женски	318	39	216	56	7
УКУПНО	623	99	431	80	13

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	142	19	1	81	12
Женски	92	50	0	5	8
Укупно	234	69	1	86	20

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	5	8	2	3
Женски	0	0	7	7	1
Укупно	1	5	15	9	4

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	3	4	2
Женски	0	0	0	9	5
Укупно	0	0	3	13	7

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	1