Мирослав Павловић

Мирослав Павловић
Мирослав Павловић
Лични подаци
Пуно име	Мирослав Павловић
Надимак	Павика
Датум рођења	23. октобар 1942.
Место рођења	Ужичка Пожега, Србија
Датум смрти	19. јануар 2004. (61 год.)
Место смрти	Београд, Србија и Црна Гора
Позиција	крилни халф
Сениорска каријера
Године	Клуб
1959—1962; 1963—1966; 1967—1974; 1974—1976; 1977	Слога; Слобода; Црвена звезда; Diest; Сан Хозе ертквејкси
Репрезентативна каријера
1968—1974	Југославија
Награде
Фудбал
Европско првенство

За остале употребе, погледајте Мирослав Павловић (вишезначна одредница).

Мирослав Павловић (Ужичка Пожега, 15. октобар^[1] 1942 — Београд, 19. јануар 2004) био је југословенски фудбалер и репрезентативац.

Биографија

Са 16 година постао је првотимац Слоге у родној Ужичкој Пожеги и истакао се као нападач-голгетер. Каријеру наставља у Слободи из Титовог Ужица (1963.-1967), а највеће успехе постигао је у дресу београдске Црвене звезде за коју је од 14. маја 1967. па до 14. маја 1974. одиграо 400 утакмица (од тога 201 првенствене) и постигао три гола.^[2]

У дресу „црвено-белих“, играо је у време кад је Црвена звезда доминирала у југословенском фудбалу и освојила највише трофеја: 1967/68., 1968/69, 1969/70., и 1972/73. године био је стандардни члан екипе која је освајала првенство Југославије, а 1968. 1970. и 1971. и Куп Југославије у фудбалу.

Играо је на месту крилног халфа, био је поуздан играч - увек неуморан, примерно борбен, неустрашив и упоран. Само после једне сезоне играња за Црвену звезду, постао је и репрезентативац, одигравши у периоду од 1968. до 1974. 46 утакмица за репрезентацију, за коју је постигао и два гола.

Дебитовао је у полуфиналу Европског првенства 1968 5. јуна 1968. против Енглеске (1:0) у Фиренци и почео акцију из које је постигнут једини гол (Драган Џајић), а последњу утакмицу у дресу са државним грбом одиграо је 3. јула 1974. против Шведске (1:2) у Диселдорфу, на Светском првенству 1974. у Западној Немачкој.

У 52 узастопне утакмице репрезентације изостао је из екипе само шест пута.

Добио је и велико међународно признање кад је 31. октобра 1973. позван да у Барселони игра у селекцији Европе против Јужне Америке.

После Светског првенства 1974, каријеру је наставио у Белгији где је играо за ФК Diest, а 1977. је у два маха играо у америчкој професионалној лиги у Сан Хозеу, (San Jose Earthquakes) где је и завршио каријеру.

Последњих година био је директор омладинске школе најтрофејнијег фудбалског клуба у земљи Црвеној звезди.

Умро је 19. јануара 2004. године у 62. години, а сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду.