Нормани (норм.Nourmands, фр.Normands, лат.Normanni) су били народ који је у 10. и 11. вијеку дао своје име Нормандији, регији у Француској. Потомци су Нордијаца, пљачкаша и гусара из Данске, Исланда и Норвешке који су, под својим вођом Ролом, заклели се на вјерност краљу Западне ФраначкеКарлу III.[1] Кроз генерације асимилације и мијешања са локалним франачким и галороманским становништвом, њихови потомци ће постепено прихватити каролиншку културу Западне Франачке.[2] Препознатљиви културни и етнички идентитет Нормана појави у првој половини 10. вијека и наставио да се развија у наредним вијековима.[3]
Норманска династија је имала велики политички, културни и војни утицај на средњовјековну Европу, па чак и на Блиски исток.[4][5] Постали су чувени по свом боричком духу и својој побожности.[1] Усвојили су галоромански језик, а њихов дијалект познат као нормански или нормански француски, постаје важан књижевни језик. Војводство Нормандија, које је настало споразумом са француском круном, било је велики феуд средњовјековне Француске. Ричардом I уводи феудализам у Нормандију или га знатно проширује.[6][7] Нормани су остали запажени и због своје културе, која се одликује јединственом романском архитектуром и музичком традицијом, као и због војних достигнућа и иновација. Руђер II, нормански авантуриста, основао је Краљевство Сицилија након освајања јужне Италије од Сарацена и Византијаца, а експедиција у име војводе Вилијама I довела је до освајања Енглеске у бици код Хејстингса 1066. године.[8] Нормански културни и војни утицај се ширио од ових нових европских средишта до крсташких држава на Блиском истоку, гдје је принц Боемунд I основао Кнежевину Антиохију, до Шкотске и Велса на острву Велика Британија, до Ирске, као и до обала сјеверне Африке и Канарских острва.
Насљеђе Нормана опстаје и до данас кроз регионалне језике и дијалекте Француске, Енглеске и Сицилије, као и кроз различиту културу, правосудна и политичка уређења која су увели у освојеним територијама и која су дуго опстала као супротност онима која су развијена у континенталним областима Европе.[5][9]
Порекло
Приказ норманских похода.
Нормани (лат. Northmanni, реч германског порекла са значењем: људи са севера; име које се у раном средњем веку користило за припаднике свих германских скандинавских народа),[10] германски народ насељен у раном средњем веку у Скандинавији и на Јиланду, где је од VIII до IX века поступно обликовао своје државе: Шведску, Норвешку и Данску.[11]
^Chibnall, M (1999), The debate on the Norman Conquest, стр. 2, „In Normandy the conquering northmen had assimilated... the indigenous Frankish and Gallo-Roman peoples...”
Annales fuldenses - Jahrbücher von Fulda. Darmstadt 1975 (lateinisch-deutsch)
„Jahrbücher von St. Bertin“. In: Quellen zur karolingischen Reichsgeschichte Teil II. Lateinisch–Deutsch. Übs. von Reinhold Rau. Darmstadt 1972. S. 11–287.
Gregor von Tours: Zehn Bücher Geschichten. Darmstadt 1977. (lateinisch - deutsch)
R. A. B. Mynors: The Panegyrici Latini. Oxford 1964.
Chalandon, Ferdinand (1907), Histoire de la domination normande en Italie et en Sicilie [History of the Norman domination in Italy & Sicily] (на језику: French), ParisCS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Chibnall, M. (1999), The Debate on the Norman Conquest
Crouch, David (2003), The Normans: The History of a Dynasty, London: Hambledon.
Douglas, David (1969), The Norman Achievement, London
——— (1976), The Norman Fate, London
Dauzat, Albert; Dubois, Jean; Mitterand, Henri (1971), Larousse étymologique [Etymological Larousse] (на језику: French), LarousseCS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Flori, Jean (1999), Richard Coeur de Lion: le roi-chevalier [Richard Lionheart: the king-knight], Biographie (на језику: French), Paris: Payot, ISBN978-2-228-89272-8CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Gillingham, John (2001), The Angevin Empire, London
Villegas-Aristizabal, Lucas (јул 2015), „Norman and Anglo-Norman Interventions in the Iberian Wars of Reconquest Before and After the First Crusade”, Crusading and Pilgrimage in the Norman World, стр. 103—21
Vranousi, Era A. (1962), "Κομισκόρτης ο έξ Αρβάνων": Σχόλια εις Χωρίον της Άννης Κομνηνής (Δ' 8,4) (на језику: Greek), Ioannina: Εταιρείας Ηπειρωτικών ΜελετώνCS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
The Normans(PDF), Jersey heritage trust, Архивирано из оригинала(PDF) 26. 3. 2009. г..
The Normans in Italy (на језику: Italian), MondoStoria, Архивирано из оригинала 01. 09. 2017. г., Приступљено 14. 04. 2019CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза).