Списак политичких странака у Републици Српској

Списак политичких странака са сједиштем у Републици Српској.

Списак парламентарних странака

Назив	Датум оснивања	Предсједник	Сједиште	Број посланика
Савез независних социјалдемократа (СНСД)	1. мај 2002.	Милорад Додик	Бања Лука	29 / 83
Српска демократска странка (СДС)	18. новембар 1990.	Мирко Шаровић	Источно Сарајево	12 / 83
Партија демократског прогреса (ПДП)	1. октобар 1999.	Бранислав Бореновић	Бања Лука	7 / 83
Демократски савез (ДЕМОС)	22. децембар 2018.	Недељко Чубриловић	Бања Лука	5 / 83
Социјалистичка партија (СП)	2. јуни 1993.	Петар Ђокић	Бања Лука	5 / 83
Народна партија Српске (НПС)	15. децембар 2020.	Дарко Бањац	Бања Лука	5 / 83
Уједињена Српска (УС)	11. децембар 2015.	Ненад Стевандић	Бања Лука	4 / 83
За правду и ред (ЗПР)		Небојша Вукановић	Бања Лука	4 / 83
Социјалистичка партија Српске (СПС)	12. март 2020.	Горан Селак	Бања Лука	3 / 83
Демократски народни савез (ДНС)	17. јуни 2000.	Ненад Нешић	Бања Лука	2 / 83
Народни фронт (НФ)		Јелена Тривић	Бања Лука	2 / 83

Списак бивших парламентарних странака

Назив	Датум оснивања	Предсједник	Сједиште	Напомена
Народни демократски покрет (НДП)	9. јуни 2013.	Драган Чавић	Бања Лука
Сељачка странка (СС)	16. мај 2002.	Гордана Видовић	Модрича
Странка демократске Српске Семберија (СДС Семберија)	18. март 2020.	Предраг Јовић	Бијељина
Напредна Српска — НС (НС)	22. мај 2013.	Горан Ђорђић	Бања Лука
Српска радикална странка Републике Српске (СРС РС)	12. фебруар 1992.	Миланко Михајлица	Бања Лука	Припојена Партији Демократског Прогреса 2019. године
Партија уједињених пензионера (ПУП)	28. јули 1997.^[1]	Винка Пушоња	Бања Лука
Покрет успјешна Српска (ПУС)	7. април 2016.	Златко Максимовић	Бијељина
Изворна Српска демократска странка (Изворна СДС)	13. децембар 2007.	Витомир Поповић	Бања Лука	Припојена Уједињеној Српској 17. марта 2017.
Српска радикална странка (СРС)	15. јануар 2014.	Драган Ђурђевић	Бијељина
Демократска партија (ДП)	јануар 2009.	Драган Чавић	Бања Лука	Уједињена са Народном демократском странком (НДС) 2013. у Народни демократски покрет (НДП).
Демократска патриотска странка (ДПС)	12. новембар 1996.	Предраг Радић	Бања Лука	Током 2015. странка поднијела захтјев ЦИК-у за брисање из судског регистра.^[2]
Демократска социјалистичка партија (ДСП)	април 2000.	Небојша Радмановић	Бања Лука	Уједињена са Странком независних социјалдемократа (СНСД) 2002. у Савез независних социјалдемократа (СНСД).
Демократска странка Републике Српске (ДС РС)	март 1996.	Драгомир Думић Љубиша Савић Маузер	Бијељина
Народна демократска странка (НДС)	2003.	Крсто Јандрић	Бања Лука	Уједињена са Демократском партијом 2013. у Народни демократски покрет (НДП).
Народна радикална странка Никола Пашић (НРС Никола Пашић)	јули 1993.	Дубравко Прстојевић	Бања Лука	Странка избрисана из судског регистра током 2015. године.^[2]
Народна странка Републике Српске (НС РС)	децембар 1995.	Радослав Брђанин	Бања Лука	Странка избрисана из судског регистра током 2015. године.^[2]
Радикална странка Републике Српске (РС РС)	1998.	Мирослав Радовановић		Странка избрисана из судског регистра током 2015. године.^[2]
Савез народног препорода (СНП)	април 2002.	Мирко Бањац	Бања Лука	Приступио Демократском народном савезу (ДНС) 2003.
Српска патриотска странка (СПаС)	28. март 1993.	Славко Жупљанин	Бања Лука
Српска странка Крајине и Посавине (ССКиП)	1996.	Предраг Лазаревић Ђорђе Умићевић	Бања Лука	Странка избрисана из судског регистра током 2015. године.^[2]
Српска радикална странка „9. јануар” (СРС 9Ј)	4. новембар 2004.^[3]	Мирко Благојевић	Бијељина	Основана под називом "Српска радикална странка др Војислав Шешељ", садашњи назив узела 2016. године
Српски народни савез (СНС)	1997.	Биљана Плавшић	Бања Лука	Странка избрисана из судског регистра током 2015. године.^[2]
Странка независних социјалдемократа (СНСД)	10. март 1996.	Милорад Додик	Бања Лука	Уједињена са Демократском социјалистичком партијом (ДСП) 2002. у Савез независних социјалдемократа (СНСД).

	Угашене странке

Остале политичке партије

Активне политичке партије у Републици Српској, према списку ЦИК БиХ, за локалне изборе 2016. године, и опште изборе 2018. године, а које нису парламентарне, нити су имале тај статус.^[4]^[5]