Организација за црноморску економску сарадњу

Организација за црноморску економску сарадњу
Организација за црноморску економску сарадњу
	Чланице BSEC-а Посматрачи
Скраћеница	BSEC
Датум оснивања	4. јун 1992.
Тип	организација за економску сарадњу
Седиште	Истанбул, Турска
Чланови	13 држава; Албанија,; Јерменија,; Азербејџан,; Бугарска,; Грузија,; Грчка,; Молдавија,; Румунија,; Русија,; Северна Македонија,; Србија,; Турска, ; Украјина
Генерални секретар	Лазар Команеску
Веб-сајт	www.bsec-organization.org

Организација за црноморску економску сарадњу (енгл. Organization of the Black Sea Economic Cooperation, BSEC) је основана 25. јуна 1992. када су шефови држава једанаест земаља у Истанбулу потписали Декларацију и Босфорски договор. Земље оснивачи су: Азербејџан, Албанија, Бугарска, Грузија, Грчка, Јерменија, Молдавија, Румунија, Русија, Турска и Украјина. Након приступања Србије и Црне Горе априла 2004. године, организација сада броји 12 земаља.^[1] Начин функционисања ове заједнице су повремени састанци шефова држава, и влада, и редовни састанци министара иностраних послова једанпут годишње, односно полугодишње. Тела су: стални међународни секретаријат, помоћни органи радне групе и експерти, парламентарна скупштина, пословни савет и Црноморска банка за трговину и развој.

Највећа достигнућа Црноморске економске сарадње су у области саобраћаја, телекомуникација, енергије, животне средине, здравства, трговине, страних инвестиција и међународних односа. Недостаци су непостојање јасне дугорочне стратегије и приоритета, недовољна политичка подршка предложеним пројектима, недовољна ефикасност, недовољна финансијска средства за остварење пројеката, велике разлике међу чланицама, недовољан ниво економске размене, избегавање политичких циљева и безбедносних питања, итд.

Ступањем на снагу Повеље 1. маја 1999. године, BSEC је стекла међународни правни идентитет и трансформисала се у пуноправну регионалну економску организацију: Организацију црноморске економске сарадње. Приступањем Србије (тада Србије и Црне Горе) у априлу 2004. године, број држава чланица Организације се повећао на дванаест.^[1] Приступање Северне Македоније 2020. повећало је чланство у организацији на тринаест.

Важан аспект активности BSEC-а је развој SME и предузетништва у земљама чланицама. У вези са овим питањима организована је серија радионица у сарадњи са Фондацијом Конрад Аденауер и ERENET.^[2]

Чланице

Држава		Приступање
Азербејџан		1992.
Албанија		1992.
Бугарска		1992.
Грузија		1992.
Грчка		1992.
Јерменија		1992.
Молдавија		1992.
Румунија		1992.
Русија		1992.
Србија		2004.
Турска		1992.
Украјина		1992.

Кипар и Црна Гора су поднеле захтев за учлањење али су тренутно одбијене због ривалства између Турске и Грчке. [1]

Земље посматрачи су:

Структура

Састанци самита шефова држава или влада држава чланица редовно се одржавају сваких 5 година;^[3]
Веће министара спољних послова је главни орган за доношење одлука BSEC-а и састаје се два пута годишње;
Савет министара се састаје како би постигао консензус о конкретним питањима;
Комитет високих званичника састаје се 4 пута годишње и ради у име министара иностраних послова;
Помоћни органи које формира Веће министара спољних послова баве се својим мандатом који је одредио Савет, припремају заједничке пројекте и прате реализацију ових пројеката. Радне групе и групе експерата су помоћни органи;
Председавајући координира све активности BSEC-а, као и контролише правилно вођење активности организације и спровођења Резолуција и одлука Савета. По енглеском абецедном реду, једна од држава чланица председава сваких 6 месеци.^[3] Председавање BSEC-ом је обавља Украјина у периоду од 1. јула до 31. децембра 2017. године.^[4]

Повезана тела

Повезана тела BSEC-а обављају своје функције уз поштовање принципа BSEC дефинисаних у Декларацији самита од 25. јуна 1992. и Повељи. Они имају сопствени буџет.^[3]

Парламентарна скупштина Црноморске економске сарадње (PABSEC)

Парламентарна скупштина Црноморске економске сарадње са седиштем у Истанбулу, је међупарламентарна консулттивна институција организације формирана на основу Декларације о оснивању Парламентарне скупштине црноморске економске сарадње 26. фебруара 1993. године од стране 9 држава оснивача. Грчка се придружила PABSEC 1995. године, Бугарска 1997. године, а Србија (бивша Србија и Црна Гора) 2004. године.^[5]

Председник PABSEC-а је Арчил Талаквадзе из Грузије, а потпредседник је Ануш Беглојан из Јерменије.^[6]

Русија је протерана у децембру 2022. године.^[7]

Пословни савет Организације за црноморску економску сарадњу (BSEC BC)

Пословни савет Организације за црноморску економску сарадњу формиран је 1992. године као међународна, невладина и непрофитна организација ради јачања унапређења пословног окружења у региону Црног мора. Пословни савет представља пословне заједнице држава чланица. Међународни секретаријат пословног савета налази се у Истанбулу.^[8]

Црноморска трговинска и развојна банка (BSTDB)

Црноморска трговинска и развојна банка (BSTDB) је међународна финансијска институција која је формирана 24. јануара 1997. године. Она подржава економски развој и регионалну сарадњу обезбеђујући трговинско и пројектно финансирање, гаранције и капитал за развојне пројекте који подржавају јавна и приватна предузећа у својим земљама чланицама. Циљеви банке укључују промовисање регионалних трговинских веза, међудржавних пројеката, страних директних инвестиција, подржавање активности које доприносе одрживом развоју, са нагласком на стварању радних места у земљама чланицама, обезбеђивање да свака операција буде економски и финансијски здрава и доприноси развоју тржишне оријентације.^[9] Организација има одобрени капитал од 1,325 милијарди долара.^{[тражи се извор]} Седиште банке налази се у Солуну, Грчка.

