Милка Планинц

милка планинц
милка планинц
	Милка Планинц
Лични подаци
Датум рођења	21. новембар 1924.
Место рођења	Дрниш, Краљевина СХС
Датум смрти	7. октобар 2010. (85 год.)
Место смрти	Загреб, Хрватска
Професија	друштвено-политичка радница
Деловање
Члан КПЈ од	1944.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВЈ; ЈНА; 1941—1945.
Чин	поручник
председница ЦК СК Хрватске
Период	1971 — 1982.
Претходник	Савка Дабчевић-Кучар
Наследник	Јуре Билић
председница Савезног извршног већа
Период	16. мај 1982 — 15. мај 1986.
Претходник	Веселин Ђурановић
Наследник	Бранко Микулић

Милка Планинц (рођ. Малада; Дрниш, 21. новембар 1924 — Загреб, 7. октобар 2010) била је учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СФРЈ и СР Хрватске. У периоду од 16. маја 1982. до 15. маја 1986. године обављала је функцију председника Савезног извршног већа СФРЈ. Била је једина жена у историји која је била премијер једне социјалистичке државе.

Биографија

Рођена је у мешаној хрватско-српској породици.^[1] Њени родитељи - отац Никола Малада и Мајка Стана, рођена Кашић, су се 1930. године преселили у Сплит, где је Милка завршила основну школу и гимназију. Још у току школовања се укључила у револуционарни омладински покрет и постала члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).

Године 1941. после окупације Краљевине Југославије и проглашења Независне Државе Хрватске, приступила је Народноослободилачком покрету и учествовала је у Народноослободилачкој борби. У току рата се налазила у Хварско-вишком партизанском одреду, а потом у Једанаестој далматинској ударној бригади, у којој је најпре обављала функцију политичког делегата вода, а касније политичког комесара чете. После завршетка рата, 1945. године, демобилисана је из Југославенске армије у чину поручника. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљена је 1944. године.

После ослобођења Југославије радила је у Среском Народном одбору у Дрнишу, а касније у предузећу „Електра“ у Загребу. Завршила је Вишу управну школу у Загребу, а од 1947. године се активно бавила политичким радом. Била је најпре руководилац у Агитпропу Рејонског комитета КП Хрватске у насељу Трешњевка, у Загребу, а потом од 1954. године инструктор у Градском комитету КПХ за Загреб. Касније се налазила на позицијама:

политичког секретара Општинског комитета Савеза комуниста Трешњевке,
председника Народног одбора Трешњевке, од 1957.
начелника Секретаријата за просвету и културу Народног одбора Загреба, од 1961. до 1963.
организационог секретара Градског комитета Савеза комуниста Загреба, од 1963.
републичког секретарa за школство и образовање у Извршном већу СР Хрватске, од 1963. до 1965.
председника Одбора за просвету, науку и културу Републичког већа Сабора СР Хрватске, од 1965. до 1967.
председника Републичког већа Сабора СР Хрватске, од 1967. до 1971.

Од 1968. године је била члан Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Хрватске. Децембра 1971. године, када је, на седници у Карађорђеву, смењено руководство Савеза комуниста Хрватске на челу са Савком Дабчевић-Кучар и Миком Трипалом, Милка Планинц је преузела функцију председника Централног комитета СК Хрватске и на овој функцији је остала, пуних десет година, до маја 1982. године. У периоду од 16. маја 1982. до 15. маја 1986. године обављала је функцију председника Савезног извршног већа СФРЈ.