SQL

Strukturni upitni jezik
Originalni naziv	Structured Query Language
Dizajner(i)	Donald Čamberlin Rejmond Bojs
Implementacije	Mnoge
Dijalekti	SQL-86 SQL-89 SQL-92 SQL:1999 SQL:2003 SQL:2006 SQL:2008 SQL:2011 SQL:2016
Uticaji	Datalog
Uticao na	CQL, LINQ, SPARQL, SOQL, PowerShell,[1] JPQL, jOOQ, N1QL
Operativni sistemi	Multiplatformski

SQL (engl. Structured Query Language) je relacioni upitni jezik (ANSI i ISO standard).^[2][3][4][5] Relacije se kreiraju jednom naredbom i odmah su dostupne, što ga čini jednostavnim za korišćenje. Uniforman je, jer se svi podaci i rezultati operacija prikazuju u vidu tabele i omogućava interaktivno i klasično programiranje. Sve do verzije SQL:1999 ovaj jezik je bio neproceduralan, odnosno njime se specificiralo ŠTA, a ne i KAKO nešto treba uraditi.^[6]

Tvorac SQL-a je Donald Čamberlin, a nastao je u IBM-ovoj istraživačkoj laboratoriji (енгл. IBM Research Laboratory) u San Hozeu, Kalifornija 1974. godine, dakle na istom mestu gde je E. F. Kod 1970. definisao osnovne koncepte relacionog modela podataka. Jezik se u početku zvao SEQUEL (engl. Structured English Query Language) i predstavljao je programski interfejs (API) za System R, prototipski sistem za upravljanje bazom podataka (SUBP) koji se razvijao kao deo istraživačkog projekta pod istim nazivom.

Pojava komercijalnih relacionih sistema uvećala je značaj i ubrzala proces standardizacije relacionog upitnog jezika. Prva etapa tog procesa završila se 1986. godine usvajanjem SQL-a kao standardnog relacionog upitnog jezika. Ta prva verzija SQL standarda je poznata pod nazivom SQL-86. Njom su standardizovane osnovne karakteristike SQL-a kao deklarativnog relacionog upitnog jezika. Međutim, mnoge bitne karakteristike jezika ostale su nestandardizovane. To je dovelo do revizija standarda, koji je usvojen 1989. godine i kojom su standardizovane karakteristike koje se odnose na očuvanje integriteta baze podataka i povezivanje sa klasičnim programskim jezicima. Ta verzija SQL standarda poznata je pod nazivom SQL-89. 1992. godine usvojena je sledeća bitna revizija standarda, poznata pod nazivom SQL-92 ili SQL-2, kojom je SQL zaokružen kao programski jezik, a obim standarda uvećan šest puta u odnosu na polaznu verziju. Naredna verzija SQL standarda usvojena je 1999. godine.^[7]

Iako su početne verzije SQL-a bile prilično jednostavne, bliske korisniku i u velikoj meri deklarativne za SQL:1999 se može reći da je kompleksan, proceduralno/deklarativan jezik. U njega su uključeni koncepti objektne tehnologije, mehanizam trigera, rekurzija i proceduralna proširenja. Da bi se povećala funkcionalnost jezika, u SQL:1999 standardu uvedena je proceduralna nadgradnja SQL-a, koju uglavnom čine upravljačke strukture slične upravljačkim strukturama klasičnih programskih jezika. SQL-1999 standard definiše više načina korišćenja SQL-a. Dva osnovna načina su direktno (interaktivno) korišćenje SQL-a i povezivanje SQL-a sa klasičnim programskim jezicima („ugrađeni“ SQL).^[7]

SQL-1999 standard razvrstava SQL naredbe u sledećih 7 kategorija:

• Naredbe za šemu baze podataka (енгл. SQL-schema statements) - za kreiranje, izmenu i izbacivanje šema i objekata šema (CREATE, ALTER, DROP)
• Naredbe za podatke (енгл. SQL-data statements) - za prikaz i ažuriranje podataka baze (SELECT, INSERT, UPDATE, DELETE)
• Naredbe za transakcije (енгл. SQL-transaction statements) - za startovanje, završavanje i postavljanje parametara za transakcije (COMMIT, ROLLBACK)
• Naredbe za kontrolu (енгл. SQL-contol statements), koje se koriste za kontrolu izvršavanja sekvence SQL naredbi (CALL, RETURN)
• Naredbe za konekcije (енгл. SQL-connection statements) - za uspostavljanje i prekidanje SQL konekcije (CONNECT, DISCONNECT)
• Naredbe za sesije (енгл. SQL-session statements) - za postavljanje default vrednosti i drugih parametara SQL sesije (SET)
• Naredbe za dijagnostiku (енгл. SQL-diagnostic statements) - signalizuju izuzetke u SQL rutinama (GET DIAGNOSTIC)

Domen je u SQL-u prost, korisnički definisan imenovan objekat koji se može koristiti kao alternativa za predefinisan tip podatka nad kojim se definiše. Može imati default vrednost i jedno ili više ograničenja.

