Овадија Естреја Мара

овадија естреја
Овадија Естреја Мара
Лични подаци
Датум рођења	(1922-12-25)25. децембар 1922.
Место рођења	Битољ, Краљевина СХС
Датум смрти	26. август 1944.(1944-08-26) (21 год.)
Место смрти	Кајмакчалан, Краљевина Бугарска
Професија	радница
Деловање
Члан КПЈ од	1942.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од	11. октобра 1953.

Овадија Естреја Мара (хебр. אסתר עובדיה) (Битољ, 25. децембар 1922 — Кајмакчалан, 26. август 1944) била је учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Рођена је 25. децембра 1923. године у Битољу, у врло сиромашној јеврејској породици. Истицала се међу напредном јеврејском омладином 1938. године у Битољу. Три године уочи окупације земље радила је у Београду. Тамо се истакла као активист у револуционарном покрету. Ту је примљена и за члана Савеза комунистичке омладине Југославије.^[1]

После догађаја од 27. марта 1941. године, у којима је активно учествовала, вратила се у Битољ. Тамо се одмах укључује у антифашистички покрет, који је оријентисан на припремање оружане борбе против окупатора.^[2] Кад су бугарски фашистички окупатори обележили Јевреје и ограничили им кретање, Овадија се илегално кретала по забрањеним улицама и извршавала партијске задатке.

У чланство Комунистичке партије Југославије примљена је 1942. године. Ради на организовању што масовнијег одласка Јевреја у партизански одред и на напуштању пасивности пред фашистичким злом. Радећи на извршењу тих задатака, остала је међу својима до трагичног 11. марта 1943. године, кад су бугарски фашисти одвели 3.276 битољских Јевреја у концентрационе логоре. Овадија је била међу Јеврејима који су избегли рацију. Извесно време живела је у илегалности под именом Мара.

У међувремену се разболела, а партијска организација ју је лечила и скривала. Априла 1943. године отишла је у партизански одред „Гоце Делчев“.^[3] Учествовала је у свим борбама које је овај одред водио. Издржала је и дуге маршеве и била учесник борби бригаде у току 1943. и 1944. године. Похваљена је за храброст у борбама код Фуштана, код Тушина и на Кожуфу. Храбро је издржала и Фебруарски марш, кад је из јужне Македоније прешла на терен Козјака, у околини Куманова.

Приликом формирања Треће македонске бригаде, постављена је за заменика политичког комесара чете. У том својству истакла се у пролећној офанзиви, нарочито у борбама за Ристовац, на Биљачи, за Злетовске руднике, Кратово и на Петровој гори. Са својом јединицом налазила се на обезбеђењу Првог заседања АСНОМ-а. Ускоро после тога упућена је у околину Битоља.

Кад је, 22. августа 1944. године, формирана Седма македонска бригада, постала је политички комесар батаљона. Само четири дана касније, погинула је у једној жестокој борби у којој су уништени бугарски граничари на Кајмакчалану.^[4]

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита 11. октобра 1953. проглашена је за народног хероја.^[5]

Данас у Битољу у центру града стоји њена биста, а један дечији вртић носи њено име.

Овадија Естреја Мара на Викимедијиној остави.