Међутим, због опадања популације Белих носорога (1984) и колапса администрације (1999), што је изазвало оружане сукобе који су пустошили то подручје од 1990-их,[7] парк је 1997. уписан на листу угрожених места светске баштине.[8][9] Након побољшања стања очуваности, локалитет је уклоњен са листе угрожених 2021.[10]
Географија
Парк се налази у области прашуме отприлике на пола пута између Киншасе, главног града, и Кисанганија. Нема путева и већина парка је доступна само реком.[6] Делови националног парка су скоро потпуно неприступачни и никада нису систематски истражени.[6] Јужни регион насељен народом Ијаелима[11] доступан је преко реке Локоро, која протиче кроз центар и северне делове парка, и реке Лула на југу. Река Салонга вијуга углавном у северозападном правцу кроз Национални парк Салонга до њеновог ушће у реку Бусира.[12]
Историја
Национални парк Салонга основан је као Национални парк Чуапа 1956. године, а своје садашње границе добио је председничким декретом председника Мобуту Сесе Секо из 1970. године. Он је регистрован је као UNESCO локација светске баштине 1984. године.[11] Због грађанског рата у источној половини земље, 1999. године уврштен је на Листу угрожене светске баштине.[6]
Парком заједнички управља Конгоански институт за заштиту природе[13] и Светски фонд за природу од 2015. У току су опсежне консултације[14] са две главне популације које живе у парку; Ијаелима, последњи преостали становници парка[11] и Китавалисти, религиозна секта која се инсталирала у парку непосредно након његовог стварања. Постоји интензивна сарадња између чувара парка и Ијаелима, јер се села Ијаелима користе као стражарска места. Познато је да је густина боноба највећа око села Ијаелима, што показује да они не представљају претњу за амблематичне врсте парка.[15]
Екологија
Смештен у центру басена Конга, Национални парк Салонга штити највећу прашуму у Африци и другу по величини на свету.[16] Велика величина и еколошка сложеност ове прашуме омогућили су врстама и заједницама да се релативно неометано развијају. Као резултат тога, национални парк штити веома биоразноврсни и јединствен екосистем.[6] Од 735 идентификованих биљних врста у југозападном делу парка, 85% се ослања на животиње како би распршиле своје семе, процес који се назива зоохорија.[16]
Многи велики сисари налазе се у парку са релативно високом густином, укључујући бонго антилопе, црнокресте мангабе, леопарде и бонобе.[17] Јужни регион је био локација за проучавање боноба у дивљини.[18] Постоји много већа популација боноба у близини насеља Ијаелима него другде у парку, очигледно зато што им Ијаелими не штете и играју важну улогу у њиховом очувању.[18] Упркос притиску криволова, одржива популација шумских слонова опстаје у парку.[17]
^Laraque, Alain; Moukandi N’kaya, Guy D. (2020). „Recent Budget of Hydroclimatology and Hydrosedimentology of the Congo River in Central Africa”. Water. 12 (9): 2613. doi:10.3390/w12092613.
^ абвгдђ„Salonga National Park”. UNESCO World Heritage Centre. United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization. Приступљено 13. 6. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^ абBeaune, David; Bretagnolle, François; Bollache, Loïc; Hohmann, Gottfried; Surbeck, Martin; Fruth, Barbara (2012). „Seed dispersal strategies and the threat of defaunation in a Congo forest”. Biodiversity and Conservation. 22 (1): 225—238. ISSN0960-3115. S2CID17600509. doi:10.1007/s10531-012-0416-x.
^ абVan Krunkelsven, Ellen; lsia, Inogwabini Bila; Draulans, Dirk (2009). „A survey of bonobos and other large mammals in the Salonga National Park, Democratic Republic of Congo”. Oryx. 34 (3): 180—187. ISSN0030-6053. S2CID37674167. doi:10.1046/j.1365-3008.2000.00117.x.
^Dowsett, R. J.; Forbes-Watson, A. D. (1993). Checklist of birds of the Afrotropical and Malagasy regions. Tauraco Press. ISBN287225000X.
^Mulotwa, M.; Louette, M.; Dudu, A.; Upoki, A.; Fuller, R. A. (2010). „Congo Peafowl use both primary and old regenerating forest in Salonga National Park, Democratic Republic of The Congo”. Ostrich. 81: 1—6. S2CID84628639. doi:10.2989/00306525.2010.455811.
^Inogwabini, Bila-Isia (2005). „Fishes of the Salonga National Park, Democratic Republic of Congo: survey and conservation issues”. Oryx. 39 (1): 78—81. ISSN0030-6053. doi:10.1017/S003060530500013X.
Kanza, Thomas R. (1994). The Rise and Fall of Patrice Lumumba: Conflict in the Congo (expanded изд.). Rochester, Vermont: Schenkman Books, Inc. ISBN978-0-87073-901-9.
Kelly, Sean (1993). America's Tyrant: The CIA and Mobutu of Zaire. American University Press. ISBN1-879383-17-9.
Kingsolver, Barbara. The Poisonwood Bible. Harper Collins. ISBN0-606-19420-7.
Kisangani, Emizet F. (2016). Historical Dictionary of the Democratic Republic of the Congo. Latham: Rowman & Littlefield Publishers. ISBN9781442273160.
MacGaffey, Janet (ed.). The Real Economy of Zaire: The Contribution of Smuggling and Other Unofficial Activities to National Wealth. Philadelphia. The Real Economy of Zaire: The Contribution of Smuggling and Other Unofficial Activities to National Wealth. University of Pennsylvania Press. новембар 1991. ISBN0-8122-1365-3.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Meditz, Sandra W. and Tim Merrill. Zaire: A Country Study. Claitor's Law Books and Publishing Division. ISBN1-57980-162-5.
Mwakikagile, Godfrey. Nyerere and Africa: End of an Era. ISBN978-0-9802534-1-2., Chapter Six: "Congo in The 1960s: The Bleeding Heart of Africa." New Africa Press, South Africa. ; Mwakikagile, Godfrey. Africa is in A Mess: What Went Wrong and What Should Be Done, 2006. . New Africa Press. 2006. ISBN978-0-9802534-7-4.
Nzongola-Ntalaja, Georges (фебруар 2002). The Congo: From Leopold to Kabila: A People's History. Zed Books. ISBN1-84277-053-5.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Odom, Thomas Paul (1993). Shaba II The French and Belgian Intervention in Zaire in 1978. Fort Leavenworth: U.S. Army Command and General Staff College, Combat Studies Institute. ISBN9781839310973.