Савремена српска драма (едиција)Едиција штампаних књига „Савремена српска драма“ настала је 1998. године и објављује драме писаца српске културе настале у 20. и 21. веку. Издавач едиције је Удружење драмских писаца Србије (УДПС) са партнерима.[1] До сада је објављено 53 тома едиције са 242 драме и биографије, као и са 53 пропратна текста. Историјат и профил едицијеИздавачи едиције 1998. године су били Музеј позоришне уметности Србије и Удружење драмских писаца Србије. Први одговорни уредник је био Миодраг Ђукић, главни уредник Александар Милосављевић,[2] чланови редакције су били Миладин Шеварлић, Жељко Хубач, Радомир Путник, Драган Томић и Драгана Абрамовић. Коректуру је радио Жељко Хубач, а ликовно и техничко решење дао је Ново Чогурић. У неким бројевима суиздавач је био Завод за проучавање културног развитка из Београда, а стални суиздавачки партнер од 12. књиге је постало Позориште „Модерна гаража“, такође из Београда. Данас едицију издаје УДПС уз Музеј позоришне уметности Србије и Позориште „Модерна гаража“. Одговорни уредник је Зоран Стефановић, главни уредник Јелена Перић, а члан редакције је Владимир Ђурић Ђура. Часопис се објављује и у електронском облику на сајту Удружења драмских писаца Србије, а преузима га и „Пројекат Растко“ у својој електронској библиотеци „Савремена српска драма“ (независно настала 1997) као и сајт Стеријиног позорја. Тематски бројеви су представили женско драмско писмо (књига 44, 2010. године),[3] писце Републике Српске/БиХ (књ. 50, 2013) и драме појединачног аутора, у овом случају Стојана Срдића (књ. 52, 2014). Осим ове едиције, УДПС повремено издаје и посебна издања књига својих чланова, на српском и другим језицима, као и редовни часопис за културу Драма. Библиографија едиције „Савремена српска драма“
Референце
Види јошСпољашње везе
|
Index:
pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve
Portal di Ensiklopedia Dunia