BSTDB је вођена споразумом о оснивању Црноморске трговинске и развојне банке, уговором регистрованим у Уједињеним нацијама. За разлику од Међународног монетарног фонда и других, BSTDB не наводи услове политике којима се државе дужници могу контролисати.^[10] Банка има дугорочни кредитни рејтинг 'А' од Мудијевог сервиса за инвеститоре и 'А3' од Стандард & Пура, обе са стабилним изгледима.^[11]

Међународни центар за црноморске студиј (ICBSS)

Међународни центар за црноморске студије је независни истраживачки центар фокусиран на шири регион Црног мора, који истовремено служи и као повезано тело BSEC-а. Основан је 1998. године.^[12]

Координациони центар BSEC за размену статистичких података и економских информација (BCCESDEI)

Координациони центар BSEC за размену статистичких података и економских информација основан је са циљем прикупљања статистичких и економских информација, обављања секретарских функција, координације добијених података и размене са земљама чланицама.^[13]

Референце

^ ^а ^б Permanent International Secretariat. „About BSEC”. Black Sea Economic Cooperation (BSEC). Архивирано из оригинала 2007-09-28. г. Приступљено 2009-05-29. „With the accession of Serbia and Montenegro in April 2004, the Organization’s Member States increased to twelve.”
^ Antal Szabó (ed.), Emerging entrepreneurship and the policy development in the BSEC after the economic crises, Konrad-Adenauer-Stiftung, Ankara 2012, ISBN 978-975-7968-99-3
^ ^а ^б ^в ORGANIZATION OF THE BLACK SEA ECONOMIC COOPERATION. „Point of reference for regional cooperation and understanding” (PDF). www.bsec-organization.org. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-12-23. г. Приступљено 2017-12-19.
^ „Chairmanship”. www.bsec-organization.org. Приступљено 2017-12-21.
^ „Introduction”. www.pabsec.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 01. 2023. г. Приступљено 2017-12-20.
^ „Armenian MP elected PABSEC Vice-President”. armenpress.am (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-26.
^ „Russia expelled from yet another international organization”. Ukraine Frontlines (на језику: енглески). 2022-12-07. Приступљено 2022-12-07.
^ „Business Council”. www.bsec-organization.org. Приступљено 2017-12-20.
^ „MedAgri Member: Black Sea Trade and Development Bank (BSTDB)”. Архивирано из оригинала 23. 08. 2017. г. Приступљено 15. 04. 2023.
^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 27. 12. 2008.
^ „Black Sea News, No. 26, December 2012” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 6. 2015. г. Приступљено 27. 9. 2019.
^ „ICBSS”. www.bsec-organization.org. Архивирано из оригинала 2011-09-27. г. Приступљено 2017-12-20.
^ „Center for Statistics”. www.bsec-organization.org. Приступљено 2017-12-20.

Литература

„Archived copy”. Архивирано из оригинала 2007-10-11. г. Приступљено 2008-12-27.
„MedAgri Member: Black Sea Trade and Development Bank (BSTDB)”. www.eastagri.org. Архивирано из оригинала 23. 08. 2017. г. Приступљено 15. 04. 2023.
„Black Sea Trade & Development Bank”. Архивирано из оригинала 2010-01-14. г. Приступљено 2012-07-10.
„How we are structured - Black Sea Trade and Development Bank”. www.bstdb.org. Приступљено 2017-12-25.
„Management - Black Sea Trade and Development Bank”. www.bstdb.org. Приступљено 2017-12-25.
Ghervas, Stella (2017). „The Black Sea”. Ур.: Armitage, D.; Bashford, S. Oceanic Histories. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 234—266. ISBN 978-1-1083-9972-2. doi:10.1017/9781108399722.010.
Stella Ghervas, "Odessa et les confins de l'Europe: un éclairage historique", in Stella Ghervas et François Rosset (ed), Lieux d'Europe. Mythes et limites. Paris: Editions de la Maison des sciences de l'homme. 2008. стр. 107—124. ISBN 978-2-7351-1182-4. ..
Charles King (2004). The Black Sea: A History. Oxford University Press. ISBN 0-19-924161-9. .
William Ryan and Walter Pitman (1999). Noah's Flood. Simon and Schuster. ISBN 0-684-85920-3. .
Neal Ascherson (1996). Black Sea. Vintage. ISBN 0-09-959371-8. .
Schmitt, Rüdiger (1989). „BLACK SEA”. Ур.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica, Volume IV/3: Bibliographies II–Bolbol I. London and New York: Routledge & Kegan Paul. стр. 310—313. ISBN 978-0-71009-126-0.
Rüdiger Schmitt, "Considerations on the Name of the Black Sea", in: Hellas und der griechische Osten (Saarbrücken 1996), pp. 219–224
West, Stephanie (2003). 'The Most Marvellous of All Seas': the Greek Encounter with the Euxine. 50. Greece & Rome. стр. 151—167.
Petko Dimitrov; Dimitar Dimitrov (2004). The Black Sea, the Flood and the Ancient Myths. Varna. стр. 91. ISBN 978-954-579-335-6.
Dimitrov, D. 2010. Geology and Non-traditional resources of the Black Sea Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (9. фебруар 2022). LAP Lambert Academic Publishing.