Део параболе (плаво обојене), са разним карактеристикама (у другим бојама). Комплетна парабола нема крајње тачке. У овој оријентацији се протеже бескрајно улево, удесно и нагоре.Парабола је члан породице конусних пресека.
Парабола (старогрч.παραβολή, поређење) је крива у равни, која може да се представи као конусни пресек створен пресеком равни са правим кружним конусом, при чему је раван паралелна са изводницом конуса. Парабола се може дефинисати и као геометријско место тачака у равни које су једнако удаљене од тачке (фокуса) и дате праве (директрисе).
У Декартовим координатама, парабола са осом паралелном са осом y, врхом у (h, k), са фокусом у (h, k + p) и директрисом y = k - p, где је p растојање од врха до фокуса, описује се једначином:
а парабола са осом паралелном са осом x једначином
где је , сви коефицијенти су реални бројеви, , , и где постоји више од једног решења које дефинише тачке параболе (x, y).
Особине
Парабола је осно симетрична. Оса симетрије пролази фокусом параболе и окомита је на директрису. Ротацијом параболе око њене осе симетрије настаје параболоид.
За параболу се каже да је у нормалном положају, када је њена оса паралелна с осом или .
Парабола се може дефинисати као конусни пресек с нагибом који је једнак један. Из тог произилази, да су све параболе сличне.[4][5] Парабола се може схватити као граница низаелипсе, у којој је један од фокуса стационаран, а други се постепено удаљава до бесконачности.
V[m, n] – врх параболе са координатама m, n F – фокус параболе d – директриса o – оса парабола – величина параметра, X[x, y] – произвољна тачка која припада параболи
Канонски облик једначине
Канонски (нормални) облик једначине параболе у нормалном положају (оса параболе је паралелна са осом те за врх параболе ) вреди
За парабола је отворена десно, а за парабола је отворена лево. За добија се парабола с врхом у координатном почетку.
Фокус тако задане параболе има координате
а директриса је описана једначином
Канонски облик једначине параболе с осом у координатној оси и врхом у координатном почетку се може записати као
За парабола је отворена према горе, а за отворена је према доле.
Једначина конусног пресека
Ако се у једначини конусног пресека уврсти и , добија се парабола у нормалном положају (оса параболе је паралелна с осом ),[6] која има дисектрису
фокус има координате
а координате врха су
Параметар има вредност
Слично у случају и добија се парабола у нормалном положају (оса параболе је паралелна с осом ). За директрису, фокус, врх и параметар добија асе
Парабола се из општег до нормалног положаја може превести ротацијом координатног система о угао датог изразом
Карактеристике параболе у односу на њен положај
Оса параболе je paralelna s osom имајући минимум (тачка V) на оси .
Парабола у Декартовом координатном систему усмерена ка позитивном делу осе x
Ако се реши систем једначина параболе и праве.
Уколико се добије линеарна једначину, која има решења - права сече параболу у једној тачки.
Уколико линеарна једначина нема решења - права и парабола се мимоилазе.
Уколико се добије квадратна једначина и дискриминанта је:
D > 0 два решења - права сече параболу у две тачке
D = 0 једно решење - права је параболи тангента
D < 0 нема решења - права и парабола се мимоилазе
Поларни координатни систем
Парабола с фокусом у почетку координатног система и с врхом на негативној полуоси x записује се помоћу једначине:
где је параметар параболе.
Из тог је видљиво, да параметар параболе има такође значење половине дужине тзв. latus rectum, тако да је и тетива конусног пресека нормална на главну осу у фокусу . Код параболе се та вредност изједначава са четвероструком дужином фокусне удаљености.
Поларном једначином је могуће доказати, да парабола настане кружном инверзијом кардиоиде.[7]
Парабола у реалном свету
Трајекторијетела која се крећу у хомогеном гравитацијском пољу су параболе.
По параболи се такође крећу тела у централним гравитацијским пољима, ако је њихова брзина тачно једнака другој космичкој брзини, а смер им се поклапа са смером тог поља. Нпр. пут, по којем се крећу неке комети, су веома сличне параболи.
^Kumpel, P. G. (1975). „Do similar figures always have the same shape?”. The Mathematics Teacher. 68 (8): 626—628. ISSN0025-5769. doi:10.5951/MT.68.8.0626..
^Shriki, Atara; David, Hamatal (2011). „Similarity of Parabolas – A Geometrical Perspective”. Learning and Teaching Mathematics. 11: 29—34..