Станислав Караси

Станислав Караси
Станислав Караси
	Станислав Караси
Лични подаци
Пуно име	Станислав Караси
Датум рођења	8. новембар 1946. (78 год.)
Место рођења	Београд, ФНР Југославија
Висина	1,72 m
Позиција	нападач
Сениорска каријера
Године	Клуб
1965—1968	Борово
1968—1974	Црвена звезда
1974—1977	Лил
1977—1979	Антверпен
1979—1980	Бафало
1981	Њујорк
1981—1982	ОФК Београд
1982—1983	Хајдук Београд
Репрезентативна каријера
1973—1974	Југославија

Станислав Караси (Београд, 8. новембар 1946) је бивши фудбалер и репрезентативац Југославије. Играо је на позицији нападача.

Играчка каријера

Клубови

У млађим категоријама је прво наступао за Партизан а затим за Црвену звезду. Када је напунио 18 година, Црвена звезда је хтела да га пошаље на позајмицу али је он то одбио и раскинуо уговор са клубом након чега је прешао у Борово где је провео три године.^[1]

За Црвену звезду је играо од 1968. до 1974. године, и сакупио 197 званичних мечева уз 71 постигнут гол. Рачунајући све утакмице забележио је 334 наступа и 130 погодака. Освојио је три шампионске титуле (1969, 1970. и 1973. године), два национална купа (1970. и 1971), два трофеја Супер шампиона Југославије (1969. и 1972) и Куп прволигаша 1973. године. Са 14 голова био је најбољи стрелац тима у шампионату 1973/74, а сезону раније постигао је 17 погодака у походу на титулу шампиона Југославије.

У Купу европских шампиона 1969/70, пет пута се уписао у стрелце, и уз Антонијевића био најефикаснији у тиму. Три гола је постигао против Линфилда из Белфаста у победи од 8:0, а два поготка је уписао против Форверца из Берлина у пировој победи од 3:2 (клуб из Источне Немачке је први меч добио са 2:1, и због два гола у гостима је прошао даље). Наредне сезоне Звезда је у Купу шампиона стигла до полуфинала, а Караси је на шест мечева постигао један гол. Учествовао је и у две победе против Ливерпула у Купу шампиона 1973/74, када су црвено-бели са две победе од по 2:1 елиминисали славни енглески тим и пласирали се у четвртфинале.

После Црвене звезде играо је за француски Лил (од 1974. до 1977. године), а затим за белгијски Антверпен (од 1977. до 1979). Након тога је био у САД где је играо мали фудбал за Бафало (од 1979. до 1980) и Њујорк Ероуз (1981), а пред крај каријере је играо у ОФК Београду и Хајдуку са Лиона.

Репрезентација

За репрезентацију Југославије је дебитовао 9. маја 1973. године у пријатељској утакмици против СР Немачке у Минхену (1:0). Након тога је одиграо још три утакмице у квалификацијама против Шпаније (0:0) и Грчке (4:2), кад је његов гол омогућио репрезентацији додатне квалификације против Шпаније (1:0) и одлазак на Светско првенство 1974. у Западној Немачкој.^[2]

Тренерска каријера

Радио је и у бројним клубовима као тренер. Водио је Спартак из Суботице, Јармук из Кувајта, Сутјеску из Никшића, Раднички (Нови Београд), Милиционар, Обилић, турски Ерзурум, Звездару, Бежанију, БАСК, Борац из Бањалуке и младу репрезентацију Југославије.