Мост Мехмед-паше Соколовића

Мост Мехмед-паше Соколовића
Светска баштина Унеска
Званично име	Мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду
Место	Вишеград, Република Српска, Босна и Херцеговина
Координате	43° 47′ С; 19° 17′ И / 43.78° С; 19.29° И / 43.78; 19.29
Критеријум	културна: ii, iv
Референца	1260
Упис	2007. (31. седница)

Мост Мехмед-паше Соколовића

Мост Мехмед-паше Соколовића на карти Босне и Херцеговине

Мост Мехмед-паше Соколовића (Стари мост у Вишеграду) налази се у Вишеграду близу границе Босне и Херцеговине и Србије и представља једно од најмонументалнијих дјела архитектуре која је настала у раздобљу од 15. до 19. вијека у Босни и Херцеговини. Мост Мехмед-паше Соколовића је национални споменик Босне и Херцеговине.

Мост је изграђен у периоду од 1571. до 1577. године, на мјесту гдје је пут повезивао Босну са Цариградом изнад ријеке Дрине (тзв. „Цариградска џада“). Изградња моста повјерена је највећем турском градитељу, Коџа Мимар Синану, дворском архитекти и врховном градитељу Царства, једном од највећих архитеката свијета. Задужбина је Мехмед-паше Соколовића, великог везира тројице султана (1565—1579) — Сулејмана Величанственог, Селима II и Мурата III.

За овај мост се зна да је поправљан око 1664. године, затим 1875, 1911. и 1939, те 1940. године. При повлачењу Аустријанаца из Вишеграда 1914. године, разорено је једно окно, а сљедеће године српска војска приликом напуштања Вишеграда је разорила још једно. Такво стање моста се задржало до 1939. године када је доведен у исправно стање. Од 1915. до 1939. године на порушеном дијелу моста стојала је жељезна конструкција преко које се одвијао саобраћај. Приликом повлачења Нијемаца у октобру 1943. године и тај је дио разорен, постоји фотографија из 1943. на којој се види разорен мост.^[1]

Средина моста, названа капија-софа, била је проширена и убрзо је постала популарно састајалиште за људе из Вишеграда и околице, једно релаксирано стање које је још увијек типично за данашњу Турску и већину Балкана.

Роман Иве Андрића „На Дрини ћуприја“, за који је писац добио и Нобелову награду и који је преведен на многе свјетске језике, је базиран по историји овог моста. Роман је кроз историју моста приказао и историју цјелокупног поднебља и многе значајне догађаје у вези са мостом.

Дио моста преко ријеке чини једанаест лучних отвора, од којих је крајњи отвор уз десну обалу ослоњен на два подзида са најмањим распоном од 5,20 m. Осталих десет лучних отвора распона су од 10,70-14,80 m. Мост лежи на девет великих камених стубова ширине 3,50-4,00 m и дужине око 11,50 m. На лијевој обали крајњи отвор се ослања на угао моста којим прелази у рампу. Ширина коловоза на мосту износи 6,00 m. Оградни зидови су дебљине 60 cm, и њихова дужина износи 179,44 m. Приступна рампа је широка око 6,60 m са оградама и дужине је око 120,00 m. У рампи су четири лучна отвора, један већи на углу (ширине 4,50 m) и три мања изнад потока који се улијева у Дрину. Лукови су класични преломљени лукови са релативно малим ексцентрицитетом центара (цца 1,0 m, а свода дебљине 85 cm) чиме се приближују полукругу.

Камен за зидање моста сјечен је у мјесту Бања, око 5 km низ десну обалу ријеке Дрине. На средини овог моста стајала је дрвена кула за коју се не зна вријеме настанка, а која је порушена 1886. године. Кула је представљала стражарницу испод које је био пролаз, а који се затварао јаким храстовим вратима са обје стране. На кули се налазило неколико малих топова званих шибе. На мосту су се налазила два тариха у стиховима са уклесаним годинама — на првом 971.-/1571, а на другом 985./1577. Мост је издржао неколико великих поплава, од којих је највећа она из 1896. године, када је ниво ријеке Дрине био 1,60 m изнад моста.

Стубови, свод и чеони зидови изведени од седре са локалитета мајдан Вишеградске бање. Поједини камени блокови везани су жељезним кланфама заливеним оловом. Над чеоним зидовима, у равни нивелете коловоза, је профилисани вијенац (од седре висине 30 cm) на којем лежи масивна камена ограда. Шести стуб је са пластичном обрадом. На узводној страни, са трокутасте основе прелази степенасто у правоугаоно проширење, које носи слијепи портал са тарихом-натписом. На низводној страни су полигоналне основе степенасто прелазе у правоугаоно проширење на којем је софа за сједење. Служи намијењеној сврси до данас.

Мост Мехмед-паше Соколовића је тренутно најугроженији национални споменик Босне и Херцеговине. Стабилност моста угрожена је неиспуњавањем услова садржаних у записнику Комисије за технички пријем Хидроелектране Вишеград и незаконитим радом хидроелектране.^{[тражи се извор]} Рад хидроелектране је изазвао раст нивоа воде ријеке Дрине која је повећала оптерећење на носиве стубове моста док ерозија дијела моста испод воде пријети рушењу цијелог моста. Због недостатка финансијских средстава није било редовних оправки моста у задњих неколико деценија.

Мост Мехмед-паше Соколовића је такође уписан и на листу 100 најугроженијих споменика свјетске баштине од стране World Monuments Fund (Фонд свјетских споменика) организације.

• 
  Мермерна плоча на средини моста говори о оштећивању моста од стране њемачког окупатора у Другом свјетском рату
• 
• 

• Вишеград
• Мехмед-паша Соколовић
• На Дрини ћуприја

• Андрић, Иво, На Дрини ћуприја

• О мосту Мехмед-паше Соколовића на званичној презентацији Туристичке организације Вишеград
• На Дрини ћуприја-фотогалерија
• Анекс 8 комисија о мосту Мехмед-паше Соколовића
• О мосту на сајту UNESCO-а
• Упис моста Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду на World Monuments Watch List of 100 Most Endangered Sites
• Дринска ћуприја још без употребне дозволе („Вечерње новости”, 21. мај 2017)
• Патрола од Београда до Херцег Новог преко Вишеграда, САТ РТС - Званични канал