Нормализација база података

У области пројектовања релационих база података, нормализација представља систематски метод за осигуравање да је структура базе података погодна за упите општег типа, и да не испољава извесне нежељене карактеристике - аномалије уношења, ажурирања и брисања - које би могле да доведу до губитка интегритета података.^[1] Е. Ф. Код, изумитељ релационог модела, је увео концепт нормализације као и појам који је данас познат као прва нормална форма 1970. године.^[2] Код је осим тога дефинисао другу и трећу нормалну форму 1971,^[3] а заједно са Рејмондом Ф. Бојсом је 1974. дефинисао Бојс-Кодову нормалну форму.^[4] Више нормалне форме су током наредних година дефинисали други теоретичари. Најновија је шеста нормална форма коју су увели Крис Дејт, Хју Дарвен, и Никос Лоренцос 2002. године.^[5]

Неформално, табела релационе базе података (рачунарска репрезентација релације) је нормализована ако је у трећој нормалној форми (3НФ).^[6] Код већине 3НФ табела се не јављају аномалије уношења, ажурирања и брисања, то јест, у већини случајева 3НФ табеле су у складу са БКНФ, 4НФ, и 5НФ (али обично не и 6НФ).