Орнаментика

Орнаментика је наука о употреби и примени орнамената, вештина украшавања^[1] у уметности, одевању и музици; скуп украса (орнамената) на неком предмету; украшавање зграда у архитектури,^[2] украшавање у златарству, коричењу књига и другим занатима, украсна слова и књижни украси у штампарству, украшавање посуда резовима итд.

Порекло речи је из латинског ornamentum, који значи "украс, урес, шара, накит".

Орнамент, као украсни елемент (облик или шара) геометријског, биљног или животињског приказа често се појављује у архитектури, текстилној индустрији, печатарству, хералдици и др. Значајна је орнаментика у народној ношњи, у моди и одевању (текстилна орнаментика), у сакралној симболици, у средњовековној историографији (хронике) и у народном фолклору.

Орнаментиста је уметник или занатлија који украшава предмете, прави уресе и дуборезе на посудама, поставља орнаменталне мотиве на грађевине и др.

• 
  Словна орнаментика
• 
  "Флорал" – украс за раздвајање у штампи
• 
  Орнамент у традиционалном фолклорном везу
• 
  Столица украшена фолклорном орнаментиком
• 
  Атила приказан орнаментиком у Chronicon Pictum из 14. века
• 
  Орнаментика у Сецесисјком стилу на фасади зграде
• 
  Исламска орнаментика
• 
  Уметник у постављању орнаментике

• Орнамент
• Штуко
• Флерон (типографија)

Орнаментика на Викимедијиној остави.