Национални парк Гарамба је национални парк који се налази у северноисточном делу Демократске Републике Конго. Површине је 5200 km² и један је од најстаријих паркова у Африци, а проглашен је за Светску баштину под окриљем Унеска. Парком руководи предузеће Афрички паркови у сарадњи са Институтом за очување природе, од 2005. године
Стациониран је зони преласка између две ендемске територије: конго—гвинејских и суданских савана. Оба подручја богата су великим бројем животињских врста, али је популација дивљачи последњих неколико деценија изузетно опала, због илегалног лова.[1]
Парком руководи непрофина организација за очување средине Афрички паркови, заједно са Институтом за очување природе, од 2005. године.[5] Организације имају договор са оружаним снагама Демократске Републике Конго које штите Гарамбу од ловокрадица и побуњеничких група[1]
Флора и фауна
На травњацима парка налази се велики број вишегодишњих дрвенастих биљака акација.[1][5] Неке врсте зељастих биљака које настањују парк могу порасти и до 3 м.[2]
Парк је домаћин једине популације кардофанске жирафе у Демократској Републици Конго, а процењује се да их у парку има мање од 50. У парку такође живи једина преостала популација слонова у држави.[1][5] У оквиру парка пописано је 138 врста сисара и 286 врста птица, укљкучујући птицу секретар, релативно угрожену врсту.[4][8]
Слонови настањени у парку сматрају се хибридима афричког и шумског слона, а последњих неколико деценија њихов број се смањио због лова.[1][4] По попису из 2011. године у парку је забележено око 2000 слонова.[4] Процењује се да је 2017. године у парку живело мање од 2000 слонова, што је драстичан пад с обзиром да је шездесетих и седамдесетих година забележено приближно 20.000 јединки.[1][2][6] Године 2012. убијена су 22 слона, док су 2014. године ловокрадице убиле 68 слонова за само два месеца.[6][9][10]
У оквиру парка одрађено је неколико пописа жирафа, а пописи су се значајно разликовали, ипак постоји пад у популацији. По сајту Mongabay у парку је живело 300 жирафа 1976. године, док их је 2008. године било око 200.[5] Дневне новине Тајмс издале су извештај да је 1993. године на простору парка било настањено 356 жирафа, а само 86 њих живело 2007. године.[11]
Непрофитна новинска организација The Christian Science Monitor издала је извештај о 86 кардофанских жирафа на подручју парка 2003. године, а саопштила да их 2016. године има само 38.[12] По сајту Mongabay, 46 жирафа живело је у парку у мају 2017.[5] године.
Број животиња у парку значајно се смањио због лова, а велики проблем представља то што у оквиру националног парка постоје насељена места.[5][6] Дивље животиње парка угрожене су и због народа Худа и Водабе.[5]
Историја
Национални парк основан је 1938. године.[4][8] Током шездесетих година парк је био предодређен и прилагођен за афричке слонове, а посетиоцима је било омогућено да их јашу.[13] На листу Светске баштинеУнеска, парк је увршћен 1980. године, а већ у периоду од 1984—1992. године налазио се на листи угрожених места Светске баштине.[17][18] Између 1991—1993. године, 50.000 суданских избеглица се одселило изван парка, након што је Национална армија Јужног Судана интервенисала. Забележен је 121 конфликт између ловокрадица и ренџера парка између 1993—1995. године, а од 1991—1996 заплењено је више од 900 комада оружја.[8] Национална организација за заштиту носорога обезбедила је средста за патролна возила 1994. године и плате чуварима 1995. године.[8] Национални парк је био на листи угрожених 1996. године због лова на северног белог носорога, па је велики број организација широм света помогао да би се лов зауставио, а врста очувала на овом подручју.[3][8][13]
Парком управља организација Афрички паркови од 2005. године, а напори организације уродили су плодом, лов на простору парка је био доста смањен.[5] Према британској корпорацији Би-Би-Си, управљачко тело националног парка Гарамба финансира Европска унија и приватни донори.[3] Парк помажу такође и Агенција САД за међународни развој, Америчка служба за заштиту рибљег ресурса и дивљиж животиња и Светска банка.[19][20]
У периоду од 2000—2017. године ловокрадице су усмртиле 21 ренџера парка, а од 2017. године повећана је безбедност парка, што је допринело томе да се он успостави као туристичка дестинација.[2]Џозеф Коњ користио је овај парк као светилиште.[1][5][21] Године 2009. герилска група напала је станицу националног парка убивши најмање осам људи, укључујући и два припадна парка, а ранила додатних тринаест. Побуњеници су такође украли сви храну и гориво и уништили неколико зграда у парку.[5] У конфликтима у октобру 2015. године побуњеници су убили три војника Националне армије Судана.[1][6][22] У априлу 2016. године побуњеници су убили тројицу ренџера и ранили тројицу других.[5][6][23][24][24][25]
Према фоторепортеру Кејтк Брукс, која је снимала документарни филмПоследња животиња у овом парку, тринаест службеника и војних лица убијена су у одбрани парка између јануара 2015. и априла 2017. године.[26] Године 2017. Национална географија направила је филм The Protectors: Walk in the Rangers' Shoes, о чуварима парка и њиховим напорима да заштите дивљи свет Гарамбе.[2][27] Филмски фестивал Трибека постхумно је доделио награде убијеним ренџерима који су били актери филма, због свог рада и храбрости у одбрани слонова, у априлу 2017. године.[26]
