Загребачки трамвај
![]() Трамвајски саобраћај у Загребу уведен је 1891. године, а трамвајска кола тада су вукли коњи. Године 1910. пуштен је у саобраћај електрични трамвај, а у наредних годину дана коњски трамвај је укинут. Данас трамвајску мрежу чини 116 км пруга, а саобраћај је организован у 15 дневних и четири ноћне трамвајске линије. О организацији трамвајског саобраћаја брине Загребачки електрични трамвај. Историјски развојКоњски трамвај![]() ![]() Наглом урбанизацијом Загреба поткрај 19. века јавила се потреба за увођењем организованог јавног градског превоза. Иако су још 1844. уведене прве коњске омнибусне линије, оне су били сезонске природе и служиле за превоз путника до градских купалишта или за потребе превоза гостију од железничке станице до ондашњих загребачких хотела. О потреби увођења коњског трамваја, градски су оци почели расправљати 1885. године, а идеја је постала актуелна 1887, кад је француски инжењер Раул Пјер Александар Готје предложио градском поглаварству увођење коњског трамваја од Загреба до Самобора. Због недостатка средстава Готје је променио план и предложио градњу пруге у Загребу. Концесију за градњу пруге коначно је добио 7. марта 1891, међутим Готје није започео с њеном градњом, него је уз пристанак градске општине пренео своја права и обавезе на Друштво загребачких грађана. Градња једноколосечне трамвајске пруге почела је 11. маја 1891. године. Коњски трамвај пуштен је у саобраћај 5. септембара 1891. године. Ширина колосека износила је 760 mm, а укупна саобраћајна дужина пруга око 8 km. Пруга је била изграђена од митнице у Влашкој улици (данашњи Кватерников трг), кроз Влашку, Драшковићеву и Јуришићеву улицу преко Јелачићева трга, па Илицом до Водоводне улице (односно до Пиваре) уз одвојак Колодворском цестом (данашњом Улицом Републике Аустрије) до тзв. Јужног (данашњег Западног) колодвора те уз одвојак Франкопанском улицом и Савском до Савског моста. Већ следеће године, изградњом новог колодвора Државних железница (данашњег Главног колодвора), саграђен је одвојак трамвајске пруге од Јелачићева трга до новог колодвора. Пруга је имала мимоилазнице на важнијим стајалиштима. Трамвајски возни парк састојао се од 10 затворених и 6 отворених (летњих) кола 1891, а до 1910. порастао је на 38. Кола су била изграђена у фабрици „Вајцер” у Гразу, а била су дуга 5 m, широка 1,80 m и високa 2,50 m. Просечна брзина трамвајских кола које је вукао коњ била је 7,5 km/h. Спремиште трамвајских кола, с коњском стајом и управном зградом, било је на месту данашњег Техничког музеја. Електрични трамвајСаобраћај на првој прузи електричног трамваја свечано је отворен 18. августа 1910. године. Коњски трамвај задржао се још годину дана, до потпуног завршетка мреже електричног трамваја. Трамвајска мрежаРазвој загребачке трамвајске мреже започет је 11. маја 1891. када су почели радови на изградњи једноколосечне трамвајске пруге ширине колосека 760 mm. Пруга, којом је 5. септембра 1891. пуштен у саобраћај коњски трамвај, протезала се од данашњег Кватерниковог трга (односно тадашње Митнице у Влашкој улици), Влашком, Драшковићевом, Јуришићевом улицом преко Јелачићева трга те Илицом до Јужног (данас Западног) колодвора. Пруга је имала одвојак до Савског моста кроз Франкопанску и Савску. Од тада па до данас мрежа се проширила на дужину од 116.346 m по којој се одвија редовни трамвајски саобраћај. Од 1910. године ширина колосека је 1000 mm. Мрежа се у неколико наврата ширила, у новембру 1979. је први пут прешла на десну обалу Саве, преко моста "Младости"[1] (последње је било 2000. године пуштањем у саобраћај акција од Дубраве до Дубца, те од Јаруна до Пречког), док су неке деонице пруга укинуте. Трамвајски прстен у Новом Загребу је изградило угледно хрватско грађевинарско предузеће ГРО Владимир Гортан.[2]
Како се развијала трамвајска мрежа било је потребно на крајњим одредиштима уредити и трамвајска окретишта. Данас се трамвајска окретишта налазе на одредиштима трамвајских линија: Такође постоје и помоћна трамвајска окретишта у Хајнцеловој улици те на Јаруну, као и око Трга жртава фашизма. Трамвајска инфраструктура и сигнализација![]() Ширина колосека је 1000 mm. Напон контактне мреже износи 600 V. Скретница је у граду 174, а трамвајских стајалишта 255. Саобраћајни знаковиУ трамвајском саобраћају постоје посебни саобраћајни знакови.
