Музичко позориште

Музичко позориште је облик позоришне уметности који комбинује песме (сонгове), говорни дијалог, глуму и плес.^[1] Прича и емоционални садржај дела – хумор, патос, љубав, бес – преносе се кроз ове интегрисане елементе. Иако је музичко позориште слично другим сценским формама попут опере и оперете, оно се често разликује по већем нагласку на говорном дијалогу (осим у потпуно компонованим мјузиклима), употреби различитих музичких жанрова (укључујући популарну музику) и значајној улози плеса.

Музичко позориште представља синтезу више уметничких дисциплина. Кључни елементи који чине једно дело музичког позоришта су:

• Либрето (или "књига" мјузикла): Наративна структура представе, укључујући говорне дијалоге и синопсис сцена. Писац либрета назива се либретиста.
• Музика (партитура): Инструменталне и вокалне композиције које чине музичку подлогу представе. Компонује је композитор.
• Сонгови (песме): Песме са текстом које изводе ликови, а које служе за изражавање емоција, развој карактера или покретање радње. Текстове песама пише текстописац (лирик).
• Плес: Плесне нумере су често важан део музичког позоришта, доприносећи нарацији, атмосфери или чистом спектаклу. Креира их кореограф.
• Глума: Извођачи морају да комбинују певачке, плесне и глумачке вештине.
• Сценски елементи: Сценографија, костим, светло и звук доприносе укупном доживљају представе.

За разлику од опере, где је музика доминантно средство изражавања и певање преовлађује, у музичком позоришту (посебно у форми мјузикла) говорни дијалог често има подједнаку или веома значајну улогу.^[2]

Корени музичког позоришта сежу далеко у прошлост, од античких грчких драма које су укључивале музику и плес, преко средњовековних мистерија и моралитета са музичким нумерама. Модерно музичко позориште развило се из различитих извора:

• Опера и комична опера (XVIII и XIX век).
• Оперета: Лагана, сентиментална и често хумористична форма са говорним дијалозима и песмама, популарна у Бечу (Јохан Штраус Млађи) и Паризу (Жак Офенбах) током XIX века.^[3]
• Водвиљ, мјузикхол (Уједињено Краљевство) и бурлеска (САД): Популарне забавне форме XIX и почетка XX века које су комбиновале песму, плес, скечеве и друге тачке.

Првим правим мјузиклом често се сматра америчка представа The Black Crook (1866), која је случајно спојила мелодраму са балетском трупом.^[4] Током прве половине XX века, Бродвеј у Њујорку и Вест Енд у Лондону постају центри развоја мјузикла, са композиторима попут Џорџа Гершвина, Џерома Керна, Кола Портера и Ирвинга Берлина. "Златно доба" Бродвеја (отприлике 1940-их до 1960-их) обележила су дела ауторских тимова као што су Роџерс и Хамерштајн (Oklahoma!, Моје песме, моји снови), Лоу и Лернер (Моја лепа госпођице). Касније се јављају рок мјузикли (Коса, Jesus Christ Superstar), концепт мјузикли (Стивена Сондхајма) и велики спектакли (мега-мјузикли Ендруа Лојда Вебера попут Мачке и Фантом из Опере).

Постоји велики број врста и жанрова унутар музичког позоришта:

• Оперета: Сматра се претечом мјузикла.
• Мјузикл: Најпознатија форма, са поджанровима:
  • Book musical: Традиционални мјузикл са јасном наративном линијом где су песме и плес интегрисани у радњу.
  • Concept musical: Мјузикл где је концепт, тема или метафора важнија од традиционалне приче.
  • Рок опера и рок мјузикл: Користе рок музику као основу.
  • Џубокс мјузикл: Користи већ постојеће песме познатог извођача или групе, око којих се гради прича.
• Ревија: Низ музичких, плесних и скеч нумера повезаних лабавом темом или без ње.
• Кабаре: Интимнија форма са песмом, сатиром, често друштвено ангажована.

У стварању дела музичког позоришта учествује тим аутора:

• Композитор: Пише музику.
• Текстописац (лирик): Пише текстове песама.
• Либретиста: Пише либрето, односно дијалоге и наративни оквир.
• Редитељ: Даје уметничку визију и води целокупан процес.
• Кореограф: Осмишљава плесне нумере.
• Музички директор: Одговоран за музичку припрему и извођење, често диригује оркестром.
• Сценограф, костимограф, дизајнер светла и дизајнер звука.

У Србији, музичко позориште има дугу традицију, пре свега кроз извођење оперета. Централна институција за музичко позориште (мјузикле и оперете) је Позориште на Теразијама у Београду, основано 1949. године.^[5] Ово позориште је на свој репертоар поставило бројне светске хитове (нпр. Чикаго, Цигани лете у небо, Бриљантин, Продуценти, Mamma Mia!, Фантом из Опере), али и домаће мјузикле (нпр. Неки то воле вруће, Главоч (наставак Зоне Замфирове)).^[6] Мјузикли се изводе и на другим сценама, попут Народног позоришта у Београду и Опере и театра Мадленијанум. Такође, Српско народно позориште у Новом Саду има традицију извођења оперета и мјузикала.

Музичко позориште је један од најпопуларнијих облика сценске уметности широм света. Оно комбинује забаву са уметничким изразом, често обрађујући широк спектар тема, од лаких и хумористичких до озбиљних и друштвено ангажованих. Има значајан утицај на популарну културу, а многе песме из мјузикала постале су светски хитови.

• Мјузикл
• Опера
• Оперета
• Позориште
• Позориште на Теразијама
• Бродвејски театар
• Вест Енд театар

1. ^ „Musical theatre - Britannica”. britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 21. мај 2025. 
2. ^ „Opera vs. Musical Theatre: What's the Difference? - MasterClass”. masterclass.com (на језику: енглески). Приступљено 21. мај 2025. 
3. ^ „Operetta - Britannica”. britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 21. мај 2025. 
4. ^ „The Black Crook - PBS Broadway”. pbs.org (на језику: енглески). Приступљено 21. мај 2025. 
5. ^ „О НАМА - Позориште на Теразијама”. pozoristeterazije.com. Приступљено 21. мај 2025. 
6. ^ „РЕПЕРТОАР - Позориште на Теразијама”. pozoristeterazije.com. Приступљено 21. мај 2025.