Мезентерична исхемија
Мезентерична исхемија позната и као абдоминална или интестинална ангина пекторис је облик акутне интестиналне (цревне) васкуларне исхемије који се карактерише смањеним, или прекинутим доводом крви у танком цреву. У тим условима, црева не могу нормално да функционишу, а угрожена је и њихова виталност. Мезентерична исхемија је ургентно медицинско стање јер може у краткопм временском периоду узроковати смртни исход.[1] Мезентеричну исхемију као процес на танком цреву, треба разликовати од акутне интестинална васкуларна исхемија на дебелом цреву која се терминолошки означава као исхемија колона. Најчешћи узроци акутне васкуларне интестиналне исхемије су блокада крвног суда крвним угрушком, која је најчешће удружена са сужењем крвног суда атеросклеротским процесом. Болест је чешћа код особа старије животне доби, а њена прогноза зависи од правовремене дијагнозе и обима процесом васкуларне исхемије захваћеног подручја. Сужења висцералних артерија код болесника са симптомима мезентеричне интестиналне исхемије могу се лечити хируршки или перкутаном ангиопластиком. Код болесника код којих се очекује мањи операциони ризик препоручује се хируршко лечење због бољих анатомских резултата, док се перкутана ангиопластика саветује старијим болесницима, због значајно већег операциони ризика.[2] Анатомија Добро познавање анатомије мезентеричних крвних судова је кључ за разумевање и лечење пацијената са мезентеричном исхемијом. Мада треба имати у виду да постоји, бескрајан низ васкуларних варијација мезентеријума које чине значајне потешкоће у дијагностици. Јејунум и илеум су припојени за задњи трбушни зид помоћу свог мезентеријума (лат. mesenterium) и имају варијабилну мобилност. Проксимални део јејунума и дистални део илеума имају краћи мезентеријум и, самим тим мање су мобилни од других делова.[3] Корен мезентеријума дуг је око 15 cm, од леве стране другог слабинског (L2) пршљена и директно је укошен надоле и удесно ка десном сакроилијачном зглобу. Између ове две „тачке“ пролазе:
Јејунални мезентеријум садржи мање масног ткива него илеални, тако да су артеријске аркаде боље уочљиве. Васкуларизација мезентеријумаМезентеријум крвљу снабдевају следеће изворне и бочне гране:
Ова артерија се одваја од абдоминалне аорте на 1 cm испод целијачног стабла (ниво првог слабинског (L1) пршљена) и позади гуштераче (панкреаса). Мезентерична артерија се потом рачва на;
Бочне гране чине:
Венска дренажа јејунума и илеумаВенска дренажу јејунума и илеума врше горња мезентерична вена и притоке горње мезентеричне вене:
Ова вена дренира јејунум и илеум, и прати истоимену артерију, пролазећи испред и десно од ње у корену мезентеријума. Ова вена се спаја са спленичном веном и гради портну вену.
Ове вене прате одговарајуће артерије јејунума и илеума и уливају се у горњу мезентеричну вену. ЕпидемиологијаУ Сједињеним Америчким Државама укупна преваленца мезентеричне исхемије је 0,1% од свих болнички лечених болесника; с тим што ће ова цифра очекивано да ће расте са порастом броја становника. Тачан преваленција се не зна, јер су многи случајеви са ограниченом у симптоматологијом и спонтано се санирају, али се процењује да од ње болује свега 4-6 људи од 100.000. Акутна мезентеричне исхемија у САД одговорна је за око 10-15% свих случајева мезентеричне исхемије и за 0,006% хоспитализација. Венска тромбоза код мезентеричне исхемије констатована је у око 0,001% случајева, у болесника код којих је урађена експлоративна лапаротомија.[4] Изван Сједињених Америчких Држава, инциденција мезентеричне исхемије нешто је нижа у земљама са ограниченим могућностима дијагностике, или чије становништво има краћи животни век, јер је мезентеричне исхемије првенствено болест старијих особа.