• Domen se kreira naredbom:

CREATE DOMAIN <naziv domena> [AS] <predefinisani tip>
[DEFAULT <vrednost>]
[[CONSTRAINT <naziv ograničenja>] CHECK (<ograničenje>)] ..

• Definicija domena se menja naredbom ALTER :

ALTER DOMAIN <naziv domena>
SET DEFAULT <vrednost> |
DROP DEFAULT |
ADD [CONSTRAINT <naziv ograničenja>] CHECK (<ograničenje>) |
DROP CONSTRAINT <naziv ograničenja>

• Domen se uništava naredbom:

 DROP DOMAIN <naziv domena>

Indeksi su strukture podataka koje olakšavaju i čine efikasnijim pristup podacima baze. Vrednosti indeksiranih kolona mogu biti jedinstvene (primarni ključ) ukoliko se pri kreiranju izabere varijanta UNIQUE.

CREATE [UNIQUE] INDEX <naziv indeksa>
 ON  (<naziv tabele> ( <naziv kolone1> [, <naziv kolone2>, ..]) ;

Izbacivanje se vrši naredbom:

DROP INDEX <naziv indeksa>

Katalog je imenovana kolekcija šema baze podataka u SQL-u. Svaki katalog sadrži šemu rečnika podataka sa nazivom INFORMATION SCHEMA. U SQL–u ne postoji mogućnost kreiranja i brisanja kataloga.

Šema predstavlja kolekciju svih objekata koji dele isti prostor imenovanja. Šema može sadržati jednu ili više tabela, a svaka tabela može pripadati logički tačno jednoj šemi. Šema se kreira naredbom:

 CREATE SHEMA <naziv šeme>

Izbacivanje šeme može biti CASCADE - izbacuje šemu i objekte iz nje ili RESTRICT - brisanje šeme koja je prazna i ostvaruje se naredbom:

DROP SHEMA <naziv šeme> CASCADE | RESTRICT

Pun naziv objekta specificira se u obliku:

<naziv kataloga>, <naziv šeme>, <naziv objekta>

Podaci se u SQL-u čuvaju se i prikazuju u obliku tabela. Svaka kolona tabele ima ime i tip podatka ili domen. Red je najmanja jedinica podatka koja se može uneti u tabelu ili izbrisati iz nje.

U SQL-u koriste se:

• Bazna tabela - vrsta tabele za čuvanje svih SQL podataka. Može biti:

Perzistentna tabela

CREATE TABLE <naziv tabele>
(<naziv kolone1> <tip podatka> NOT NULL],
<naziv kolone> <tip podatka> [NOT NULL], ..)

Globalna privremena tabela

 CREATE GLOBAL TEMPORARY TABLE  <naziv tabele>
(<naziv kolone1> <tip podatka> [ NOT NULL],
<naziv kolone> <tip podatka> [ NOT NULL], . .) ;

Kreirana lokalna privremena tabela

 CREATE LOCAL TEMPORARY TABLE  <naziv tabele>
(<naziv kolone1> <tip podatka> [ NOT NULL],
<naziv kolone> <tip podatka> [ NOT NULL], . .) ;

Deklarisana lokalna privremena tabela

 
 DECLARE LOCAL TEMPORARY TABLE MODULE  <naziv tabele>
(<naziv kolone1> <tip podatka> [NOT NULL],
<naziv kolone> <tip podatka> [ NOT NULL], . .) ;

• Izvedena tabela - predstavlja rezultat izvršavanja upita.

• Tabela pogleda – predstavlja rezultat poziva imenovanog upita(pogleda).

• Dodavanje nove kolone

ALTER TABLE <naziv tabele>
[ADD COLUMN] <definicija kolone> ;

• Izmena postojeće kolone

ALTER TABLE <naziv tabele>
[ALTER COLUMN] <naziv kolone>
SET DEFAULT <vrednost> |
DROP DEFAULT;

• Izbacivanje kolone iz tabele

ALTER TABLE <naziv tabele>
DROP [COLUMN] <naziv kolone> ;

• Dodavanje ili izbacivanje ograničenja na vrednosti

ALTER TABLE <naziv tabele>
ADD [CONSTRAINT <naziv ograničenja> ] <ograničenje tabele> |
DROP CONSTRAINT <naziv ograničenja> ;

• Brisanje sadržaja tabele

DELETE TABLE <naziv tabele>;

• Brisanje tabele i njenog sadržaja

DROP TABLE <naziv tabele>;

Медији везани за чланак SQL на Викимедијиној остави