Оклопна топовњача

Оклопна топовњача (енгл. armoured gunboat) је мањи ратни брод, малог депласмана и брзине, али снажног артиљеријског наоружања, намењен дејству на копнене циљеве, на рекама и у приобалном подручју.

Крајем 19. века, од ранијих парних топовњача развиле су се оклопне топовњаче, повећаног калибра артиљерије и заштићене оклопом (мање депласмана 1.100 т и веће око 1.600 т), за дејство у обалном подручју. Њихова главна артиљерија, калибра 270-305 мм, била је смештена у једноцевној оклопној кули или барбети на прамцу, помоћна, калибра 87-100 мм, на крми, а 2-3 малокалибарска брзометна топа 37 мм на платформама главног јарбола. Неке су имале и 1-3 торпедне цеви - руска Претња (рус. Грозящий, 1890),^[1] норвешка Фритхјоф (1895). Оклопни појас, дебљине до 280 мм, протезао се по целој дужини брода, а оклопна палуба, дебљине 70-40 мм, у висини горњег руба оклопног појаса - немачка топовњача Хумел (1881).^[2]

Због све веће тенденције јачања артиљеријског наоружања и проширивања оклопне заштите, крајем 19. века веће оклопне топовњаче прерастају у обалску оклопњачу.^[2]

Тактичко-техничке карактеристике неких топовњача крајем 19. века

Име	Држава	Год.	Депл. (т)	Брз. (чв.)	Погон (КС)	Димензије (м)			Наоружање (мм)	Посада	Тип
						Дужина	Ширина	Газ
Hummel		1881.	1.100	7	700	44	11	3.3	1x305, 2x87	88	оклопна
Грозящий		1890.	1.627	12	2.056	72	13	3.7	2x230, 1x150, 2 торп. цеви	146	оклопна
Frithjof		1895.	1.435	15	2.780	68	10	4.2	2x120, 4x76, 3 торп. цеви	164	оклопна

• Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 10), Војноиздавачки завод, Београд (1976), стр. 42-43.