Јевстатије Караматијевић

јевстатије караматијевић
јевстатије караматијевић
	Јевстатије Караматијевић 1943.
Лични подаци
Датум рођења	30. новембар 1881.
Место рођења	Нова Варош, Османско царство
Датум смрти	9. април 1948. (66 год.)
Место смрти	Загреб, НР Хрватска, ФНР Југославија
Професија	свештеник
Деловање
Учешће у ратовима	Балкански ратови ; Први светски рат ; Народноослободилачка борба
Служба	Српска војска; НОВ и ПО Југославије; 1912 — 1918.; 1941 — 1945.
Чин	пуковник у резерви
У току НОБ	потпредседник ЗАВНО Санџака
Одликовања
	одликовања СФР Југославије:
	одликовања Краљевине Југославије:

Јевстатије Караматијевић (Нова Варош, 30. новембар 1881 — Загреб, 9. април 1948) био је православни свештеник, друштвено-политички и културни радник НР Србије.

Биографија

Јевстатије Караматијевић је рођен 30. новембра 1881. године у Новој Вароши. Четири разреда гимназије завршио је у Скопљу (1900—1904), а матурирао на Богословско-учитељској школи у Призрену, 1908. године. Служио је као свештеник и учитељ у свом крају, где је стекао чин протојереја. Залагао се за очување верских и просветних права Срба у Османском царству.

Био је припадник покрета за ослобођење српског народа Старог Влаха од османске власти и комита, због чега је био хапшен и затваран. Био је један од организатора устанка у околини Нове Вароши 1912. године. Учествовао је у Балканским ратовима, а у Првом светском рату прешао је са Српском војском преко Албаније на Крф, те учествовао у пробоју Солунског фронта.^[1]

У раздобљу између два светска рата био је члан Демократске, а потом и Самосталне демократске странке (СДС).

После капитулације Југославије априла 1941, прикључио се Народноослободилачком покрету (НОП) и са његовим јединицама повукао се из Рашке области у Босну, где је држао говоре у корист антифашистичке пропаганде међу народом и православним свештенством. Сарађивао је на састављању декларације упућене свим свештеницима Југославије.

За време рата, био је свештеник Треће пролетерске санџачке бригаде, председник НОО-а Нове Вароши, потпредседник ЗАВНО Санџака и члан његовог Извршног одбора. У Бихаћу је 1942. године био изабран за члана Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) и остао у његовом телу до избора за Уставотворну скупштину 1945. године.

После рата, био је посланик Народне скупштине НР Србије и потпредседник Југословенског Црвеног крста и предводник делегације свештеника који су посетили Совјетски Савез.

Умро је 9. априла 1948. године у Загребу. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Породица

Био је ожењен Јефимијом и имао два сина (Вук и Првослав) и три ћерке, који су сви учествовали у Другом светском рату на страни Народноослободилачког покрета. Унука Јевстатија Караматијевића је српска глумица Бранка Петрић Фехмиу.

Литерарно-просветни рад

Караматијевић је током живота прикупљао народна предања са Старог Влаха и написао више текстова о историјским догађајима, личностима, култури и обичајима овог краја. Текстове је објављивао у „Цариградском гласнику“, „Босанској вили“, „Учитељу“, „Правди“, „Штампи“, „Политици“ и „Санџаку“.

Заслужан је за оснивање и рад Културног друштва „Зора“, „Српске омладине“, Стрељачке дружине, Градске читаонице и Соколског друштва у Новој Вароши.

Материјално је помагао школовање сиромашних ђака, интернат „Кнегиња Зорка“ ниже гимназије у Новој Вароши и подизање Соколског дома.