Пахомије I Цариградски

Пахомије I Цариградски (грч. Παχωμιος Α΄) је био цариградски патријарх од 1503. до 1513. године, а кратко време и 1504. године^[1].

Пре избора за цариградског патријарха, Пахомије је био митрополит Влашке. Када је 1502. године детронизован патријарх Јоаким I, властодршци Влашке, прилично утицајни у пословима Цариградске патријаршије, подржали су избор остарелог Нифонта II, који није прихватио. Тако су своју подршку пребацили на Пахомија, који је изабран почетком 1503. године^[2]. Његова прва владавина трајала је само годину дана, пошто се почетком 1504. Јоаким I вратио на трон.

Убрзо потом Јоаким умире током путовања у Влашку и тако се у јесен 1504. године Пахомије, још увек подржан од влашких владара, враћа на цариградски трон. Пахомијева друга владавина трајала је девет година, што је дуг период у поређењу са владавином патријарха из 15. века.

Главни проблем за време Пахомијске патријаршије био је случај критског учењака Арсенија Апостолија. Римска курија је 1506. године^[3] именовала Арсенија, источног обреда, за епископа Монемвазије, у то време део колонија Млетачке Републике. Арсеније се изјаснио о признавању цариградског патријарха и са Римокатоличког папе. Ова позиција је била неодржива за Цариградску патријаршију и Пахомије је позвао Арсенија да се одрекне престола. Овај проблем је трајао више од две године до јуна 1509. године када је Пахомије екскомуницирао Арсенија, који се повукао у Венецију^[4].

У Житију светог Нифонта II стоји да је Пахомије у марту 1512. године, за време свог боравка у Подунавским кнежевинама, помазао на престо владара Влашке Неага Басараба, а потом је владар, уз Пахомијево одобрење, изабрао новог митрополит влашког јеромонаха Макарије. У повратку, Пахомија је у околини Силиврије отровао његов помоћник Теодул. Превезен је у Цариград, где је умро и сахрањен у манастиру Богородице Памакаристос^[5].

1. ^ Kiminas, Demetrius (2009). The ecumenical patriarchate: a history of its metropolitanates with annotated hierarch catalogs. Orthodox Christianity (First edition изд.). Rockville, Md.: Borgo Press, an imprint of Wildside Press LLC. ISBN 978-1-4344-5876-6. CS1 одржавање: Текст вишка: странице (веза)
2. ^ Jurji, E. J. (1970-09-01). „The Great Church in Captivity. By Steven Runciman. Cambridge, England: At the University Press, 1968. 455 pp. $9.50”. Journal of Church and State. 12 (3): 503—504. ISSN 0021-969X. doi:10.1093/jcs/12.3.503. 
3. ^ Érasme; Mynors, Roger Aubrey Baskerville; Bietenholz, Peter Gerard (1988). The Correspondence of Erasmus. The collected works of Erasmus. Toronto Buffalo London: University of Toronto press. ISBN 978-0-8020-2607-1. 
4. ^ Burg, A. (1989-11-12). „G.Fedalto, Le Chiese d'Oriente da Giustiniano alla caduta di Costantinopoli (Complementi alla Storiadella Chiesa diretta da H.Jedin). Milano, Jaca Book, 1984. 25 × 15, XXVI-236 p., It.L. 22.000.”. Het Christelijk Oosten. 41 (2): 141—142. ISSN 2949-7663. doi:10.1163/29497663-04102012. 
5. ^ „ПАХОМИЙ I”. www.pravenc.ru. Приступљено 2025-01-22.