Молдавска Демократска Република
Молдавска Демократска Република (рум. Republica Democratică Moldovenească) је постојала од 15. децембра 1917. до 9. априла 1918. кад се ујединила са Краљевином Румунијом.[1] Молдавска Демократска Република настала је за турбулентних времена Руске револуције 1917. кад се распадала војска и у земљи завладала анархија. ИсторијаУ Кишињеву тадашњем административном средишту Бесарабијске губерније је 21. новембра 1917. основана скупштина (рум. Sfatul Ţării — Савјет земље) у који су ушли заступници из редова молдавског војничког конгреса, молдавских земљопосједника и буржуазије, заступници су за предсједника изабрали Иона Инкулеца.[1] Скупштина је 15. децембра (2. децембар) 1917. прогласила Молдавску Демократску Републику, на територије дотадашње Бесарабијске губерније, као саставни дио Руске републике.[1] Са друге стране ни бољшевици нису мировали, тако да су 24. децембра 1917. (6. јануар) 1918) састали Бесарабијски губернијски извршни комитет совјета радничких и сељачких депутата, заједно са Президијумом извршног комитета Кишињевског совјета и Војним револуционарним комитетом јужног рејона румунског фронта, и одлучили основати — Револуционарни штаб совјетске војске Бесарабијске губерније. Тај штаб је 31. децембра 1917. (13. јануар 1918) покренуо акцију у којој су здружене снаге Црвене армије требало да заузму све важније објекте у Кишињеву.[1] Након тог се 1. јануара (14. јануара) 1918. Фронтовски одјељење централног извршног комитета совјета радника и војничких комитета румунског фронта, Црноморске флоте и Одешке губерније прогласио врховним ауторитетом у Бесарабијској губернији и на румунском фронту, укључујући Одешку Совјетску Републику.[1] Територију Бесарабијске губерније напала је 5. јануара (18. јануара) 1918. војска Украјинске Народне Републике, а 6. јануара (19. јануара) започела је своје нападачке операције и румунска војска, која је до средине марта 1918. потпуно заузела читаву Бесарабијску губернију. У међувремену је 18. фебруара Молдавска Демократска Република прогласила своју потпуну независност од Руске републике.[1] Скупштина је 27. марта (9. априла) 1918. изгласао да се Молдавска Демократска Република уједини са Краљевином Румунијом.[1] У априлу 1919. су 2. и 3. украјинска Црвена армија покренуле офанзиву на Бесарабију и до 11. маја заузеле бројна насеља на десној обали Дњестра, што је омогућило да се у Тираспољу оснује — Бесарабијска Совјетска Социјалистичка Република, у коју су ушли Тираспољски округ (Херсонска губернија), Балтски и Олгопољски округ (Подолска губернија).[1] Ослобођење од румунске окупације цијеле Бесарабијске губерније прекинуо је напад бјелоармејских оружаних снага Јужне Русије под командом генерала Дењикина, што је омогућило румунској војсци да у августу 1919. истјера све јединице Црвене армије изван граница Бесарабије па је 10. септембра и Привремена радничко-сељачка влада Бесарабије престала са радом.[1] У контексту румунске окупације и уз подршку румунске команде 10. децембра 1919. скупштине објавио уједињење Молдавске Демократске Републике са Краљевином Румунијом. Истога дана, скупштина и Молдавска Демократска Република су укинути декретом румунског краља Фердинанда.[1] Референце |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
