Патарени

Патарени (итал. patarini) су били присталице верског покрета у северној Италији, а посебно у Милану, између 11. и 13. века. Заједно са катарима, подвргнути су прогонима за време папе Иноћентија III као јеретици.

Намеравали су да спроведу реформу цркве у својој провинцији. Главне мете њихове критике су били богати земљопоседници и црквени клер који је на своје позиције долазио симонијом. Такође су нападали морал појединих свештеника који су узимали себи конкубине са којима су живели. Патаренски покрет је био раширен и дуж далматинске обале, где је био повезан са богумилима у залеђу, тако да се ови називи често употребљавају као синоними.^[1]

Папа Лав IX (1002—1054) је, под утицајем овог покрета, осудио симонију и конкубинат међу свештеницима.

Папа Иноћентије III (1161—1216) је започео прогон јеретика у европским размерама, који је тешко погодио и патарене.

Види још

Референце

^ BOGUMILI, Enciklopedija leksikografskog zavoda, Zagreb 1955., I svezak, pp. 530-534.

Литература

William Chester Jordan (2001). Europe in the High Middle Ages. Penguin Books. стр. 90—93.
Jordan, K. "Pataria" in Religion in Geschichte und Gegenwart. V, 3.A., 150f.
Cowdrey, H. E. J. (1968). „The Papacy, the Patarenes and the Church of Milan”. Transactions of the Royal Historical Society. 18: 25—48. JSTOR 3678954. S2CID 161640303. doi:10.2307/3678954.