Миладин Шеварлић

Миладин Шеварлић
Датум рођења	(1943-02-26)26. фебруар 1943.
Место рођења	Београд, Окупирана Србија

Миладин Шеварлић (Београд, 26. фебруар 1943) српски је драмски писац. Сем драмских дела, писао и филмска и телевизијска сценарија, прозу, песме, есеје и позоришне критике.

Рођен је и школовао се у Београду.^[1]. Године 1967. дипломирао је светску књижевност на Филолошком факултету, а 1968. године завршава драматургију на Факултету драмских уметности у Београду^[1] у класи професора Јосипа Кулунџића.

Радни век провео, углавном, у позориштима као драматург, уметнички директор и управник. Био је, такође, одговорни уредник у Уметничком програму Телевизије Београд и главни уредник издавачког предузећа Просвета. Главни је и одговорни уредник часописа Драма.^[2] Удружења драмских писаца Србије, чији је председник био у више мандата.^[1][3] Члан је Удружења књижевника Србије по позиву.

Аутор је више од тридесет драмских дела која су (почев од 1968) играна у позориштима у земљи и иностранству, емитована на радију и телевизији, те штампана у периодици, збиркама, антологијама и посебним издањима. Објавио је пет књига Изабраних драма. Режирао је и два своја позоришна комада: Господин министар и Заводник.

• У рукама отаџбине
• Сведок из Мртвог дома
• Одлазак Дамјана Радовановића
• Оптимист
• Смрт пуковника Кузмановића
• Пропаст царства српскога
• Душевна болница
• Кум
• Небеска војска
• Косово
• Код Златног вола
• Змај од Србије
• Карађорђе
• Господин министар
• Црни Петар
• Љубав побеђује
• Вуци и овце или Србија на Истоку
• Заводник
• Дивљач је пала
• Нови живот
• Мала српска комедија
• Византијски аметист
• Скерцо
• Балканска рапсодија
• Апсолутни слух
• Издајник
• Смрт на излету
• Мерлинкина исповест
• Антиквар
• Балкански гамбит

• Одлазак Дамјана Радовановића, тв драма
• Смрт пуковника Кузмановића, тв драма
• Повратак Вука Алимпића, тв драма
• Пролеће у Лимасолу, тв филм
• Недељни ручак, играни филм
• Пад Бастиље, радио-драма
• Коперник, радио-драма
• Купићемо виноград, радио-драма

Објављивао песме и есеје у књижевним часописима, шездесетих и седамдесетих (Савременик, Књижевност, Дело...), позоришне критике у Политици експрес, седамдесетих и есеје из области друштвене и културне проблематике у листу Борба, деведесетих година; касније у часопису Драма и другим публикацијама.

Есеј (предавање) Србија на стрмој равни, видео снимак предавања у Центру за неговање традиционалне културе у Крагујевцу.

Сценска адаптација Горског вијенца, П. П. Његоша, изведена му је 1973. у Црногорском народном позоришту, а драматизација (са Ј. Павићем) романа Трен 2, А. Исаковића, 1985. у Културном центру у Београду. Роман Смрт пуковника Кузмановића објавила му је Српска књижевна задруга (1986), а Енциклопедију веровања и обичаја (са М. Зупанцом)^[1], Сфаирос (1989) и Плато (2001). Код Платоа му је изашла и књига есеја Српска Атлантида, 2002. године. Сећања на време проведено у Нишу на месту управника и уметничког директора Народног позоришта објавио је у форми дневничких бележака обогаћених документарним материјалом у књизи Виски и трубачи (Београд, Културно просветна заједница Србије, 2014).^[4]

Соба без излаза (Албатрос плус, 2020), књига есеја Чекајући Армагедон (Чигоја, УДПС, 2023), књига Из дневника (Чигоја, УДПС, КПЗС, 2024).

• Награда на првом (анонимном) конкурсу Удружења драмских писаца Србије (1980) за драму Пропаст царства српскога.
• Три награде Бранислав Нушић за драме Небеска војска (1986), Змај од Србије (1990) и Заводник (2000)^[1].
• Стеријина награда на 29. Стеријином позорју (1994), за драму Змај од Србије^[1].
• Награда за текст на Фестивалу праизведби у Параћину (1994), за драму Змај од Србије.
• Награда Јоаким Вујић (1995) за драму Карађорђе^[1].
• Награда Златни беочуг „за трајни допринос култури Београда“ (1999).
• Признање Владе Републике Србије за врхунски допринос националној култури (2011).
• Високо међународно признање за животно дело Академије Иво Андрић (2014).
• Вукову награду Културно-просветне заједнице Србије за нарочите резултате у стваралачком раду на ширењу образовања, културе и науке у Републици Србији и свесрпском културном простору (2016).

• Борка Павићевић: Политика је судбина - разговор са Миладином Шеварлићем поводом премијере Пропасти царства српскога у Атељеу 212 (Програм Атељеа 212 бр. 75, 21. април 1983)
• Александар Милосављевић, Псеудоисторијска (српска) трилогија (М. Шеварлић, Српска трилогија, Бата, Ниш 1995).
• др Марта Фрајнд, Типови измене историјске истине у историјској драми и политичком позоришту. (Књижевност и историја - зборник реферата са научног скупа у Нишкој Бањи 1995)^[5]
• др Марта Фрајнд, Косовска трилогија Миладина Шеварлића (Театрон бр. 96, 1996)^[6]
• Милош Јевтић, Портрет драмског писца (Театрон бр. 113, зима 2000).
• др Рашко В. Јовановић - Предговор Изабраним драмама Миладина Шеварлића (Плато, Београд 2001).^[7]
• Милосав Буца Мирковић, 40 година уметничког рада Миладина Шеварлића (Драма бр. 3, пролеће 2003)
• Милисав Миленковић: Срби славе победе унапред, а поразе уназад - разговор са драмским писцем Миладином Шеварлићем. (Драма бр. 10, 2005; Изабране драме 4^[8] (Удружење драмских писаца Србије, Београд 2010)).
• Оклопници, песме (Песничке новине бр. 1, 2006).^[9]
• др Бошко Сувајџић, Чудотворни прстен драмске ковине - предговор Изабраним драмама 2 Миладина Шеварлића (Удружење драмских писаца Србије, Београд 2006)^[10]
• Олга Стојановић, Апис, Принцип и лађа француска… - разговор са Миладином Шеварлићем (Драма бр. 18, 2007; Изабране драме 3, Удружење драмских писаца Србије, Београд 2008).
• Доминација свеопштег привида - интервју листу Печат (бр. 13, 2008)^[11]
• Радомир Путник - Поговор 36. књизи едиције Савремена српска драма (Удружење драмских писаца Србије, Београд 2008)^[12]
• мр Снежана Кутрички, Династија Немањића у савременој српској драми (магистарски рад на новосадском Универзитету, 2010)
• Зоран Стефановић, Достојно дочекивање свих пропасти света (предговор књизи Миладина Шеварлића Чекајући Армагедон, 2023)
• др Бошко Сувајџић, Чекајући Армагедон Миладина Шеварлића (поговор књизи, 2023)
• Зоран Стефановић, Послови и дани Миладина Шеварлића (предговор књизи Из дневника, 2024)
• др Бошко Сувајџић, Траг у времену (поговор књизи Из дневника, 2024)

• Удружење драмских писаца Србије
• Савремена српска драма (едиција)