Мукополисахаридоза тип IV

Класификација	D ICD-10: E76.2; ICD-9-CM: 277.5; OMIM: 253000 253010; MeSH: D009085; DiseasesDB: 30807;
Спољашњи ресурси	MedlinePlus: 001206; eMedicine: ped/1477; Patient UK: Мукополисахаридоза тип IV; Orphanet: 582;

Мукополисакаридоза тип IV
Мукополисакаридоза тип IV
Синоними	Morquio Syndrome
	МПС тип IV насслеђује се аутозомнo-рецесивно
	[уреди на Википодацима]

Мукополисахаридоза тип IV (скраћено МПС IV) или Morquio Syndrome један је од седам типова мукополисахаридоза, наследне, прогресивне болести депоновања киселих глукозаминогликана (ГАГ) у лизозомима, због наследног дефицита специфичних деградацијских ензима.^[1]

Епидемиологија

Процењује се да се МПС тип IV јавља код 1 на 200.000 живорођених.^[2]

Мукополисахаридоза тип IV А

Инциденција МПС тип IV А је:

1 на 216.000 рођених у Британској Колумбији,^[3]
1 на 76.000 рођених у Северној Ирској,^[4]
1 на 201.000 рођених у Аустралији,^[5]
1 на 450.000 рођених у Португалу,^[6]
1 на 640.000 рођених у западној Аустралији,^[7] и
1 на 625.000 рођених у Јапану.^[8]

Подаци о МПС тип IV А у Сједињеним Државама нису доступни.

Мукополисахаридоза тип IV Б

До данас нису спроведене епидемиолошке студије о учесталости МПС тип IV Б, мада је према неким сазнањима инциденција овог типа знатно нижа од оне код МПС тип IV А.

Етиопатогенеза

Болест се наслеђује аутозомно рецесивно. Његова два подтипа резултат су недостајућих или дефектних ензима N-ацетилгалактозамин-6-сулфатазе (МПС тип IV А) или бета-галактозидазе (МПС тип IV Б), потребних за деградацију кератан сулфатног шећерног ланца.

Клиничка слика

Клиничке карактеристике MPS IV су сличне у оба типа, али изгледају блаже у МПС тип IV Б. Поремећај се јавља најчешће између 1 и 3 године живота детета. Физички раст је успорен због кратког трупа, торакс је тешко деформисан, грудна кост је истурена, постоји деформација коленог зглоба, а зглобови су лабави. Раст се често зауставља око 8 година, деца са тежим облицима МПС 4 најчешће не живе дуже од двадесет или тридесет година. Смрт наступа између 20. и 40. године живота. Дужина живота зависи од степена деформитета кичменог стуба и компресије кичмене мождине.

Интелигенција је нормална. Због кратког трупа, торакс је тешко деформисан, грудна кост је истурена, постоји деформација коленог зглоба, а зглобови су лабави. Могућа је компресија кичмене мождине, која се у почетку манифестује лаким замарањем и дискретним неуролошким знацима, док је у позној фази болести могућа и квадриплегија (одузетост сва четири екстремитета).

Болест прата сметње дисање и болести срца. Могућа је и компресија кичмене мождине, која се у почетку манифестује лаким замарањем и дискретним неуролошким знацима, док је у позној фази болести могућа и квадриплегија (одузетост сва четири екстремитета).

Дијагноза

Поставља се на основу клиничке слике, лабораторијксих анализа, рендгенографских налаза. Типичан рендгенкси налаз на кичменом стубу је: пршљенска тела су спљоштена, а интервертебрални простори сужени.^[9]

Неуролошке компликације захватају спинални нерв и врше компресију на корена нерава, што резултује:

екстремним, прогресивним променама скелета, посебно на ребрима и грудима;
кондуктивним и / или неуросензитиваним губитком слуха
замагљењем рожњаче.
очуваном интелигенцијом, осим ако се хидроцефалус развија и не лечи.

Ненормалности скелета укључују:

промене на грудном кошу,
деформације или закривљеност кичме,
скраћење дугих костију
дисплазију кукова, колена, чланака и зглобова
кости које стабилизују везу између главе и врата могу се малформисати (одонидна хипоплазија);

Могуће је и пренатално постављање дијагнозе из културе ћелија амнионске течности.

Терапија

Лечење је за сада безуспешно и поред различитих покушаја, и пред примене ензимске терапије. Наиме због ограничених клиничких резултата и високих трошкова лечења, ензимска супституциона терапија остаје неодобрена или плаћен облик лечења само у неколико земаља.^[10] Потребна су даља прецизна и дугорочна истраживања како би се утврдило да ли ће ограничено дејство ензима на хрскавици и костима резултовати адекватном коришћу.^[11]

Ензимска супституциона терапија

Галсулфаза је варијанта полиморфног људског ензима N-ацетилгалактозаминска 4-сулфатаза рекомбинантног ДНК порекла, који се користи у терапији мукополисахаридозe тип IV.^[12]

Галсулфаза је гликопротеин са молекулском тежином од око 56 кД. Овај рекомбинантни протеин се састоји од 495 аминокиселина и садржи шест за аспарагин везаних места гликозилације, четири од којих носе бис маноза-6-фосфат маноза 7 олигосахарид, који је специфични ћелијски мотив препознавања. Посттранслациона модификација Cys53 остатка производи каталитички аминокиселински остатак Ca-формилглицин, који је неопходан за ензимску активност и конзервиран је код свих чланова фамилије сулфатазних ензима.^[13]^[14]

Види још

Референце

^ Morquio L. Sur une forme de dystrophie osseuse familiale. Bull Soc Pediatr Paris. 1929. 27:145-52.
^ Lowry RB, Applegarth DA, Toone JR, MacDonald E, Thunem NY (август 1990). „An update on the frequency of mucopolysaccharide syndromes in British Columbia.”. Hum Genet. 85 (3): 389—90. PMID 2118475. doi:10.1007/BF00206770. .
^ Lowry RB, Applegarth DA, Toone JR, MacDonald E, Thunem NY (август 1990). „An update on the frequency of mucopolysaccharide syndromes in British Columbia”. Hum Genet. 85 (3): 389—90. PMID 2118475. doi:10.1007/BF00206770. .
^ Nelson J (децембар 1997). „Incidence of the mucopolysaccharidoses in Northern Ireland”. Hum Genet. 101 (3): 355—8. PMID 9439667. doi:10.1007/s004390050641. .
^ Meikle PJ, Hopwood JJ, Clague AE, Carey WF (јануар 1999). „Prevalence of lysosomal storage disorders”. JAMA. 281 (3): 249—54. PMID 9918480. doi:10.1001/jama.281.3.249. .
^ Pinto R, Caseiro C, Lemos M, Lopes L, Fontes A, Ribeiro H; et al. (фебруар 2004). „Prevalence of lysosomal storage diseases in Portugal”. Eur J Hum Genet. 12 (2): 87—92. PMID 14685153. doi:10.1038/sj.ejhg.5201044. .
^ Nelson J, Crowhurst J, Carey B, Greed L. „Incidence of the mucopolysaccharidoses in Western Australia”. Am J Med Genet A. . 2003 Dec 15. 123A (3):310-3
^ Tomatsu S, Montaño AM, Oikawa H, Smith M, Barrera L, Chinen Y; et al. (јун 2011). „Mucopolysaccharidosis type IVA (Morquio A disease): clinical review and current treatment”. Curr Pharm Biotechnol. 12 (6): 931—45. PMID 21506915. doi:10.2174/138920111795542615. .
^ The classics: Chondro-osteo-dystrophy. roentgenographic and clinical features of a child with dislocation of vertebrae, James F. Brailsford, M.D.: Am. J. Surg. 7:404, 1929. Clin Orthop Relat Res. 1976 Jan-Feb. 4-9.
^ Khan S, Alméciga-Díaz CJ, Sawamoto K, Mackenzie WG, Theroux MC, Pizarro C, et al. Khan, S.; Alméciga-Díaz, C. J.; Sawamoto, K.; MacKenzie, W. G.; Theroux, M. C.; Pizarro, C.; Mason, R. W.; Orii, T.; Tomatsu, S. (2017 Jan - Feb). „Mucopolysaccharidosis IVA and glycosaminoglycans.”. Mol Genet Metab. 120 (1–2): 78—95. PMC 5293636 . PMID 27979613. doi:10.1016/j.ymgme.2016.11.007. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
^ Hendriksz CJ, Burton B, Fleming TR, Harmatz P, Hughes D, Jones SA; et al. (новембар 2014). „Efficacy and safety of enzyme replacement therapy with BMN 110 (elosulfase alfa) for Morquio A syndrome (mucopolysaccharidosis IVA): a phase 3 randomised placebo-controlled study.”. J Inherit Metab Dis. 37 (6): 979—90. PMC 4206772 . PMID 24810369. doi:10.1007/s10545-014-9715-6. .
^ Valayannopoulos V; Wijburg FA. Therapy for the mucopolysaccharidoses. Rheumatology (Oxford). 2011; 50 Suppl 5:v49-59 (ISSN 1462-0332)
^ Knox, C.; Law, V.; Jewison, T.; Liu, P.; Ly, S.; Frolkis, A.; Pon, A.; Banco, K.; Mak, C.; Neveu, V.; Djoumbou, Y.; Eisner, R.; Guo, A. C.; Wishart, D. S. (2011). „DrugBank 3.0: A comprehensive resource for 'omics' research on drugs”. Nucleic Acids Research. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
^ Wishart, D. S.; Knox, C.; Guo, A. C.; Cheng, D.; Shrivastava, S.; Tzur, D.; Gautam, B.; Hassanali, M. (2008). „DrugBank: A knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic Acids Research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.

Литература

PEDRINI, V.; LENNZI, L.; ZAMBOTTI, V. (1962 Aug-Sep). „Isolation and identification of keratosulphate in urine of patients affected by Morquio-Ullrich disease”. Proc Soc Exp Biol Med. 110 (4): 847—9. PMID 14484871. doi:10.3181/00379727-110-27668. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
Orii T, Minami R, Chiba G. „Study on Morquio syndrome”. Bone Metabolism. Непознати параметар |display-author= игнорисан (помоћ). 1971. 5:72-8.
Hecht JT, Scott CI Jr, Smith TK, Williams JC (јун 1984). „Mild manifestations of the Morquio syndrome”. Am J Med Genet. 18 (2): 369—71. PMID 6431819. doi:10.1002/ajmg.1320180222.
Hendriksz CJ, Harmatz P, Beck M, Jones S, Wood T, Lachman R; et al. (2013 Sep-Oct). „Review of clinical presentation and diagnosis of mucopolysaccharidosis IVA”. Mol Genet Metab. 110 (1–2): 54—64. PMC 3755102 . PMID 23665161. doi:10.1016/j.ymgme.2013.04.002. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
Matalon R, Arbogast B, Justice P, Brandt IK, Dorfman A (новембар 1974). „Morquio's syndrome: deficiency of a chondroitin sulfate N-acetylhexosamine sulfate sulfatase”. Biochem Biophys Res Commun. 61 (2): 759—65. doi:10.1016/0006-291X(74)91022-5.
McKusick VA, Kaplan D, Wise D, Hanley WB, Suddarth SB, Sevick ME (новембар 1965). „The genetic mucopolysaccharidoses”. Medicine (Baltimore). 44 (6): 445—83. Непознати параметар |display-author= игнорисан (помоћ)
O'Brien JS, Gugler E, Giedion A, Wiessmann U, Herschkowitz N, Meier C, et al. O'Brien, J. S.; Gugler, E.; Giedion, A.; Wiessmann, U.; Herschkowitz, N.; Meier, C.; Leroy, J. (мај 1976). „Spondyloepiphyseal dysplasia, corneal clouding, normal intelligence and acid beta-galactosidase deficiency”. Clin Genet. 9 (5): 495—504. PMID 817853. doi:10.1111/j.1399-0004.1976.tb01603.x.
Arbisser, A. I.; Donnelly, K. A.; Scott Jr, C. I.; Diferrante, N.; Singh, J.; Stevenson, R. E.; Aylesworth, A. S.; Howell, R. R. (1977). „Morquio-like syndrome with beta galactosidase deficiency and normal hexosamine sulfatase activity: Mucopolysacchariodosis IVB”. Am J Med Genet. 1 (2): 195—205. PMID 416714. doi:10.1002/ajmg.1320010205.
Orii T, Kiman T, Sukegawa K. Late onset N-acetylgalactosamine-6-sulfate sulfatase deficiency in two brothers. 1981. 13:169-75.
Sukegawa, K.; Orii, T. (1982). „Residual activity in fibroblasts from two brothers with the late-onset form of N-acetylgalactosamine-6-sulphate sulphatase deficiency”. J Inherit Metab Dis. 5 (4): 231—2. PMID 6820446. doi:10.1007/BF02179150.
Montaño AM, Tomatsu S, Gottesman GS, Smith M, Orii T (април 2007). „International Morquio A Registry: clinical manifestation and natural course of Morquio A disease”. J Inherit Metab Dis. 30 (2): 165—74. PMID 17347914. doi:10.1007/s10545-007-0529-7.
Montaño AM, Tomatsu S, Brusius A, Smith M, Orii T. Growth charts for patients affected with Morquio A disease. Am J Med Genet A. 2008 May 15. 146A (10):1286-95.
Tomatsu S, Yasuda E, Patel P, Ruhnke K, Shimada T, Mackenzie WG; et al. (септембар 2014). „Morquio A syndrome: diagnosis and current and future therapies”. Pediatr Endocrinol Rev. 12. Suppl 1:141-51.
Harmatz PR, Mengel KE, Giugliani R, Valayannopoulos V, Lin SP, Parini R; et al. (фебруар 2015). „Longitudinal analysis of endurance and respiratory function from a natural history study of Morquio A syndrome”. Mol Genet Metab. 114 (2): 186—94. PMID 25582974. doi:10.1016/j.ymgme.2014.10.015.
Funderburgh JL (октобар 2000). „Keratan sulfate: structure, biosynthesis, and function”. Glycobiology. 10 (10): 951—8. PMID 11030741. doi:10.1093/glycob/10.10.951.