Милета Лесковац (сценограф)

Милета Лесковац
Милета Лесковац, сценограф Српског народног позоришта
Пуно име	Милета Лесковац
Датум рођења	(1924-08-21)21. август 1924.
Место рођења	Лалић,  Краљевина СХС
Датум смрти	4. октобар 2014.(2014-10-04) (90 год.)
Место смрти	Нови Сад,  Србија
Занимање	Сценограф
Активни период	1953—1996

Милета Лесковац (Лалић, 1924 – Нови Сад, 2014), био је сценограф Српског народног позоришта и сликар. Током радног века извео је преко 200 сценографија за драмске, балетске и оперске представе.

Рођен је у Лалићу, у Бачкој, 1924. године. Од најранијих дана показивао је склоност ка цртању и сликању.^[1]
Године 1948. уписао је Школу примењених уметности у Новом Саду, где му је сценографију предавао професор Владимир Маренић.^[2] Како у ово прво време академија није имала своје просторије, практична настава се одржавала у позоришним радионицама, што је умногоме допринело примењеном знању студената који су дане проводили на предавањима и вежбама, а вечери на позоришним представама.^[1] Милета Лесковац завршава студије 1953. године у првој генерацији студената. Исте године започео је рад у Српском народном позоришту, у којем је провео цео радни век, до 1989. године. У почетку је радио као сликар-извођач, а одмах потом као сценограф. Прва сценографија коју је извео била је за представу Покондирена тиква у режији Боривоја Ханауске, (1954). године. Два пута је био технички директор СНП-а од 1978—1980. и 1982. године.

Био је члан Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ-а).^[3]

Милета Лесковац је у Српском народном позоришту извео око 170 сценографија за драме, опере и балет и још око шездесет на другим сценама.^[4] У матичној кући је израдио и четири костимографије. Сценографије му се одликују маштовитошћу, прегледношћу и ефектним решењима простора и углавном су доследно реалистичке или са благим степеном стилизације.^[4]

Сценографијом је био у стању да изрази свакојака расположења и у том смислу је сматрао да се до стила представе и сценографије долази кроз кохезију самог дела, затим деловања његовог аутора као и редитеља представе, а у том пољу сценограф треба да истражује и пронађе најбоље сценографско решење.^[1]

О стилу и начину рада овог сценографа, Драгослав Васиљевић, аутор књиге о Милети Лесковцу^[1], наводи:

Као одличан сликар-извођач и даровити сценограф, проникао је у законитости и тајне позоришног сликарства и сценографије и смело примењивао нове материјале и технологије, увек коректно сарађујући са редитељима. Његове сценографије одишу различитим изазовима, а лирски су доминантни; импресивни су и пуни драматског набоја.

У опусу од преко 200 сценографија, као најбоље се издвајају следеће:

Овај списак је преузет из Лексикона драме и позоришта^[4], али је допуњен из Васиљевићеве књиге о Младену Лесковцу.^[1]

1. Иркутска прича / Алексеј Н. Арбузов; режија: Димитрије Ђурковић; 1961;
2. Анђео на станици / Јарослав Абрамов; режија: Дејан Мијач; 1966;
3. Ваљевска подвала / Милован Глишић; режија: Дејан Мијач; 1967. и
4. Кунинско лето / написао и режирао Милан Тодоров; 1985.

Милета Лесковац је као сценограф гостовао у следећим позориштима: Новосадско позориште - Újvidéki Színház; Народно позориште, Сомбор; Народно позориште, Београд; Југословенско драмско позориште, Београд; Атеље 212, Београд; Македонски народен театар, Скопје; Народно позориште, Сарајево; Хрватско народно казалиште, Загреб; Хрватско народно казалиште, Осијек; Хрватско народно казалиште, Сплит; Словенско народно гледалишче, Марибор; Далас опера, САД; Њујорк Сити опера, САД и Позориште младих, Нови Сад.

Поред рада у професионалним позориштима, Лесковац је стално сарађивао и са аматерским позориштима у: Жабљу, Новом Кнежевцу, Врбасу, Бачком Петровцу, Руском Крстуру, Црвенки, Ковачици, Новом Бечеју, Лалићу, Иригу итд.

Милета Лесковац је излагао слике и сценографије самостално и на групним изложбама.^[1]

1. Изложба слика, уља на платну, Народно позориште, Сомбор, 1957;
2. Изложба сценографија, Културно пропагандни центар, Кула, 1968;
3. Изложба сценографија, Народна библиотека, Нови Сад, 1972;
4. Изложба сценографија: Палета простора и маштања, салон УПИДИВ-а Нови Сад, 1974;
5. Изложба слика, уље и пастел, Народна библиотека, Жабаљ, 1976. и
6. Изложба сценографија, Предворје мале дворане Српског народног позоришта, Нови Сад, 1988.

1. Изложба УЛУВ-а, Галерија Матице српске, Нови Сад, 1958;
2. Биненбилд од 1954-1964, Цирих;
3. Изложба: Сценографија и костим у Србији, 1945-1965, Дом ЈНА, Београд;
4. Излоћба ФОРМА, УПИДИВ, Нови Сад 1965, 1981, 1995;
5. Међународно тријенале сценографије и костимографије, Стеријино позорје, Галерија Матице српске, Нови Сад, 1966, 1969, 1972, 1975, 1978, 1981. и 1984;
6. Изложба сценографије и костимографије, Салон примењених уметника, Београд 1966;
7. Прашки квадријенале сценографије и костимографије, 1967,1971,1975. и 1979;
8. Мајска изложба, Музеј примењених уметности, Београд, 1971;
9. Савремена српска сценографија и костим, Галерија Цвијета Зузорић, Београд, 1977.
10. Сарајевски тријенале примењених уметности, 1978. и
11. Југословенска изложба, Дортмунд, 1978.

• Награда Среског народног одбора Нови Сад, за сценографију представе Избирачица Косте Трифковића, СНП, 1960;
• Октобарска награда града Новог Сада за изванредну сценографију позоришног комада Награжденије и наказаније Јоакима Вујића, СНП, 1973;
• Љубљански оперски фестивал, награда за сценографију опере Набуко Ђузепе Вердија у извођењу Народног позоришта, Београд;
• Стеријина награда за сценографско остварење представе Бела кафа Александра Поповића, СНП, 1991;
• Награда на Сусрету војвођанских професионалних позоришта у Вршцу за сценографије представа Фишкал Галантон Петра Грујичића, НП Сомбор; и Сумњиво лице Бранислава Нушића, СНП, 1995;
• Златна форма УПИДИВ, за сценографију, Сумњиво лице Бранислава Нушића, 1994. и
• Златна медаља Јован Ђорђевић за дугогодишњи успешни рад у Српском народном позоришту, 1988.
• Добио је више признања на фестивалима аматерских позоришта Војводине и Србије.

• Медаља заслуге за народ 1947.
• Орден заслуге за народ са сребрном звездом, 1986.

• Милета Лесковац на сајту ИМДб
• Преминуо Милета Лесковац (РТВ, 7. октобар 2014)
• Милета Лесковац