Милета Лесковац (сценограф) Милета Лесковац |
---|
 Милета Лесковац, сценограф Српског народног позоришта | Пуно име | Милета Лесковац |
---|
Датум рођења | (1924-08-21)21. август 1924. |
---|
Место рођења | Лалић, Краљевина СХС |
---|
Датум смрти | 4. октобар 2014.(2014-10-04) (90 год.) |
---|
Место смрти | Нови Сад, Србија |
---|
Занимање | Сценограф |
---|
Активни период | 1953—1996 |
---|
Милета Лесковац (Лалић, 1924 – Нови Сад, 2014), био је сценограф Српског народног позоришта и сликар. Током радног века извео је преко 200 сценографија за драмске, балетске и оперске представе.
Биографија
Рођен је у Лалићу, у Бачкој, 1924. године. Од најранијих дана показивао је склоност ка цртању и сликању.[1] Године 1948. уписао је Школу примењених уметности у Новом Саду, где му је сценографију предавао професор Владимир Маренић.[2] Како у ово прво време академија није имала своје просторије, практична настава се одржавала у позоришним радионицама, што је умногоме допринело примењеном знању студената који су дане проводили на предавањима и вежбама, а вечери на позоришним представама.[1] Милета Лесковац завршава студије 1953. године у првој генерацији студената. Исте године започео је рад у Српском народном позоришту, у којем је провео цео радни век, до 1989. године. У почетку је радио као сликар-извођач, а одмах потом као сценограф. Прва сценографија коју је извео била је за представу Покондирена тиква у режији Боривоја Ханауске, (1954). године. Два пута је био технички директор СНП-а од 1978—1980. и 1982. године.
Био је члан Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ-а).[3]
Примењена уметност
Милета Лесковац је у Српском народном позоришту извео око 170 сценографија за драме, опере и балет и још око шездесет на другим сценама.[4] У матичној кући је израдио и четири костимографије. Сценографије му се одликују маштовитошћу, прегледношћу и ефектним решењима простора и углавном су доследно реалистичке или са благим степеном стилизације.[4]
Сценографијом је био у стању да изрази свакојака расположења и у том смислу је сматрао да се до стила представе и сценографије долази кроз кохезију самог дела, затим деловања његовог аутора као и редитеља представе, а у том пољу сценограф треба да истражује и пронађе најбоље сценографско решење.[1]
О стилу и начину рада овог сценографа, Драгослав Васиљевић, аутор књиге о Милети Лесковцу[1], наводи:
Као одличан сликар-извођач и даровити сценограф, проникао је у законитости и тајне позоришног сликарства и сценографије и смело примењивао нове материјале и технологије, увек коректно сарађујући са редитељима. Његове сценографије одишу различитим изазовима, а лирски су доминантни; импресивни су и пуни драматског набоја.
Запажена сценографска остварења
У опусу од преко 200 сценографија, као најбоље се издвајају следеће:
Представа
|
Аутор
|
Режија
|
Година
|
Покондирена тиква, комедија
|
Јован Стерија Поповић
|
Боривоје Ханауска
|
1954, 1958
|
Љубав је свему крива, комедија
|
Јован Коњовић
|
Миленко Шуваковић
|
1954
|
Путујуће друштво, комедија
|
Стеван Сремац
|
Радослав Веснић
|
1954
|
Нора, драма
|
Хенрик Ибзен
|
Јован Коњовић
|
1955
|
Кројцерова соната, драма
|
Лав Н. Толстој
|
Јован Коњовић
|
1956
|
Војводина, поетска панорама
|
Борислав Михајловић Михиз
|
Јован Коњовић
|
1956
|
Да се насмејемо, драма
|
Арман Салакру
|
Радослав Веснић
|
1956
|
Оптимистичка трагедија, драма
|
Всеволод В. Вишњевски
|
Димитрије Ђурковић
|
1957
|
Тишина шума, драма
|
Жика Гавриловић
|
Димитрије Ђурковић
|
1958
|
Власт, комедија
|
Бранислав Нушић
|
Боривоје Ханауска / Лука Дотлић
|
1958
|
Парастос у белом, драма
|
Мирослав Антић
|
Боривоје Ханауска
|
1959
|
Дванаест гневних људи, драма
|
Реџиналд Роз
|
Лука Дотлић
|
1959
|
Аутобиографија, комедија
|
Бранислав Нушић
|
Душан Родић
|
1960
|
Три луда дана, комедија
|
Живорад Живуловић Серафим
|
Славољуб Стевановић Раваси
|
1960
|
Лаждипажди, панорама
|
Јован Јовановић Змај
|
Дејан Мијач
|
1960
|
Избирачица, комедија
|
Коста Трифковић
|
Боривоје Ханауска / Димитрије Ђурковић
|
1960
|
Квадратура круга, комедија
|
Валентин П. Катајев
|
Иштван Варга
|
1962
|
Господин ловац, водвиљ
|
Жорж Фејдо
|
Михаило Васиљевић
|
1962
|
Кир Јања, комедија
|
Јован Стерија Поповић
|
Боривоје Ханауска
|
1965
|
Поп Ћира и поп Спира, комедија
|
Стеван Сремац
|
Дејан Мијач
|
1965
|
Џандрљиви муж, весело позорје
|
Јован Стерија Поповић
|
Дејан Мијач
|
1967
|
Пошто-пото посланик, комедија
|
Коста Трифковић, Богдан Чиплић
|
Миодраг Гајић
|
1969
|
Богојављенска ноћ, комедија
|
Вилијам Шекспир
|
Дејан Мијач
|
1969
|
Лажа и паралажа, комедија
|
Јован Стерија Поповић
|
Радослав Лазић
|
1971
|
Награжденије и наказаније, весела игра
|
Јоаким Вујић
|
Желимир Орешковић
|
1973
|
Бела кафа, драма
|
Александар Поповић
|
Бранко Плеша
|
1990
|
Сумњиво лице, комедија
|
Бранислав Нушић
|
Дејан Мијач
|
1994
|
и др.
|
|
|
|
Овај списак је преузет из Лексикона драме и позоришта[4], али је допуњен из Васиљевићеве књиге о Младену Лесковцу.[1]
Костимографије у СНП-у
- Иркутска прича / Алексеј Н. Арбузов; режија: Димитрије Ђурковић; 1961;
- Анђео на станици / Јарослав Абрамов; режија: Дејан Мијач; 1966;
- Ваљевска подвала / Милован Глишић; режија: Дејан Мијач; 1967. и
- Кунинско лето / написао и режирао Милан Тодоров; 1985.
Сценографска гостовања
Милета Лесковац је као сценограф гостовао у следећим позориштима: Новосадско позориште - Újvidéki Színház; Народно позориште, Сомбор; Народно позориште, Београд; Југословенско драмско позориште, Београд; Атеље 212, Београд; Македонски народен театар, Скопје; Народно позориште, Сарајево; Хрватско народно казалиште, Загреб; Хрватско народно казалиште, Осијек; Хрватско народно казалиште, Сплит; Словенско народно гледалишче, Марибор; Далас опера, САД; Њујорк Сити опера, САД и Позориште младих, Нови Сад.
Поред рада у професионалним позориштима, Лесковац је стално сарађивао и са аматерским позориштима у: Жабљу, Новом Кнежевцу, Врбасу, Бачком Петровцу, Руском Крстуру, Црвенки, Ковачици, Новом Бечеју, Лалићу, Иригу итд.
Изложбе
Милета Лесковац је излагао слике и сценографије самостално и на групним изложбама.[1]
Самосталне изложбе:
- Изложба слика, уља на платну, Народно позориште, Сомбор, 1957;
- Изложба сценографија, Културно пропагандни центар, Кула, 1968;
- Изложба сценографија, Народна библиотека, Нови Сад, 1972;
- Изложба сценографија: Палета простора и маштања, салон УПИДИВ-а Нови Сад, 1974;
- Изложба слика, уље и пастел, Народна библиотека, Жабаљ, 1976. и
- Изложба сценографија, Предворје мале дворане Српског народног позоришта, Нови Сад, 1988.
Групне изложбе:
- Изложба УЛУВ-а, Галерија Матице српске, Нови Сад, 1958;
- Биненбилд од 1954-1964, Цирих;
- Изложба: Сценографија и костим у Србији, 1945-1965, Дом ЈНА, Београд;
- Излоћба ФОРМА, УПИДИВ, Нови Сад 1965, 1981, 1995;
- Међународно тријенале сценографије и костимографије, Стеријино позорје, Галерија Матице српске, Нови Сад, 1966, 1969, 1972, 1975, 1978, 1981. и 1984;
- Изложба сценографије и костимографије, Салон примењених уметника, Београд 1966;
- Прашки квадријенале сценографије и костимографије, 1967,1971,1975. и 1979;
- Мајска изложба, Музеј примењених уметности, Београд, 1971;
- Савремена српска сценографија и костим, Галерија Цвијета Зузорић, Београд, 1977.
- Сарајевски тријенале примењених уметности, 1978. и
- Југословенска изложба, Дортмунд, 1978.
Награде и признања
- Награда Среског народног одбора Нови Сад, за сценографију представе Избирачица Косте Трифковића, СНП, 1960;
- Октобарска награда града Новог Сада за изванредну сценографију позоришног комада Награжденије и наказаније Јоакима Вујића, СНП, 1973;
- Љубљански оперски фестивал, награда за сценографију опере Набуко Ђузепе Вердија у извођењу Народног позоришта, Београд;
- Стеријина награда за сценографско остварење представе Бела кафа Александра Поповића, СНП, 1991;
- Награда на Сусрету војвођанских професионалних позоришта у Вршцу за сценографије представа Фишкал Галантон Петра Грујичића, НП Сомбор; и Сумњиво лице Бранислава Нушића, СНП, 1995;
- Златна форма УПИДИВ, за сценографију, Сумњиво лице Бранислава Нушића, 1994. и
- Златна медаља Јован Ђорђевић за дугогодишњи успешни рад у Српском народном позоришту, 1988.
- Добио је више признања на фестивалима аматерских позоришта Војводине и Србије.
Одликовања
- Медаља заслуге за народ 1947.
- Орден заслуге за народ са сребрном звездом, 1986.
Референце
- ^ а б в г д ђ ВАСИЉЕВИЋ, Драгослав. Милета Лесковац сценограф, Нови Сад, Српско народно позориште и Стеријино позорје, 1997.
- ^ ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Новог Сада. Књ. 13, Лес-Мап / главни уредник Душан Попов, Нови Сад, Новосадски клуб и Прометеј, 1999. стр. 11-13
- ^ Leksikon umetnika Vojvodine. Vehovec, Roman. Novi Sad: Vega media. 2001. ISBN 9788683425013. OCLC 62128090.
- ^ а б в Jovanović, Raško V. Leksikon drame i pozorišta. Jaćimović, Dejan,. Beograd. ISBN 9788607019991. OCLC 883837997.
Спољашње везе
|