Миндовг

Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. Ако сте у могућности, побољшајте овај чланак. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Миндовг
Миндовг
Лични подаци
Датум рођења	око 1200.
Датум смрти	12. септембар 1263.
Породица
Супружник	Morta
Родитељи	Ригнолд
Династија	Миндовг
Велики кнез Литваније
Период	1236. - 1251.
Претходник	Довспрунк
Наследник	нема, Миндовг је последњи носио ту титулу
Краљ Литваније
Период	1251. - 1263.
Претходник	нема, Миндовг је први који је носио ту титулу
Наследник	Тројнат

Миндовг (око 1200 - 1263) је био последњи велики кнез Литваније (1236—1251) и први краљ Литваније (1251—1263).

Литвански велики кнез је постао 1236. године, наследивши на престолу свог старијег брата Довспрунка^[1]. Борио се против крсташа, који су 1200. године продрли до Западне Двине, са намером да Литванце и Летонце преобрате у хришћане. Алберт, кога је папа наименовао за епископа Ливоније, основао је тамо град Ригу и створио у својим областима витешки ред Мачоносаца, коме је била дужност да покори домороце, па да шири и учвршћује хришћанство. И поред очајничког отпора, читава Ливонија је ускоро у рукама Немаца, који се окрећу ка суседним руским земљама, ка Полоцкој кнежевини и области Новгорода. Други један немачки витешки ред, Тевтонски ред, учврстио се на руском земљишту, на ушћу Њемена и Висле.

Пред овим двоструким надирањем, разједињена литванска племена образују ратничке заједнице; нападнуте, те заједнице одступају на исток, те сад оне заузимају граничне руске области, између осталих и област Новгорода. Миндаугас је, ипак, заустављен у даљем продору до Новгорода. За то време монашки редови Мачоносаца, Крстоносаца и Тевтонаца су се утврдили у пределима финских племена Ливонаца и Естонаца, дуж обале Ришког Залива, па су се постепено раширили и у басену реке Прегела и све до Мазурских Језера, одазвавши се на позив пољског кнеза Конрада Мазовског и уништивши литванско племе Пруса.

Ови »божји дворјани«, како су се сами звали, ударили су и на Русију и године 1241. освојили Псков и Изборск. Ту се јавио новгородски кнез Александар са својом војском, те је Мачоносце на леду Чудског Језера потпуно потукао, а потом из Новгорода потиснуо и Миндаугаса. На тај је начин 5. априла 1242. године заустављено напредовање Немаца у руске пределе. По примеру и трудом Немаца почела су да се постепено буде и да се уједињују разна литванска племена у басену Њемена. Она почесто наваљују на руске пределе, али је Александар одбио и њихове навале.

Потом је Миндаугас објавио рат Галицији-Волинији у коме, и поред сукоба у самој Галицији, није добро прошао^[2][3][4].

Иако је био поражен у рату са Галицијом-Вилинијом, била је створена створена моћна Литванска држава и Миндаугас је, 1251. године, крштен, да би се ублажили притисци запада и спречио крсташки рат против огромне Литванске државе. Он је чак и 1253. године добио краљевску круну од папе Иноћентија IV.

После добијања краљевске круне он полази у рат против руских државица на истоку, али са сукобљава и са Монголима.

Крајем педесетих година XIII века крсташи су закорачили у Жемајтију узрокујући локалну побуну. Миндаугас је подржао побуњенике и вратио се својим паганским обичајима, због чега је и убијен 1263. године. Наследио га је нећак Тројнат^[1].

По њему се зове Куп краља Миндовга у кошарци.

• Историја Белорусије