Обавјештајно-безбједносна служба Републике Српске

Република Српска
Овај чланак је дио серије о политичком систему Републике Српске
Устав Уставни суд Дејтонски споразум Држављанство
Законодавна власт Народна скупштина Предсједник: Ненад Стевандић (УС) Вијеће народа Предсједавајући: Нада Тешановић (СНСД)
Извршна власт Предсједник Милорад Додик (СНСД) Потпредсједници: Ћамил Дураковић (независни), Давор Прањић (ХДЗ БиХ) Влада Предсједник: Радован Вишковић (СНСД)
Судска власт Врховни суд Окружни судови Основни судови Виши привредни суд Окружни привредни судови Републичко јавно тужилаштво Окружна јавна тужилаштва Правобранилаштво
Општине и градови Брчко Дистрикт Насељена мјеста
Избори Општи 2022. Локални 2020. Политичке странке Референдуми
Спољни односи Представништва у иностранству Споразум о специјалним паралелним односима
п р у

Обавјештајно-безбједносна служба Републике Српске (ОБС РС) била је посебан орган за обавјештајни и контраобавјештајни рад у циљу заштите уставног уређења и безбједности Републике Српске од 1998. до 2004. године.

Основана је 1998. године на основу Закона о Обавештајно-безбедносној служби Републике Српске.^[1] Служба је замијенила претходни Ресор државне безбједности који је дјеловао у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Српске.

Обавјештајно-безбједносна служба Републике Српске се бавила прикупљањем и анализирањем података о:

• обавјештајним активностима и информацијама политичког, војног и економског карактера и дјелатностима које су усмјерене на рушење уставног уређења Републике Српске и Босне и Херцеговине;
• тероризму и другим кривичним дјелима и активностима којима се угрожава безбједност Републике Српске, илегалном међународном промету наркотика и покушајима уношења из иностранства радиоактивног отпадног материјала, као и недозвољеном промету нуклеарним материјама;
• покушајима стварања илегалних оружаних формација у Републици или изван ње, које имају за циљ да угрозе безбједност Републике;
• организованом међународном и криминалу између Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине;
• активностима које представљају кривична дјела међународног и хуманитарног права;
• илегалним делатностима од значаја за безбједност личности и институција Републике Српске и Босне и Херцеговине које се штите по посебним одлукама, као и шефова страних држава, влада, дипломата, међународних организација и делегација приликом њиховог боравка у Републици;
• контраобавјештајна дјелатност и заштита сопствених структура и виталних интереса републичких органа и организација, као и грађана, укључујући и заштиту тајности података од значаја за безбједност Републике;
• други послови од интереса за заштиту уставног поретка и безбједност Републике Српске.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске је било дужно да обавјештава Службу о свим подацима из њене надлежности и од значаја за њено функционисање.

Обавјештајно-безбједносна служба Републике Српске је имала својство правног лица, а сједиште јој је било гдје и сједиште предсједника Републике Српске. Службом је руководио директор, који ју је представљао и заступао. Био је овлашћен да савјетује предсједника Републике о питањима од значаја за безбједност Републике Српске.

Директора и његовог замјеника је именовао предсједник Републике Српске, а помоћнике је постављао директор. Међутим, Законом о изменама и допунама Закона о Обавештајно-безбедносној служби Републике Српске^[2] било је предвиђено да директора именује Влада Републике Српске уз сагласност предсједника Републике Српске, а да замјеника и помоћника поставља и разрјешава сама Влада.

За вођење унутрашње контроле законитости операција Службе био је задужен главни инспектор. При Народној скупштини Републике Српске, постојала је Комисија за праћење и контролу рада Обавјештајно-безбједносне службе Републике Српске која се образовала на предлог предсједника Републике.

• Ресор државне безбједности (Република Српска)
• Полиција Републике Српске