Највећи дио пријератне општине Власеница остао је у саставу Републике Српске. У састав Федерације БиХ ушао је дио насељеног мјеста Туралићи.
Послије рата у Босни и Херцеговини, подручје општине Власеница је подијељено. Из ње су издвојена 54 насељена мјеста од којих је формирана општина Милићи, која је постојала до 60-их година 20. вијека, тако да данас општина Власеница има 38 насељених мјеста.
Процјена броја становника за период 2001–2005. година
Природно кретање становништва општине Власеница (Може се сматрати да у односу на процјене броја становника у 2004. години није дошло до значајних промјена, мада постоје неповољни миграциони трендови ка већим урбаним центрима.)
Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Власеници. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Власеница је насеље Власеница, гдје су смјештени сви општински органи.
МЗ Скугрићи (1.144 ст.) — обухвата насељено мјесто Скугрићи.
МЗ Церска (2.872 ст.) — обухвата насељена мјеста: Гобеље, Роваши и Церска.
МЗ Цикоте (2.025 ст.) — обухвата насељена мјеста: Дурићи, Мајсторовићи, Мршићи, Пешевина, Плакаловићи, Подцрквина, Рашића Гај, Шадићи Горњи и Шадићи Доњи.
Послије рата из састава општине Власеница издвојено је подручје од кога је формирана нова општина Милићи. Општина Милићи обухватила је 54 насељена мјеста, одн. мјесне заједнице: Дервента, Ђиле, Милићи, Нова Касаба и Скугрићи и дијелове мјесних заједница: Церска (насеље Роваши), Горњи Залуковик (насеља Подбирач и Заграђе) и Доњи Залуковик (насеље Буљевићи), а насеље Туралићи је Дејтонским споразумом подијељено између два ентитета : Републике Српске (дио који је остао у саставу општине Власеница) и Федерације БиХ (дио који је припојен општини Кладањ).