Опатијски трамвај
Трамвајска линија Матуљи-Опатија-Ловран пројектована је крајем 20. века за парни трамвај, али због бојазни хотелијера да ће дим и бука парних локомотива ометати госте тај пројекат није прихваћен. Линија у дужини 12 км пуштена је у саобраћај 1908.[1] године, а повезивала је железничку станицу Матуљи - Опатија преко Волоског с Опатије и Ловрана.[1] Трамвај, односно мала електрична железница како су је називали, уведен је првенствено за потребе превоза опатијских хотелских гостију од воза до хотела. Уз путничка кола постојала су и теретна којима се превозио терет до складишта у Опатији. У јануару 1904. инжењер Рзепа Хуго из Лебница започиње градњу трасе електричне железнице на релацији Матуљи-Волоско-Ловран. Министарство за железнице је 1907. издало грађевинску дозволу за њену градњу те је трамвај у рекордно кратком времену био инсталиран. Пуштен је у саобраћај 17. фебруара 1908. године. Пруга је била једноколосјечна те су због тога сваких неколико километара изграђене мимоилазнице на којима су се налазиле и станице. Ширина колосека је била 1000 мм, што је и данас стандардна ширина у већем делу Европе. Трамвај је користио напон од 750 волти једносмерне струје. Иако је траса од Матуља до Прелука доста стрма, трамвај није користио зупчанике за савладавање стрмине. Статистички подаци
Референце
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.jpg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