Фактори ризика за мезентеричну исхемију укључују атеросклерозу, аритмије, хиповолемију, недавни инфаркт миокарда, валвуларне болести, поодмакло животно доба, и унутартрбушни малигнитет.[5][6][7] Стеноза мезентеричне артерије јавља се у 17,5% старијих особа.[8] Око две трећине болесника су жене. Истраживање показује да је инфламаторна болест црева (ИБД) један од фактор ризика за мезентеричну тромбозу.[9] У истраживању спроведеном код 17.487 болесника који су имали Кронову болест или улцерозни колитис у односу на 69.948 пацијената из контролне групе, открилвен је значајно већи ризик за појаву акутне мезентеричне исхемије у односу на контролну групу.[10]
У великом делу због удруживања са атеросклерозом,[11] акутна мезентерична исхемија се обично сматра болешћу старије популације, са типичним старосним почетком болести од 60 година. Ипак, млађи људи који имају атријална фибрилација или факторе ризика за тромбозу, као што је орална употреба контрацепције или хиперкоагулаблих супстанци, могу бити у већем ризику за појаву акутне мезентеричне исхемије. Укупно гледано на постоји већа разлика међу половима када је у питању појава акутне мезентеричне исхемије. Међутим нешто већи ризик за оклузивне артеријске болести, и већу учесталост атеросклерозе. имају жене које користе оралне контрацептиве или су у трудноћи под већим ризиком за појаву тромбозе. Нема значајних расних разлика. Међутим, нешто већа стопа учесталости акутне мезентеричне исхемије присутна је код раса склонијих атеросклерози, као што је афроамериканци. ЕтиопатогенезаМезентерична исхемија, је ретко обољење које настаје услед смањења интестиналне васкуларизације због стенозе или оклузије мезентеричних артерија. Код 95% болесника присутна је аортна атеросклероза која захвата остијуме висцералних артерија. Инциденција овог обољења у 21. веку се значајно повећава због све већег броја особа старије животне доби које болују од атеросклерозе.[12] Асимптоматска стеноза једне висцералне артерије или више њих дијагностикује се код 18% болесника старијих од 65 година, док се међу особама млађим од 65 година атеросклероза висцералних артерија јавља код 3% болесника.[12] Учесталост саме мезентеричне исхемије веома је мала, а значајна сужења висцералних артерија не морају увек бити повезана са симптомима интестиналне исхемије.[12] Сматра се да најмање два од три крвна суда морају бити захваћена атеросклеротским процесом да би болест била симптоматска, с обзиром на постојање богате колатералне циркулације између ових крвних судова мезентеријума који компензују настала сужења. Међутим немогућност одговарајуће гастроинтестиналне васкуларизације након јела доводи до интестиналне исхемије, која се приказује симптомима абдоминалне ангине (бол и повраћање).[13] Уочена је значајна корелација између абдоминалне ангине и исхемијске болести срца, васкуларних обољења и одмакле животне доби.[14][15][16] Клиничка сликаУ клиничкој слици обољења доминирају изражени болови у трбуху (абдоминалне колике) који сејављају, у просеку, 30-60 минута након јела. Болови могу трајати до неколико часова. Такви болесници се плаше да конзумирају храну, што последично доводи до губитка телесне тежине.[17][18][19][20][21]
Дијагноза Дијагноза се поставља након опсежних гастроинтестиналних испитивања, која не могу да укажу на узрок наведеног обољења, већ се тек након артериографије висцералних артерија може дати коначна дијагноза.
Како узрок исхемије може бити последица емболијске или тромботичке оклузије мезентеричних крвних судова или неоклузивне исхемије, најбољи начин да се разликују етиологије је примена мезентеричне ангиографије. Иако има озбиљне ризике, ангиографија пружа могућност директне инфузије вазодилататора у условима неоклузивне исхемије.
Компјутеризована томографија код мезентерична исхемије, која се често користи у дијагностици, њена тачност зависи од тога да ли је присутна опструкција танког црева. Диференцијална дијагнозаДиференцијално - дијагностички,[22] треба имати у виду велики број патолошких стања код одраслих која могу да буде узрок акутног абдомена:
ТерапијаПследњих 30 година лечење болесника с абдоминалном ангином пролазило је кроз разне фазе. У по четку се примењивало хируршко лечење у методом ендартеректомије или бајпас процедура.[24][25][13] Најпопуларнији хируршки захвати би ли су аортомезентерични бајпас венским или синтетским графтом,[26] али су ове процедуре биле праћене високом стопом морталитета болесника (и до 12%). Како је комбинована операција аорте и мезентерична реваскуларизација праћена повишеним морбидитетом и морталитетом, саветује се да се ове хируршке интервенције изводе етапно. Са друге стране, задовољавајући резултати хируршког лечења након пет година од интервенције наводе се у бројним студијама.[27] КомпликацијеЈедна од главних и најозбиљнијих компликација мезентерчне исхемије је изумирање (некроза) ткива услед недостатка протока крви (инфаркт) у цревима. У случајевима са некрозом црева, како би се избегао смртни исход, неопходно је што хитније оперативно уклањање мртвог дела.[тражи се извор] ПрогнозаИзгледи за опоравак код хроничне мезентеричне исхемије су добри након успешне операције. Међутим, важно је напоменути да је промена начина живота (као што су здраве исхране и вежбања) битан чинилац који може спречити (или бар успорити) даљи развој закречења артерија и погоршање болести.[тражи се извор] Прогноза ко болесника са акутном мезентеричном исхемијом често је лоша јер делови црева могу изумрети пре него се изведе операција. Међутим, брзом дијагностиком и лечењем, акутне мезентеричнне исхемије болест се може успешно санирати.[28] Референце
Литература
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