СемафориНа неким раскрсницама у граду, а нарочито на већим и прометнијим, уз семафоре за друмски саобраћај постављени су и посебни семафори за трамвајски саобраћај који сигнализирају возачу трамваја могућност пролаза кроз раскрсницу. Трамвајски семафор има најмање два светла, а може их имати два, три или четири, зависно о томе колико је скретница положено у раскрсници. Возни паркВозни парк је разноврстан и састављен је од неколико типова трамваја различитих произвођача. Радним даном у промету је 187 трамвајских моторних кола и 84 приколица. Типови трамваја ТМК 201, T4YU и KT4YU су били исти као и у Београду. 2007. године потписан је уговор за набавку још 70 нових нископодних трамваја ТМК 2200, а први из нове серије пуштен је у саобраћај 21. јануара 2008. године.[3] По плановима развоја трамвајски возни парк ЗЕТ-а за две до три године чинит ће само четири типа трамвајских моторних кола: ТМК 2200, ТМК 2300, ТМК 2100 и осавремењени ТМК 301 (односно КТ4).
![]() ![]() Помоћни трамваји су:
У возном стању су и два преуређена трамваја М-24, један ЗЕТ-ов туристички, док је други музејски примерак Техничког музеја. Трамваји су смештени у две ремизе - Дубрава и Трешњевка. Трамваји који су пре били у саставу возног парка:
Трамвајске линијеТрамвајске линије током времена су се укидале или су биле увођене нове. Данашњи систем трамвајских линија уведен је почетком [[1980-их]] година, уз неке касније измене (најзначајнија промена је укидање линије број 16: Чрномерец - Јукићева - Савска - Велесајам - Запруђе почетком [[1990-их]] ). Тренутно саобраћа 15 дневних и четири ноћне трамвајске линије, које саобраћају 00:00-04:00 сата. Повремено трамвајске линије мењају трасу због радова на прузи или њеној реконструкцији (обично лети). Такође су могуће и дневне привремене и повремене промене траса линија, које се догађају услед неког ванредног догађаја (нпр. Саобраћајна несрећа, већи квар, нестанак електричне струје, и др.) И тада трамваји возе заобилазно. Ноћне линије трамвајског саобраћаја често се замењују аутобус има због одржавања мреже. Повремено се у промет уводе изванредне линије (нпр. Линија 18, 19 и сл.), Иако ретко и привремено, обично приликом реконструкције пруга. Трамвајске линије су означене бројком на табли или дисплеју на предњем и задњем делу трамваја, те с десне бочне стране трамваја. На једној трамвајској линији саобраћа више трамваја, а сваки трамвај има свој возни ред (број возног реда трамваја означен је на дисплеју или металној плочици са возачеве леве стране). Временски след између појединих трамваја на истој линији у правилу је износи неколико минута, а зависи о томе радили се о дневној или ноћној линији, дану у недељи (радни дан или субота и недеља), као ио добу дана, те просечном броју путника на линији . Дневне линије
Ноћне линије
Систем наплате превоза![]() У ЗЕТ-овом тарифном систему користе се следеће врсте путних карата:
Цела трамвајска мрежа налази се у 1. тарифној зони. У скорије време очекује се увођење савременијих система наплате превоза, као и аутомати за продају карата на трамвајским стајалиштима. Референце
Референце
Види још |
Portal di Ensiklopedia Dunia