Ванредни избори за народне посланике у Републике Србије одржани су 21. јануара2007. године, седми пут по реду од увођења вишестраначких избора 1990. године и први од стицања независности Србије након расформирања државне заједнице Србије и Црне Горе.
Расписивању избора је претходио референдум којим је потврђен нови Устав, као и доношење Уставног закона (који је донет након вишедневних преговора парламентарних странака) по којем се избори имају одржати 60 до 120 дана од дана његовог ступања на снагу.
Такође, сви министри из странке Г17+ су 1. октобра 2006. поднели оставке након прекида преговора о придруживању Србије Европској унији.
Прописи
На овим изборима, изборне листе које се кандидују морале су, да би кандидатура била прихваћена од стране Републичке изборне комисије, добити подршку најмање 10.000 бирача. Листе националних мањина морале су имати подршку најмање 3.000 бирача.
Гласање је спроведено на 8482 бирачка места у Србији и 57 бирачких места у 34 стране земље, а право гласа имао је укупно 6.653.851 бирач.
Посланички мандати се распоређују Д’Онтовим системом највећих количника[1]. Да би добиле мандате у Скупштини, изборне листе морале су прећи и цензус од 5%, осим листâ националних мањина, за које цензус није постојао.
Изборна тишина, током које није дозвољено пропагирање изборних листа и кандидата, почела је у четвртак, 18. јануара 2007. у поноћ, а завршила се по затварању бирачких места. Бирачка места на територији Србије била су отворена 21. јануара од 7 до 20 часова.
Републичка изборна комисија била је обавезна да објави коначне резултате избора до четвртка, 25. јануара 2007. у 20 часова.
Дана 25. јануара2007. у 19:59, РИК је објавила коначне резултате избора. Према тим резултатима, на изборе је изашло 4.029.286 бирача, односно 60,56% од укупног броја. Важећих гласачких листића је било 3.963.087, што је 98,4% употребљених листића.
Након одлуке Врховног суда Србије, Републичка изборна комисија је, 1. фебруара, одлучила да се понови гласање на шест бирачких места на којима је гласање раније поништено. Поновљено гласање на овим местима одржано је у четвртак, 8. фебруара, а било је одштампано 4.130 гласачких листића.
Дана 9. фебруара 2007, Републичка изборна комисија објавила је нове коначне резултате избора. На изборе је изашло 4.033.586 бирача, односно 60,62% од укупног броја. Важећих гласачких листића је било 3.967.335, што је 98,4% употребљених листића.
Изборне листе су добиле следећи број гласова, односно посланичких мандата[2]:
С друге стране, Демократска странка је добила 28 мандата више, а скупштинске мандате су добиле и коалиција ЛДП–ГСС–СДУ–ЛСВ, као и пет странака и коалиција националних мањина.
Седми сазив Народне скупштине Републике Србије озваничен је у среду, 14. фебруара, а председавао је најстарији посланик - Борка Вучић (СПС). Током марта и априла трајали су преговори Демократске странке и Демократске странке Србије о формирању нове Владе. Првих дана маја, преговори су доспели у ћорсокак. Управо тада, 7. маја, уследио је наставак конституивне седнице парламента. Седница је трајала петнаест сати и обиловала је жестоким вербалним окршајима између посланика Српске радикалне странке, ДС-а и ДСС-а. На крају, 8. маја рано ујутро, за председника Народне скупштине изабран је Томислав Николић из Српске радикалне странке, а истог дана за потпредседнике парламента су изабрани: Наташа Јовановић (СРС), Радојко Обрадовић (ДСС) и Милутин Мркоњић (СПС).
Дана 11. маја, лидери ДС, ДСС, и Г 17 плус постигли су договор о формирању нове Владе. Тако је одмах уследила расправа о смени Томислава Николића са места председника Скупштине. Расправа је почела 12. маја, а завршена је 13. маја поподне када је Николић поднео оставку. Сутрадан је уследила расправа о Закону о министарствима и избору нове Владе. Тридесет минута пре истека законског рока, 15. маја у 23:30, Народна скупштина је изгласала поверење новој Влади коју чине ДС, ДСС, НС и Г17+, чији је председник Војислав Коштуница (ДСС), потпредседник Божидар Ђелић (ДС) и која има 22 министарства и једног министра без портфеља.
Дана 23. маја, за председника Народне скупштине изабран је Оливер Дулић (ДС), а на преостала три потпредседничка места изабрани су: Божидар Делић (СРС), Милољуб Албијанић (Г17+) и Есад Џуџевић, као представник посланичког клуба странака националних мањина, чиме је попуњен састав руководства Народне скупштине.
Посматрачи изборног процеса
Изборе и регуларност изборног процеса надгледале су следеће организације: